USPON I PAD POSLEDNJEG FARAONA Mubarakov put od američke uzdanice do svrgnutog vladara protiv koga su USTALI MILIONI
Bivši egipatski predsednik Hosni Mubarak preminuo je juče u Kairu u 92. godini života.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Kao četvrti predsednik te zemlje, Mubarak je vladao Egiptom u periodu od 30 godina, pre nego što je bio primoran da odstupi 11. februara 2011. godine nakon revolucije poznate kao "Arapsko proleće".
Mubarak je bio 24-godišnji pilot vazduhoplovnih snaga kada je vojska svrgla kralja Faruka 1952. godine. To je bio početak nezaustavljivog uspona "poslednjeg faraona" Egipta, sve dok nakon tri decenije suverene vladavine pod naletom demonstracija nije podneo ostavku.
Američka uzdanica i ključni igrač na Bliskom istoku
Muhamed Hosni El Sajed Mubarak ostaće upamćen kao jedan od najdugovečnijih vladara Afrike koji je iz skromne seoske porodice uspeo da se popne na sam vrh egipatske političke piramide.
Bio je sin državnog službenika, rođen u jednom selu u delti Nila, 4. maja 1928. godine. Tada je Egipat još bio pod snažnim nadzorom Britanije koja je kontrolisala Suecki kanal.
Postao je pilot 1950. godine, a deceniju kasnije proveo je više od dve godine u Sovjetskom Savezu, obučavajući se za upravljanje bombarderom.
Kada su izraelski ratni avioni u šestodnevnom ratu 1967. godine zbrisali većinu egipatskog ratnog vazduhoplovstva, postavljen je na čelo akademije ratnih vazduhoplovnih snaga, zadužen za obnovu vazdušnih snaga kako bi uzvratio udarac.
Kao šef vazduhoplovnih snaga od 1972, učinio je upravo to, napadajući Izrael naredne godine.
Anvar al Sadat, osnivač Nacionalne demokratske partije (NDP) koji je u fotelji predsednika Egipta nasledio Gamala Abdela Nasera 1970. godine, video je u Mubaraku vernog saradnika i postavio ga za svog zamenika 1975. godine.
Iako je tvrdio da nikada nije želeo da bude predsednik, to je postao 1981. godine kada je na vojnoj paradi izvršen atentat na Sadata.
Kao predsednik, Mubarak je 1980-ih poslao vojsku da zaustavi pobunjenike, a takođe je popravio odnose sa arapskim državama posle Sadatovog mira sa Izraelom. Egipat je 1989. godine primljen u Arapsku ligu koja je svoje sedište preselila nazad u Kairo.
Američki novac osigurao je da se Egipat nikada ne sukobi otvoreno sa jevrejskom državom, a Mubarak je godinama igrao ulogu posrednika između Izraela i Palestinaca.
Pored toga što je bio jedan od ključnih igrača na Bliskom istoku, bio je i američka uzdanica u suzbijanju islamskog fundamentalizma u arapskom svetu.
Zahvaljujući oštrom stavu protiv islamista i bliskim vezama sa Amerikom, Mubarak je preživeo nekoliko pokušaja atentata, od kojih se jedan dogodio 1995. godine kada je prisustvovao samitu Afričke unije u Adis Abebi u Etiopiji.
Mubarakova vladavina bila je obeležena hitnim zakonom koji je vlastima dao ovlašćenja da vrše nasumična hapšenja i teško narušavao ljudska prava. Takođe, proširio je ovlašćenja Centralnih egipatskih snaga i Državne bezbednosne službe. Ovi alati korisćeni su za suzbijanje političke opozicije.
Mubarak je 2005. godine bio pod pritiskom SAD da podstakne demokratiju, pa je dozvolio da se i drugi predsednički kandidati pojave na izborima. Pobedio je sa malom razlikom, a njegov protivkandidat, Ajman Nur, ubrzo je zatvoren zbog optužbi za falsifikovanje za koje se veruje da su nameštene.
