Ima nade za Luku Jovića

Kad nema šta drugo – daj Luku Jovića na naslovnicu. Još im se Srbin nudio. Na izvol'te. Em mu je učinak od dva gola mizeran, nedostojan slavnog kluba, em daje povoda postupcima van terena da o njemu Marka i As pišu negativnim tonom. Svaki put kad Realu ne ide, novajlija iz Ajntrahta je seciran, ukazivalo se da nije doneo pogotke iz Frankfurta, da je odustan, da više pažnje posvećuje društvenim mrežama i ljubavnom životu nego terenu. Čak i kad je su Madriđani dobijali utakmice i vodili trku u Primeri ocene mladom napadaču bile su niske.

Jedini koji mu i dalje veruje jeste njegov prvi pretpostavljeni. Zna Zinedin Zidan da mu je ovo debitantska sezona, verovatno će mu neke nedostake odbiti na godine, a ako se pažljivo posmatra istorija Los Blankosa u poslednjih desetak godina deluje da za Luku Jovića na stadionu Santjago Bernabeu i te kako ima šanse da i to što je na marginama u uvodnim mesecima može da mu bude samo podstrek da od leta popravi poziciju i postane oslonac ekipe.

I sad će mnogi mahnuti rukom, baciće telefon ili se skloniti od računara, prokomentarisaće „gle šta ovi pišu“, zaboravljajući da u samom Realu Luka ima dovoljno primera na koje bi morao da se ugleda ako želi da okrene situaciju u svoju korist i da se o njemu, umesto o momku odbeglom iz karantina, u dogledno vreme priča o fudbaleru koji Kraljevski klub vodi ka trofejima.

Za savete ne mora da govori španski. Dovoljno je da na „našem“ prozbori koju sa imenjakom Modrićem. Da Luka Luki objasni kako je to kad te neće, kad te kritikuju, kad pričaju da si promašena investicija, kad ti navijači zvižde i traže da igra Rikardo Kaka. Sve to prošao je Modrić po dolasku iz Totenhema. Donekle, razumljivo. Plaćen je 35.000.000 evra pred kraj letnjeg prelaznog roka 2012. i dugo nije mogao da se „sastavi“ sa loptom. Jedina je razlika što je kod Žozea Murinja igrao redovno. I kako to obično biva, vratio je kad je bilo najpotrebnije. Sve do marta 2013. Modrić je dao jedan jedini gol – suštinski nebitan, jer je pogodio za 4:0 u nadoknadi protiv Saragose – da bi na Old Trafordu, toj fudbalskoj pozornici, gde ceo svet gleda netremice, zasijao kad su svi drugi paničili, odapeo strelu i vrhunskim golom poveo Real ka eliminaciji Mančester junajteda. Taj detalj mu je praktično okrenuo karijeru u novoj sredini, pa je u godinama koje slede bio arhitekta igre Madriđana, vodio ih ka četiri Lige šampiona i postao najbolji fudbaler sveta za 2018.

Još teži put prošao je Kazemiro. Postao je član Reala 2013. najpre se dokazivao u mladom timu, Kastilji, bio prosleđen Portu na pozajmicu, delovalo je da su Madriđani digli ruke od njega, stručnjaci su komentarisali kako „ne može mesar da igra za Kraljevski klub“. A onda je došao Zinedin Zidan i uradio ono što nisu ni Karlo Ančeloti, ni Rafael Benitez. Gurnuo je na sredinu terena bivšu nadu Sao Paola, a ovaj mu vratio razgradnjom protivničkih napada i velikim uticajem na višestruko pokoravanje Evrope. Od dolaska na drugi kontinent do mesta redovnog startera prošlo je dve godine i osam meseci.

Istu poziciju pokriva Fede Valverde, momak koji je pre dva leta presedeo na klupi Urugvaja kompletan Mundijal u Rusiji, a sad je, uz Luisa Suareza i Edinsona Kavanija, jedna od udarnih pesnica južnoameričke reprezentacije. Baš zbog razvoja u Realu. Strpljenja koje je klub pokazao i u njegovom slučaju. Doveo ga je iz Penjarola leta 2016, razvijao u mladom timu, slao na zajam Deportivu i tek kad je centralni vezni ojačao u La Korunji procenio da može da nosi igru Reala. Ove sezone pokraj njegovog imena čak 32 utakmice.

Još dva primera su ohrabrujuća za Luku Jovića. Prvi je vezan za Marsela – da, da, ovog čupavog Marsela – pošto je Brazilac odigrao samo šest mečeva u prvoj sezoni po dolasku iz Fluminensea, a kasnije postao jedan od najboljih levih bekova planete. Drugi je taze. Tiče se Tiba Kurtoe, lane je izgledao kao da je držao peglu u rukavicama, navijači su mu zviždali, favorizovali Kejlora Navasa, a gle sad: Belgijanac postade uzdanica. Zid!

Zajednička karakteristika svim pobrojanima je da su imali spori start, igrali razočaravajuće prvu sezonu ili su slati na pozajmice, ali su se vraćali na mapu. I koristili druge šanse.

Zato Luka Jović mora da uči na tuđim primerima. I da zapne, jer dolaskom u Real nije završio karijeru. Nije mu to kraj, nego početak puta. Da ga pamte. A ne da svaki put kad Marka i As prave liste najgorih promašaja završi u košu sa Predragom Spasićem, Pericom Ognjenovićem i Dejanom Rambom Petkovićem.

Nije mu valjda to cilj?

(FOTO: AFP)