Šta će biti s platama igrača u Srbiji? Ovde se ne borimo za interese, borimo se za spas fudbala

Glavna tema u medijima trenutno je kalendar takmičenja. Da li će se i kada nastaviti fudbalska prvenstva širom Evrope. Zatim sledi pitanje navijača, kada će oni moći nazad na tribine? Ali široj javnosti možda i manje zanimljiva tema verovatno je mnogima životno najbitnija: šta će biti sa platama fudbalera? Pitanje koje bi, u slučaju da pandemija korona virusa potraje, moglo da se prenese i za sve ostale profesije. Jer svakome je jasno da će cela ova kriza neće tek tako lako zaustaviti, a to će, pored ljudskog, imati i finansijski danak.

Borusija Menhengladbah već je tako sa igračima dogovorila da se oni odreknu dela plate. Švajcarski Sion je pak uručio otkaze devetorici igrača, a pregovori sa sindikatima igrača uskoro će početi i u Italiji, Španiji... Pa smo stoga pozvali predsednika Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost Mirka Poledicu da nam otkrije kakva je situacija u Srbiji. I naaravno da nije dobra, s tim da prema rečima Poledice ima tu i nekih, uslovno rečeno, olakšavajućih okolnosti. Srbi su, nažalost, već imali prilike da se “odmere“ sa ne baš istim, ali svakako vanrednim okolnostima. Pride, superligaši, za razliku od klubova iz najvećih liga, neće mnogo izgubiti, jer oni i inače nemaju mnogo toga da izgube. Mada, ima tu izuzetaka, pre svega se misli tu na Crvenu zvezdu i Partizan.

Da se vratimo ipak na polaznu temu. Igrači i plate u vremenu u kojem klubovi nemaju nikakve prihode. Poledica je kao predstavnik Srbije u globalnom FIFPro sindikatu iz prvog reda uključen u diskusiju.
“Prvo, mi iz Sindikata zastupamo interese igrača, to je svima jasno, ali sada moramo da budemo objektivni i da shvatimo da su u ovom trenutku ipak najugroženi klubovi. I mi smo toga svesni. Svi ćemo da pretrpimo štetu, to se ne dovodi u pitanje, ali da vidimo kako da svi zajedno to amortizujemo“, počinje Poledica priču za MOZZART Sport.

Problem je samo odgovor na pitanje: kako? Bilo kakav globalni dogovor je skoro pa nemoguć s obzirom da fudbal u Premijer ligi i fudbal u Superligi, samo primera radi, finansijski skoro da nemaju dodirnih tačaka. Čak ni u Srbiji nisu svi u istim okolnostima.
“Za velike lige će ovo biti posebno potresan period. Kod nas se možda i ne odrazi toliko, jer osim nekoliko klubova, prvo tu mislim na beogradske večite rivale, pa donekle i na Čukarički i Voždovac, koji su poslednjih sezona zaradili pristojan novac nekim transferima, retko ko tu uopšte ima bilo kakve prihode. Naši se klubovi finansiraju uglavnom iz lokalnih samouprava. E sad, Zvezda i Partizan će pretrpeti najveću štetu, jer je trenutno neizvesno i da li će se igrati bilo kakva evropska takmičenja koja su njima donosila velike prihode. A plate su velike u tim klubovima“.

Te razlike u platama dodatan su problem. Jer kako Poledica objašnjava...
“Ne možemo da procentualno svima jednako smanjujemo plate, jer nije isto kada neko ima 50.000 evra mesečno, a neko 1.000. Nije isto ako nekom uzmete 25.000, a nekom tih 500 evra. Ppride, imate i u Superligi igrače koji igraju za 400 evra, imate ih na minimalcu, kako takvom nešto da uzmete? Da ne pominjemo šta će biti u Prvoj ligi Srbije i nižim ligama. Moj lični stav je da oni koji najvše zarađuju treba da podnesu najveći teret. Kao kad je poreska politika u pitanju. Ne kažem da je to suštinski dobro, ali... Svakako ćemo prvo pitati kapitene svih ekipa šta oni misle“.

