Luis Skola: Nisam više hteo da igram posle srebra u Kini, ne znam da li ću biti u Tokiju

Svega nešto više od mesec dana deli neponovljivog Luisa Skolu od toga da napuni okruglo 40 godina. Veliki broj. Ali, za košarkaškog asa iz Argentine godine su bukvalno samo broj. Jer, deluje da je njegova karijera kao vino – što je stariji, sve je kvalitetniji...

Kao neko ko se košarkom bavi punih 20 godina, prošao je sito i rešeto, dočekao i ispratio brojne legende igre pod obručima, a on i dalje opstaje i, što je najvažnije, nema nameru da se preda.

To, ali i još mnoge zanimljivosti izneo je u razgovoru za jedan poznati podkast program u Baskiji...
“Sve što je trebalo da se dogodi sada je u drugom planu. Ono što se sada dešava je ozbiljna, jedinstvena, čudna... Svi me i danas pitaju da li ću igrati na Olimpijskim igrama iako su odložene, a verujte mi, poslednja stvar o kojoj razmišljam su Olimpijske igre“, kaže Skola i nastavlja:
“Sad me pitaju šta će biti za godinu dana, šta planiram da radim? Velika dilema... A, lično i dalje nisam razmišljao toliko o narednoj godini. Sada samo želim da se sve vrati u normalu, da se ljudi i gradovi oporave“.

Čovek koji je Argentinu odveo do srebra na Mundobasketu prošle godine upoznao se sa virusom korona na prilično čudnom mestu...
“Bilo je to pre mesec dana, vraćali smo se u Milano vozom i odjednom je voz stao. Sa razglasa smo čuli da je voz karantin i tada je počela lančana reakcija uz stvari o kojima je teško razmišljati... Liga je suspendovana, pa Evroliga, Olimpijske igre... Toliko toga se desilo i nastaviće dok se ne budemo izborili s ovim problemom. Utakmica u Vitoriji i moj povratak tamo? Pitanje je da li će ikada ta utakmica odigrati...“

Iako je sport stao, Skola je i dalje vrlo aktivan.
“Srećom pa imam teretanu u svojoj kući u Milanu, kao i u Argentini. Voleo bih da sam sada u Argentini, jer tamo imam i svoj teren. Nije isto kao kada treniraš s ekipom, ali pokušavam da održavam svoju kilažu i zdravlje. Teško je jer niko ne zna kada će sledeća utakmica biti odigrana. Niko ne zna zašto i za kada uopšte trenira“.

Posle briljantnih partija na Mundobasketu Skola je iznenadio apsolutno sve odlukom da Kinu, gde je nastupao za Šangaj Šarks, zameni milanskom Olimpijom...
“Posle Mundobasketa nisam imao nameru da igram dalje. Rekao sam to svojim agentima u Argentini, Kini i SAD. Pre Svetskog kupa hteo sam maksimalno da se fokusiram na takmičenje i celog sebe uložim u uspeh tima. Bilo je poziva nekih klubova i pre Mundobasketa, ali jednostavno nisam hteo da čujem za njih. Tokom Mundobasketa Manu (Đinobili) me je pitao da li ću nastaviti da igram, ali sam mu odgovorio istu stvar. Onda mi je pomenuo da je Etore Mesina stigao u Milano i da se interesuje za mene. Kada se Svetski kup završio, Etore me je lično zvao, ali je maksimalno ispoštovao obaveze koje sam imao u Kini, pa je nazvao nešto kasnije“.

Skola je tokom prebogate karijere delio svlačionicu s mnogim asovima svetske košarke, a na pitanje s kim je najviše voleo da igra odgovorio je:
“Igrao sam sa mnogo odličnih igrača – Fakundom Kampacom, Pablom Priđonijem, Pepeom Sančezom, Ćaćom Rodrigezom, Elmerom Benetom, Alehandrom Montekijom, Kajlom Laurijem... Verovatno sam zaboravio nekoga da pomenem. Ali, kada sagledam sve aspekte, najviše sam voleo da igram s Priđonijem“.

Skola je ispričao i zanimljivu anegdotu vezanu za i dalje zvanično najkorisnijeg igrača NBA lige - Janisa Adetokunba...
“Lebron Džejms i Kobi Brajant su imali najveći uticaj na moju karijeru. Nikada nisam igrao protiv Janisa, koji je to sada. Imam posebnu vezu s Dankanom, Novickim, ali s Janisom... Desilo se da sam jednu od poslednjih svojih utakmica u NBA odigrao baš protiv Milvokija. Bilo je to u Bruklinu i više nisam bio deo rotacije. Bili su to baš dugi dani, jer kada niste deo rotacije morate da idete na parket ranije i trenirate pre i posle utakmice. Sećam se da je klub već bio spreman da me otpusti. Janis je tada bio baš zelen, ali sam voleo da ga gledam kako igra. Čak sam se molio Bogu da me ne stave u tim, jer nisam znao ni kako je igra tekla, jer sam gledao samo njega. Nisam mogao da verujem koliko je talentovan. Tada mi je izgledalo da će promeniti košarku zauvek“.

Kolegama iz Vitorije bilo je posebno važno da od Skole čuju razmišljanja o povratku u Baskoniju, u kojoj je doživeo procvat karijere krajem 20. i početkom 21. veka, dok se klub još zvao Tau Keramika... Trebalo je sa Olimpijom da odigra utakmicu u Baskiji 26. marta...
“Da bih se ponovo vratio u Baskoniju, moralo bi svašta da se dogodi. Pre svega, da me klub želi u svojim redovima. Drugo, da lično poželim da se vratim. Mnogo toga, zaista. Prvo, ne znam da li ću uopšte imati želju da nastavim dalje da igram, niko ne zna šta će se dogoditi sada... Igrao sam sedam godina u Baskoniji i da sada odigram još tri, deset ili trideset utakmica, ništa se neće bitno promeniti. Zbog svega što sam uradio ništa neće promeniti moju sliku kod navijača. Ne plašim se povratka, niti da bih tim pokvario neku uspomenu koju ljudi imaju o meni. Ako se desi – desi se. Ako ne – ništa. Proveo sam mnogo godina igrajući Evroligu i NBA, za reprezentaciju i ništa to ne može da promeni“, kaže Skola i zaključuje:
“Jasno je svima da bi to bila posebna utakmica za mene, s velikim očekivanjima. Ali, neke stvari u životu niko ne može da kontroliše, sada to više nije ni važno, jer je sve u drugom planu“.

Foto: Reuters