TRI SETA MERA ZA PRIVREDU U Vladi danonoćno računaju, o olakšicama VRLO BRZO
Sada više nije pitanje hoće li privreda dobiti novi set olakšica. Nakon što je NBS omogućila moratorijum na otplatu kredita , a Poreska uprava olakšice za dužnike u prinudnoj naplati, u Nemanjinoj 11 intenzivno rade na novom, širem paketu podrške privrednicima.
Praktično, sada je pitanje na koga će novi set mera biti fokusiran. Pitanje je i hoće li gro od planiranih 2,5 do 4,5 milijardi evra za pomoć privredi Srbije, otići na najugroženije i u kojoj meri, i na kraju, na šta mogu da računaju velike kompanije koje nisu u direktno pogođenim delatonostima poput, turizma, ali čije poslovanje nikako nije imuno na posledice korone. Naprotiv.
Izvor "Blic Biznisa" kaže da u Nemanjonoj 11 intenzivno rade na merama, da svakodnevno primaju desetine pitanja privrednika, kao i da im njihovi direktni upiti zajedno sa merama koje privredne organizacije šalju sa svih strana, koriste kao vredna putanja u konkretizovanju konačnog paketa podrške.
"Pre neki dan zvanično je najavljeno da mere treba očekivati za desetak dana, ali su očekivanja da bi to bi to moglo da bude i brže. Radi se na nekoliko mogućih setova mera, odnosno na poreskim olakšicama, eventualnoj nadoknadi plata u najugroženijim delatnostima, kao i kreditnoj podršci za likvidnost koja bi uključivala i niže kamate i garanciju države", kaže naš izvor.
Kako dodaje cilj je sačuvati što više kompanija i što više radnih mesta i privrednicima omogućiti da nastave da rade i da se što pre oporave po okončanju krize.
Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da država "priprema veliki i ozbiljan paket mera za privrednike".
"Država će obezbediti značajnu pomoć privrednicima i uložiti više milijardi evra u privatni sektor. Mi ćemo za 10 dana ali i ranije, izaći sa prvim velikim i značajnim merama, pa ćemo da sednemo da vidimo šta je to sto još možemo i šta možemo da očekujemo od vas", rekao je Vučić .
Rekao je i da velike i uspešne firme osećaju zbog ove situacije probleme i da zato država i za njih priprema veliki i ozbiljan paket mera. Predsednik je otkrio i da će sa privrednicima razgovarati i o korporativnim obveznicima i drugim načinima kako bi država mogla da im pomogne.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je za "Blic Biznis" da trenutno nema kompanije i privredne grane koja direktno ili indirektno, više ili manje nije osetila krizu.
"Na udaru su se prvo i do sada najviše našli turizam, čiji je biznis i u svetu i kod nas potpuno stao, zatim ugostiteljstvo, putnički saobraćaj i mali uslužni biznisi. Počela je značajno da trpi i prerađivačka industrija. S druge strane, u Srbiji domaća maloprodaja i veleprodaja životnim namirnicima i robom široke potrošnje, fabrike hrane i sredstava za higijenu, farmacija i proizvođači sredstava za zdravstvenu zaštitu u ovom trenutku su značajno povećali svoju proizvodnju i promet", ocenio je Čadež.
Govoreći o pravcu kojim bi mere trebalo da se kreću u Fiskalnom savetu ocenjuju da su najugroženiji trenutno zaposleni u privatnom sektoru, koji bi mogli ostati bez posla ili primanja, kao i mala i srednja preduzeća koja nemaju raspoložive resurse da se izbore s padom poslovne aktivnosti.
"Trenutno nisu ugroženi zaposleni u javnom sektoru i penzioneri jer oni imaju stabilne poslove i primanja", ocenili su u Fiskalnom savetu.
Kako je u regionu?
Naši susedi mere za privredu uglavnom su već doneli. Istrazivanja ukazuju da je najviše uradila Hrvatska. Ova susedna zemlja je u sektorima pogođenim epidemijom podržala očuvanje radnih mesta tako što je, u visini minimalne plate, pomogla svakog zaposlenog koji bi ostao bez posla.
Set mera za finansijsku likvidnost uključuje u Hrvatskoj i moratorijum na obaveze prema banci za obnovu i razvoj i komercijalnim bankama od tri meseca, kao i odobrenje kredita za likvidnost za isplatu plata i dobavljača i reprogram drugih obaveza. Kakve mere su donele druge zemlje u regionu pročitajte u odvojenoj vesti.