CAPUT MUNDI: U Seriji A samo je Juve XXL

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Niko nema kristalnu kuglu koja bi mogla da otkrije kada će u da li će se nastaviti italijanski šampionat. Ipak, jedno je sigurno, ako se lopta zakotrlja južno od Alpa, igraće se sva tri dana kako bi se završilo prvenstvo kojem nedostaje još 12 kola, plus četiri zaostale utakmice. Ta nova okolnost je ukinula jedinu komparativnu prednost Lacija u odnosu na Juventus u trci za skudeto: mogućnost da na miru, preko cele nedelje priprema mečeve Serije A.

Razvoj situacije u Italiji, ali i u celoj Evropi sa pandemijom COVID-19, ukazuje da neće biti moguće nastaviti sezonu pre polovine maja, što znači da će morati da se odigraju sve preostale utakmice u šest nedelja. To se može zaključiti i na osnovu Juventusove odluke da dozvoli pojedinim fudbalerima da se vrate u zemlje prebivališta. Primera radi, Iguain i Daglas Kosta (pored njih su van Torina i Ronaldo, Kedira i Pjanić), budući da su otišli u Argentinu, odnosno Brazil,  u najboljem slučaju mogu da se vrate u Italiju tek u drugoj polovini aprila zbog zatvorenih spoljnih granica EU.

Po povratku u Torino, poštujući slovo važećih dekreta italijanske vlade, Argentinac i Brazilac će morati da provedu dve nedelje u karantinu. To u prevodu znači da Iguain i Kosta neće moći da se pridruže svojim klupskim drugovima u Kontinasi sve do početka maja. Kedira, Pjanić i Ronaldo se nalaze u Nemačkoj, Luksemburgu i Portugalu tako da oni ne bi trebalo da imaju probleme oko povratka u Italiju, ali i njih čeka izolacija od 14 dana, čak i u slučaju da testiranje na korona virus bude negativno. 

Na prvi pogled, potez predsednika Anjelija izgleda veoma hazarderski: u teoriji, ako bi se šampionat nastavio početkom maja, Iguain i Daglas Kosta bi tek počeli sa treninzima a Pjanić, Ronaldo i Kedira bi bili u zakašnjenju za ostalima. Međutim, ako postoji tim u Evropi koji može sebi da dozvoli odsustvo petorice startera, to je Juventus.

Kada je Jirgen Klop izjavio “Ne mogu da razumem kako Juve nema barem deset bodova prednosti u odnosu na pratioce u Seriji A. To je najjači tim koji sam video u životu”, nije bio galantan ili zlurad, kako su pojedini novinari bliski Juveu protumačili reči menadžera Liverpula: rekao je istinu. Bufon, Danilo, Rugani, Kjelini, De Šiljo, Kedira, Pjanić, Rabio, Bernardeski, Dibala su bili na klupi pored Mauricija Sarija na poslednjem meču sa Interom, pred praznim tribinama Alijanc stadiona. Nedostajao je samo jedan igrač i imali bismo jedanaestoricu igrača koji bi osvojili ne samo skudeto u Italiji, već bi bili u konkurenciji u bilo kom drugom prvenstvu za šampionsku titulu.

Juve, kada pogledamo 11 igrača koji istrče na teren, ne oduzima toliko dah. Ima i drugih timova u Evropi - ne mnogo - koji imaju startnu postavu spektakularniju od Stare dame. Ali kad se pogleda park fudbalera na raspolaganju Sarija shvati se da Klop nije bio ironičan već mrtav ozbiljan kada je definisao Bjankonere najjačim timom. Ni Liverpul i Mančester Siti, ni Real Madrid i Barselona, ni PSŽ a ni Bajern ne mogu da se pohvale sa tako dugačkom i tako kvalitetnom klupom.

Desetorka koja je sedela iza Sarijevih leđa na meču sa Nerazurima vredi između 300 i 350 miliona evra, plus Kjelini i Bufon koji imaju i dalje i kvalitet i iskustvo, ali nemaju cenu. Niko u Evropi, a kamoli u Seriji A, nema rezervnu liniju koja toliko košta. I ne samo to, Juventusovi igrači imaju u svojim nogama čak 1.429 utakmica u Ligi šampiona (LŠ) i Ligi Evrope (LE). Poređenja radi, svi Interovi igrači jedva prebace 800 mečeva u LŠ i LE a Lacijevi 500, tačnije 516.

Sari je pokazao u Čelsiju da ume da se prilagodi novim situacijama. Dok je bio u Empoliju i Napoliju “gurao” je čitavu sezonu sa 13-14 igrača i sa jasno izvajanom prvom postavom. U Londonu je italijanski stručnjak demonstrirao da kada ima kvalitativne alterantive, zna kako da ih rotira. Pre prekida sezone zbog pandemije, samo su trojica igrača bila gotovo nezamenljiva: Ronaldo, Aleks Sandro i Bonuči. Svi ostali su bili rotirani. Čak 20 igrača Juventusa, gotovo čitav park fudbalera, odigralo je pet ili više utakmica od prvog minuta.

Sa kalendarom koji nameće da se igra svaka tri-četiri dana teško je zamisliti da bilo ko može da ugrozi Juve u Seriji A. Da je sezona išla svojim regularnim tokom Lacio bi bio veoma opasan takmac za Bjankonere, u novonastaloj situaciji će biti potrebno čudo. Prva postava Lacija može da parira Juventusovoj, ali su zamene daleko od kvaliteta Bjankonera. Nije slučajno da je Lacio raširio svoja krila kada su Inzagi, Lotito i Tare doneli odluku da “puste niz vodu” Ligu Evrope i da se oproste od Kupa Italije.

Najveći rival Juveu je sam Juve. Sari bi morao da se zamisli zašto je Juve odigrao na svom nivou samo utakmice protiv Intera, Atletiko Madrida, Napolija (u Torinu i to u prvih 60 minuta) odnosno kada su Juveove zvezde bile posebno inspirisane. Više od polovine pobeda Sarijevih izabranika je izvojevano sa minimalnim rezultatom, odnosno prednošću od jednog gola.

Naravno, De Lihtu je bilo potrebno vreme da se navikne na novu sredinu, Seriju A, srednji red je i dalje enigma i za samog Sarija, u napadu je Ronaldo proradio u decembru, ali je još uvek nejesno ko su najadekvatniji partneri za njega u špicu Stare dame. Dibala i Iguain su igrali u promenljivoj formi. Daglas Kosta i Bernardeski su bili više povređeni i na klupi nego na terenu. Remzi se nije snašao u ulozi ofanzivnog pleja iza dva napadača.

Gust kalendar će drugim trenerima zadavati glavobolje dok će za Sarija to biti spasonosno jer će delovati kao katalizator za nezadovoljnike na klupi. Tačno je da će svi fudbaleri biti kao zapete puške posle pauze i da će svi hteti da igraju od prvog do devedesetog minuta, međutim neće imati kada da budu namrgođeni pošto će se igrati bez predaha: avion, hotel, stadion i tako u krug, pa kom obojci, kom opanci.

Sve u svemu Juve je na veoma malom broju mečeva iskazao, kroz igru i golove, svoj potencijal, pa opet se nalazi na čelu tabele Serije A, na korak od finala Kupa Italije i sa još uvek dobrim šansama da se plasira u četvrtfinale Lige šampiona, pod uslovom da Evropa pobedi COVID-19.

Piše: Željko PANTELIĆ