VLADALAC – DVA DELA, TRI SATA NIČEGA Film čiji cilj nikome nije jasan, čak ni autorima (VIDEO)

a / Izvor: Profimedia

Ovo je jedan od onih filmova o kojima je nemoguće preneti utisak u tek nekoliko redova jer to i nije dokumentarni film, već je u pitanju propagandistički materijal koji ima za cilj da prikaže Aleksandra Vučića u najgorem mogućem svetlu.

O dokumentarnom filmu koji to nije

Pre nekoliko dana, imali smo priliku da na televizijskim ekranima, nakon duge reklamne kampanje, pogledamo dokumentarni film "Vladalac".

Sadržinski, film ne donosi nove detalje iz Vučićeve biografije, ali je narativ takav da sve ono što se može pokazati u negativnom svetlu bude tako i prikazano, po svaku cenu. Pa čak i ono što ne može da se stavi u negativni kontekst autori uporno stavljaju, nesvesno priznajući, iako krajnje cinično, da Vučić neumorno radi jer "...kad ne polaže kamen temeljac, otvara domove zdravlja, fabrike ili dečije vrtiće. Kad ne otvara domove zdravlja, fabrike ili dečije vrtiće, obilazi gradilišta...".

Letujte sa TRAVELLAND-OM: Najbolje PONUDE za TURSKU i EGIPAT

Naš cilj je bolji život naše dece i svakog pojedinca: Naprednjaci spremni za izbore u Šapcu (FOTO)

DEMOKRATSKA STRANKA SE CEPA NA TRI DELA! Lutovac ostaje bez užeg tima, zaoštravanje OČIGLEDNO!

Nesporno je da je biografija Aleksandra Vučića sadrži određene kontroverzne događaje ali neosporno je da sam Vučić nikad nije bežao od njih već se sa njima suočio i iznova suočava kad god je to potrebno, stavljajući ih u realan, ispravan kotekst ili priznavajući da je pogrešio istovremeno učeći iz svojih grešaka. Koliko je još političara na srpskoj političkoj sceni koji su pokazali takvu zrelost i želju za napredovanjem, takvu potrebu čoveka da uzrasta u svojim potencijalima i koji istovremeno sve svoje talente stavlja u službu opšteg dobra svoje države i svog naroda.

Međutim, to za sagovornike u filmu nema nikakvog značaja, ta sposobnost čoveka da napreduje, da se menja. Oni ga sve vreme pokušavaju prikazati u svetlu pozadine ispred koje sede, kao crnog đavola, autokratu, despota, opsenara potpuno zanemarujući činjenicu da se stvarnost ne poklapa sa njihovim stavovima. Dovoljan dokaz za to je upravo činjenica što je taj film ugledao svetlo dana.

Flim je težak galimatijas čiji krajnji cilj verovatno nije jasan ni naručiocima, ni autorima, a ni sagovornicima – da sad ovde ne analiziramo dublje njihovu kompetenciju i razloge zašto su baš oni izabrani da pričaju o Vučiću.

No, mora se primetiti nekoliko stvari.

Ljudi koji su završili psihologiju, čak i doktorirali, nisu u stanju da upute kritiku na ponašanje, a ne na biće, što je elementarno razlikovanje u psihološkom pristupu čoveku.

Niko od ovih ljudi nije vršio nijednu od javnih funkcija na koje je Vučić biran da bi uopšte imao predstavu kako to izgleda, kakav teret nosi sa sobom, kolika lična odricanja koja ne trpi samo on lično već i celokupna porodica.

Nejasna je i uloga novinara u filmu koji nastupaju sa pozicije analitičara. Ovo samo po sebi dovodi u pitanje njihovu novinarsku objektivnost u pređašnjem i kasnijem radu – osim ako njihova novinarska objektivnost nije baš ono što se u filmu da i videti – sirovi napad na dostojanstvo jednog čoveka utemeljen samo na stavovima pojedinaca koji su ovde sabrani iz prostog razloga što su spremni na tako nešto.

