"Šta se slavi obeležavanjem Oluje?"

"Kada govorimo o slavlju, mislim da bi danas, 12 godina posle Oluje, svi trebalo da razmislimo šta zapravo slavimo. Da li je to završetak rata s takvim stradanjima i posledicama, ne samo za Srbe koji su izbegli, nego i za celu Hrvatsku?", zapitao je predsednik Srpskog narodnog vijeća.

"Uz dužno poštovanje prema onima koji obeležavaju taj dan, mislim da je došlo vreme da se Hrvatska okrene politici koja će promisliti što se zapravo u svemu tome treba slaviti", kaže on.

"Ne znam šta se danas još slavi kod nas. Je li to uspostava teritorijalne celovitosti, je li to egzodus Srba ili stradanja koja su pri tom nastala, ili neke vrste političke pobede koje pojedine stranke i pojedine grupacije žele održavati i slaviti", rekao je on, prenosi hrvatski portal index.hr.

"Ratnih politika, glava koje veruju u ratne ciljeve i slave neku vrstu ratnih ciljeva i teškoća da se u miru popravi ono što je rat pokvario još ima", kaže on.

"Razumem sugrađane Hrvate, koji Oluju obeležavaju kao kraj rata i kao uspostavu teritorijalnog suvereniteta, ali ne razumem kada se slave političke pobede i kada se nema nimalo saučešća za egzodus i za stradanja koja su usledila. Ta vrsta bezosjećajnosti baca ozbiljnu senku na to slavlje", zaključio je Pupovac.

"Neekshumirane još 22 grobnice"

Predsednik Udruženja porodica nestalih iz Krajine Čedomir Marić upozorio je da ni 12 godina posle Oluje nisu ekshumirane 22 grobnice sa srpskim žrtvama, a da se identifikacije sahranjenih kao nepoznati i ekshumirani odvijaju s velikim zastojima.

On tvrdi da su u te neekshumirane grobnice sahranjene 574 žrtve, pa se postavlja pitanje šta je s više od 1.400 osoba koje se vode kao nestale u tim akcijama.

Izbeglička udruženja obeležavaju godišnjicu Oluje

Protestnim skupom ispred hrvatske ambasade u Beogradu i pismima hrvatskim zvaničnicima, Koordinacija izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske obeležiće u subotu dvanaestu godišnjicu akcije Oluja.

Predstavnici Koordinacije najavili su danas da će poslati protestno pismo hrvatskom Saboru, predsedniku Hrvatske Stjepanu Mesiću i premijeru Ivi Sanaderu.

U pismu, koje će 4.avgusta biti predato ambasadi Hrvatske u Beogradu, zahteva se da Srbima "konačno" bude vraćen status konstitutivnog naroda u Hrvatskoj, kao i da se "što pre prekine sa diskriminacijom povratnika".

U pismu se apeluje na Hrvatsku da "doslednije" poštuje sve međunarodne ugovore koji se odnose na rešavanje problema izbeglih i raseljenih lica na području bivše Jugoslavije.

Predstavnici Koordinacije izbegličkih udruženja izneli su podatak Udruženja porodica nestalih i poginulih lica u Krajini i Hrvatskoj, prema kome je hrvatska dokumenta uzelo oko 220.000 Srba koji su izbegli tokom sukoba.

Međutim, rečeno je, manje od 25 odsto izbeglih se stvarno i vratilo u Hrvatsku, a većina i dalje živi u Srbiji ili u drugim državama.