Fabrici: Prvi klimatski zakon biće ključni deo Green deal-a

On je na panelu “Klimatske promene: Izazovi - uloga cirkularne ekonomije” na biznis forumu na Kopaoniku objasnio da je Green deal nova strategija rasta koja ima za cilj da do 2050. godine EU efekat staklene bašte svede na nulu.

On je kazao i da je EU predvodnik u borbi protiv klimatskih promena i dodao da se Green deal sastoji od nekoliko elemenata, od kojih su neki povećanje ambcicije u borbi protiv klimatskih promena, čista energetika, mobilizacija privredne industrije, inoviranje politike uvođenjem novih tehnologija.

“Jedan od elementa je i građevinska industrija i tu treba pokrenuti talas sanacije zgrada. Emidsije treba da budu smanjene za 90 odsto”, rekao je Fabrici i dodao da bi trebalo uvesti održivost u proizvodnji hrane, hemijskih proizvoda i slično.

Fabrici je dodao da je Zapadni Balkan region gde je Evropska komisija preuzela odgovornost za preuzimanje Green deala jer je cilj da Evropa bude prvi continent bez ugljenika.

“Srbija je već definisala sopstvene obaveze. Poruka za Srbiju je da prati šta radimo. Ovo je prilika za kompanije da učestvuju na tržištu koje postaje sve zelenije. Treba više govoriti o energetskim politikama i da se postigne konsenzus da se objasni ljudima šta je Green deal“, rekao je Fabrici.

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan izjavio je da se svetu trenutno dešava ne klimatska promena već klimatska kriza i da je treba ozbiljno shvatiti.

„Trošimo neograničene količine resursa i ako to nastavimo nećemo preživeti. Tehnokratska revolucija nas je usmerila pogrešno na krajnje iscrpljivanje resursa. Ono što se dešava je rezultata svega u poslednjih 20,30 godina - poplave, visoke temperature, suše i to će se nastaviti i neće se zaustaviti čak i da postanemo karbonski neutralan kontinet“, rekao je Trivan.

Foto: Tanjug/Z.Žestić

On je ocenio da nikakav Green deal neće biti uspešan ako se nešto ne promeni i da u tom poslu treba da učestvujemo svi a ne samo jedno Ministarstvo.

Pol Hiki iz Evropske investicione banke rekao je da će ta banka nastoijati da 50 odsto investicija opredeli za borbu protiv klimatskih promena, kao i da se pozicionirala kao prirosni partner Green deala.

„Banka je najavila promenu energetske politike i da neće više ulagati u poslove sa fosilnim gorivima. Banka je u poslednjih pet godina investirala dve milijarde evra u cirkularnu ekonomiju i nastaviće da radi u tom pravcu“, rekao je Hiki.

Generalni direktor JP Vojvodinašume Roland Kokai izjavio je da je jedno od kompleksnijih pitanja pitanje pošumljavanja i da je predviđeno da se pošumin 155.000 hektara.

Kako je rekao bitno je i kako se lokalne samouprave ponašaju.

Generalni menadžer Ekopaka Violeta Kokir Belanović ovenila je da ima dosta prostora za unapređenje sakupljanja ambalažnog otpada, ali ida se pokazalo da je 35 odsto građana Srbije spremno da razdvaja otpad.

U tom smislu, zaključila je ona, moraće da se radi na radu sa lokalnim samoupravama na podizanju svesti o važnosti razdvajanju otpada.