Još jedan detalj bi mogao dodatno da zakomplikuje život večitima - veliki broj stranaca.
“Ima dosta stranaca u Superligi, a na njih će se primenjivati sve eventualne Fifine odluke. Ako bi Fifa donela odluku da recimo njima moraju da se isplate plate u punoj meri to bi za naše klubove bilo ubistvo. Koliko sam čuo, doduše, Đani Infantino je dao predlog da se trenutno suspenduju svi fudbalski propisi, pre svega pravilnik o statusu igrača koji reguliše te odnose“.

To je naravno samo prelazno rešenje. Za konačni odgovor na neviđenu krizu moraćemo da sačekamo. Koliko će uostalom biti para u klupskim kasama zavisi isključivo od toga kako će se svet boriti sa pandemijom COVID-19 virusa.
“Ključni problem je što niko ne zna koliko će ovo da traje, da li 10 dana ili šest meseci? I zato su svi oprezni, preuranjeno je pričati o bilo čemu. Treba prvo da se situacija dovede u neku normalu. Posle će sigurno biti uključen i FIFPro, ali da se razumemo: ovde se ne radi o borbi za interese igrača ili klubova. Ovde pričamo kako da spasimo fudbal da ne propadne“.

Jer ako fudbal propadne...
“Ljudi ne znaju, ali fudbal pravi skoro tri procenta svetskog BDP-a. Ogromna industrija, možda i najveća posle naftne. Direktno ili indirektno, od fudbala živi 800.000.000 ljudi, pa i vi novinari koji pišete o njemu. Ima tu ljudi koji održavaju terene, rade u ekonomatu, obezbeđenju... Moraćemo sada svi da budemo fleksibilni, jer ovo je nenormalna situacija, a niko nije kriv. Ni klubovi ni igrači. A svi smo gubitnici“.

A kakva je trenutno situacija u Srbiji? Više stvari treba uzeti u obzir. Prvo, vanredno stanje u Srbiji je počela početkom marta, većina igrača je tada već dobila plate i to malo olakšava situaciju. Dobra okolnost u ovom slučaju su i zakonski propisi.
“Baš sam pre par dana dobio jedan upitnik iz FIFPro. Pitali su nas da li naš Zakon o radu predviđa smanjenje plate u vanrednim okolnostima. Kod nas ne predviđa, u nekim drugim zemljama recimo postoji taj paragraf. I to je jedan od razloga zašto je teško napraviti nekakav kompromis na globalnom nivou“.

Naravno, bilo bi naivno reći da je sistem u Srbiji posebna prednost za naše ljude. Međutim, to što smo navikli da živimo u besparici bi moglo da bude.
“Mi ćemo u Srbiji preživeti sigurno. Mi već drugi ili treći put preživljavamo ovakve kolapse, ne istog tipa, ali imali smo već ratove, pa bombardovanje, sankcije... Mi smo kao mačke, snaći ćemo se. Čak mislim, mada će ružno da zvuči, da ćemo ako budemo pametni moći da se bar malo približimo nekom evropskom nivou, jer će bogatije lige neuporedivo više finansijski da trpe. Prema nekim procenama samo lige petice su za ovih 10 dana izgubile 5.000.000.000 evra, a taj minus će samo biti veći. A mi od svega toga ionako nemamo ništa. Nikakve prihode od TV prava ili skupih ulaznica. Mi smo na to navikli, većina nije“, pokušava Poledica da zadrži optimizam i u teškim trenucima.

Mada, to ne znači da je optimista kad je u pitanju sudbina planete, pa ovaj intervju završava pomalo filozofski. S tim da ćemo se verovatno svi saglasiti sa njegovim konačnim rečima.
“Samo ove godine, goreo nam je Amazon, gorela nam je cela Australija, tope nam se glečeri, plastika pluta okeanima. Priroda nas upozorava, čak mislim da je ovo blaga kazna kako se prema njoj odnosimo. Čovek je stoka! Sve što čovek pipni on uništi. Čovek je uzročnik svega. I krajnje je vreme da se opametimo i shvatimo da ne možemo protiv prirode“, završava Poledica javljanje za MOZZART Sport.

Da završimo i mi s tim. I da se zamislimo.

(FOTO: Star Sport)