PRELOMNO OTKRIĆE Najnovije istraživanje kineskih naučnika: Viša temperatura i veća vlaga ipak mogu da USPORE ŠIRENJE virusa
Dugo se spekuliše da li će se korona virus ponašati slično kao i ostali virusi kada dođe toplije vreme. Čini se kao da ima razloga da se to i dogodi, što je pokazalo najnovije kinesko istraživanje.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Naime, više temperature i veća vlaga u vazduhu bi mogli da uspore širenje koronavirusa, tvrde naučnici sa kineskih Univerziteta u Beihangu i Cinghua koji su od početka epidemije u toj zemlji proučavali uticaj temperatura na koronavirus. Studija sa rezultatima istraživanja koronavirusa pokazala je da bi toplije vreme moglo da utiče na pandemiju korona virusa, ali i dodaju da samo taj faktor ipak neće svesti broj zaraženih na nulu i u potpunosti zaustaviti pandemiju, piše Jutarnji list.
Optimizam
Ipak, naučnici su ovaj put uneli malo optimizma u ovu tešku zdravstvenu situaciju u svetu jer se pokazalo da korona virus ne može preživeti na 30 stepeni Celzijusa, a svaki porast temperature za jedan stepen ili vlage za jedan posto će usporiti brzinu prenosa ove bolesti sa čoveka na čoveka. Studija je pokazala kako je u Kini padao broj zaraženih, odnosno koji su sve parametri na to uticali. Naučnici su sada uvereni da su rigorozne mere poput karantina celih pokrajina i toplije vreme bili ključni faktor za smirivanje epidemije.
Važan je i argument da su više temperature smanjile broj osoba na koje jedan zaraženi može preneti bolest sa prosečnih 2,5 na 1,5. Naime, epidemija je u Kini dosegla vrhunac u februaru, a onda je početkom proleća, odnosno dolaska viših temperatura širenje imalo silazni tok, i to u 100 kineskih gradova u kojima je sprovedeno istraživanje.
Pratila se promena temperature i vlage u vazduhu pre 24. januara kada je počeo karantin i druge rigorozne mere pa nakon tog datuma sve do polovine marta. Pritom se za poređenje koristio koeficijent R kojim se meri prosečni broj osoba koje može zaraziti jedan zaraženi koronavirusom. Takođe su se uzimali u obzir i drugi činioci koji bi mogli da utiču na brzinu prenosa bolesti, poput gustine naseljenosti gradova i njihovih ekonomskih statusa. Nakon toga su stručnjaci procenili koliko će osoba zaraziti jedan zaraženi. Prosek je inače bio između 2 i 2,5 osoba, ali definitivno se sa porastom temperature i vlage taj prosek smanjivao.
Pročitajte još
Uspavan imunitet
Povećanje temperature za jedan stepen i povećanje vlage za jedan posto značilo je da ih svakako treba uzeti u obzir za epidemiju, kažu naučnici . Da su to očigledni trendovi, govori i činjenica da su na početku izbijanja pandemije više stradale zemlje u kojima su u tom trenutku temperature vazduha bile niže, kao i vlaga. Primera radi, značajno je više zaraženih, osim u Kini, bilo u Koreji, Japanu i Iranu gde je bilo hladnije nego u Singapuru, Maleziji i Tajlandu gde su temperature bile više, kažu naučnici.
Za sad stručnjaci ne žele da spekulišu zašto se virusi, uključujući i “porodicu” korona virusa kojima pripada uzročnik Covida-19, brže šire na nižim temperaturama, osim što je poznato “da kroz vlažan vazduh teže putuju, odnosno imaju kraći domet”. Između ostalog , naučnici tvrde kako bi uticaj mogao da ima i podatak da je ljudski imunitet tokom zime “uspavan” i da suv vazduh isušuje sluznicu nosa, koja je prva linije odbrane, pa baš kroz nos najlakše ulaze virusi.
I imunološke stanice, fagociti, prema svemu sudeći su manje aktivne u organizmu na nižim temperaturama, što znači da će biti manje delotvorne u uništavanju virusa. Istraživanje kineskih naučnika govori da bi zaražena osoba, ako se temperatura poveća za 15 stepeni, širila koronavirus na oko 0,5 osoba manje. Kad se tome doda socijalno distanciranje, lepše i toplije vreme uveliko bi smanjilo širenje Covida-19.