Diskriminacija zaraženih HIV-om

Iskustva zaraženih iz svakodnevnog života pokazuju da Srbija, za razliku od većine drugih zemalja, još uvek boluje od predsrasuda i diskriminacije. Sandra Mančić, do skoro je bila intravenski heroinski zavisnik. Poslednje tri godine ona je u programu lečenja, ali ni jaka volja da se vrati normalnom životu, nije izbrisala posledice koje je ostavio život sa heroinom.

"Imala sam 12 godina kada sam prvi put uzela drogu, sa 17 sam počela intravenski da uzimam heroin, godinu dana kasnije bila sam pozitivna na hepatitis C, imala 23 godine kada sam saznala da sam HIV pozitivna", kaže ona.

Sandra je aktivistkinja organizacije Sunce, čija je misija da pomogne zaraženima HIV-om, kojih je u Srbiji do sada registrovano 2088. Međutim, procenjuje se da je taj broj barem deset puta veći. Naime, strah od diskriminacije jedan od glavnih razloga zašto se u Srbiji mladi retko testiraju. Zaraženi su odbačeni od društva, ali zabrinjava i odnos zdravstvenih radnika prema njima.

"Imamo situaciju gde čovek sazna da je HIV pozitivan i podeli to sa svojim komšijama i sutra ga na vratima sačeka 'Sidašu izađi iz ove zgrade'. Imamo situaciju da dobiju otkaz kada dođu kod svoje doktorke u firmu da traže slobodan dan kako bi otišli na terapiju",  kaže Vojislav Arsić, koordinator kampanje Dana sećanja.

Više od polovine zaraženih u međuvremenu je obolelo od side, a 915 je preminulo. Njima u spomen, aktivisti će večeras na Trgu Republike upaliti po sveću, sa porukom da sida odavno više nije bolest samo nekih društvenih grupa, čega mnogi u Srbiji ni danas nisu svesni.

"Kada se HIV pojavio, mi smo imali rizične grupe, to su bili seksualni radnici, homoseksualci, narkomani, ali zbog stava da neće to nama da se dogodi već drugima - HIV se proširio na sve populacije. Nema više rizičnih grupe, sada imamo samo rizično ponašanje", kaže Arsić.

U  kampanji protiv diskriminacije zaraženih HIV-om, učestvuje 13 nevladinih organizacija u Srbiji, a obeležavanje Dana sećanja biće organizovano u 111 zemalja.