Pre toga, Mubarak je tri puta izabran za predsednika. Tokom 30 godina na predsedničkoj funkciji, on nije imenovao potpredsednika sve do 29. januara 2011, kada je u pokušaju da ugodi demonstrantima, na to mesto postavio bivšeg šefa obaveštajnih službi Omara Sulejmana za potpredsednika.
Do 2010. godine, NDP je na parlamentarnim izborima dobijao 90 odsto mandata, a Muslimansko bratstvo eliminisano je iz zakonodavne vlasti.
Javno negodovanje koje je usledilo možda se moglo brzo okončati, kao i ranije, da nije bilo iznenadnog uspeha ustanka u Tunisu, samo nekoliko nedelja ranije, što je takođe podstaklo proteste protiv egipatskog vladara.
Arapsko proleće
Ni bezrezerevna podrška američkoj spoljnoj politici u regionu nije sprečila Vašington da mu okrene leđa kada je sve više Egipćana uzvikivalo da više ne žele "faraona na vlasti".
U početku je Mubarak obraćao veoma malo pažnje na stotine hiljada demonstranata na kairskom trgu Tahrir, tešeći se oklevanjem zapadnih sila zbog opasnosti da izgube vernog saveznika.
Mubarakov režim iz temelja su prodrmali događaji koji su nastali izvan zemlje. Hrana je poskupela globalno, a iz komšiluka je tutnjao tornado promena i nezadovoljstva naroda, posebno mladih, koji su u Egiptu većina. Nezadovoljni su bili nedostatkom posla, siromaštvom i opštim osećajem beznađa. Vremenom je broj ljudi na ulicama prešao milion.
Tek kad su njegovi generali počeli da ga napuštaju, a Amerikanci su stali na stranu "volje naroda", Mubarak je odustao. Isprva je insistirao na tome da se povuče tek kasnije, ali je zatim otišao iz Kaira.
- Egipat i ja nećemo se rastaviti dok ne budem sahranjen u njegovom tlu - rekao je dva meseca pre nego što je uhapšen.
Kontrolu nad Egiptom preuzeo je Vrhovni savet odbrane kao prelazna vlada. Krajem februara Mubaraku i njegovoj porodici zabranjen je izlazak iz zemlje i zamrznuta imovina, a 24. maja egipatsko javno tužilaštvo zvanično je podiglo optužnicu zbog korupcije i zloupotrebe vlasti protiv Mubaraka i njegova dva sina, Gamala i Alaa. Bivši predsednik je optužen i za ubistvo više od 800 demonstranata tokom protesta 2011. godine.
Suđenje je počelo u avgustu 2011. godine, a 2. juna 2012. godine, neposredno pre nego što je kandidat Muslimanskog bratstva Mohamed Morsi pobedio na predsedničkim izborima, Mubarak je doživotno zatvoren zbog zavere protiv demonstranata za ubistvo i poslat u kairski zatvor Tora, a zatim u obližnju vojnu bolnicu Madi, zbog navodnog lošeg zdravlja.
Pročitajte još
Međutim, u zatvoru je bio kratko, jer je general Abdel Fatah el-Sisi svrgnuo Mursija već sledeće godine.
Budući da je Sisi pokrenuo napad na Bratstvo za koje su kritičari rekli da je gori od bilo čega što se moglo desiti pod Mubarakom, slučaj protiv bivšeg predsednika je ukinut 2014. godine.
U novembru 2014. godine Mubarak je oslobođen optužbi za korupciju, kao i za ilegalnu prodaju nafte Izraelu po nepravednim uslovima. Optužbe za ubistvo demonstranata odbacio je predsedavajući sudija, koji je u obrazloženju presude rekao da nema dovoljno zakonskih osnova da se bivši predsednik optuži.
U zatvoru je bio do 2017. godine, ali je veći deo vremena proveo u zatvorskoj bolnici zbog brojnih zdravstvenih problema.
U oktobru 2019. godine Mubarak se pojavio u 25-minutnom videu koji je postavljen na Jutjub kanal pod nazivom "Mubarak arhiva", gde je govorio o svojim sećanjima na arapsko-izraelski rat iz 1973. godine.