Tendencioznost narativa vidljiva je na svakom koraku. Tako se Dragan Đilas predstavlja kao čovek koji je pobedio Vučića na izborima u Beogradu, tek za nekoliko procenata i uz ceo državni aparat iza sebe. U isto se vreme prenebegava to što je Vučić do nogu potukao Đilasa na republičkim izborima 2014. godine kada je Demokratska stranka jedva sačuvala parlamentarni status sa 5.9% glasova, a SNS je osvojio preko 48%, odnosno više od osam puta više glasova od Đilasove DS. Objektivnost bi dovela do prikazivanja i ovog podatka ali to nije u skladu sa narativom filma. Narativ je daleko od objektivnog iznošenja činjenica.

Jedan od prikrivenih ciljeva filma je definitivno i pokušaj da se stvori osećaj ugroženosti, odnosno lične hrabrosti učesnika, jer sagovornici više puta ističu da se Vučića boje i njegovi, pa se zbog toga oni sami osećaju ugroženijim nego u 90. godinama XX veka. Ovakva tvrdnja, u zemlji gde policija ne bije čak ni nasilne demonstrante koji lome i uništavaju grad i javnu imovinu, da nije tragična i apsurdna, bila bi smešna.

Hiljadu je detalja u ovom nepotrebno dugom i besmislenom ostvarenju čije bi osporavanje činjenicama dugo potrajalo. Ali, njihova namera i nije dijaloško sporenje argumentima već forsiranje svog pogleda na svet koji nema utemeljenje u stvarnosti.

No, za autore filma i njihove sagovornike trebalo bi da predstavlja razočarenje reakcija gledalaca koji su u najvećoj meri na strani Vučića jer odavno je mudar čovek rekao da dela govore glasnije od reči. A iza Vučića ostaju dela, večni spomenici njegove posvećenosti Srbiji, autoputevi, škole, bolnice, dečiji vrtići, škole i fabrike. Da ovaj čovek ništa više ne uradi, samo ovo do sada urađeno je dovoljno da bude upisan u istoriju zlatnim slovima. No, uradiće jer u njegovoj je prirodi da radi i da ceo bude u službi Srbije i svog naroda. Iako autori filma tvrde da Vučić ne ispunjava svoja obećanja, narod bolje zna. Narod zna jer vidi svojim očima i veruje im. Narod veruje delima. Svako ko misli svojom glavom veruje delima.

Ovaj film su samo reči, reči, reči. Bez dokaza i činjenica. Reči same po sebi. Reči koje su laži. Reči koje su najbolje ogledalo onih koji ih izgovaraju. Neko bi mogao pomisliti da ti ljudi mrze Vučića. Ali, ne mrze oni njega. Mrze sebe jer kad se uporede s njim, pre ili kasnije moraju, se suočiti sa činjenicom svoje nedoraslosti pred jednim takvim čovekom. Velikim čovekom. Ne samo visokim u fizičkom smislu već istinski velikim čovekom. Velikanom.

Sveukupni utisak koji ostaje nakon odgledanog filma jeste začuđenost. Začuđenost time na šta je neko spreman i zašto je ovako nešto spreman.
"Vladalac" zaista nije ništa drugo do dva dela, tri sata ničega, ničega osim priča, lovačkih i ribolovačkih laži, koje su i za kafanski sto preterane.
A istina o Vučiću... Ona će tek da bude sagledana i sačuvana u kolektivnom sećanju jednog naroda. Ovog naroda. Istina o čoveku koji je preuzeo devastiranu i na svaki način uništenu zemlju i dao celog sebe da je uzdigne iz pepela i vrati dostojanstvo i njoj i svom narodu.

ĐILAS I ŠOLAK DOTAKLI DNO: SBB turskim serijama sakrio film "Progon", odgovor na NJIHOVU PROPAGANDU