FILANTROP, FILOZOF I SEKSUALNI PREDATOR Francuska u šoku, osnivač humanitarnih ustanova optužen za silovanje žena

Vanir nije bio sveštenik, ali je ceo svoj život posvetio osobama s intelektualnim teškoćama i nastojao da društvo prepozna njihove darove i vrednosti. Umro je 2019. u 90 godini.

"Žrtve su protiv svoje volje bile prisiljene na seksualnu aktivnost", navodi se u izveštaju, koji je naručen prošle godine i pripremljen od konsultantske grupe sa sedištem u Velikoj Britaniji, prenosi "Gardijan".

Tokom istrage koju je naručila dobrotvorna organizacija, šest odraslih žena, koje nisu bile međusobno povezane, optužile su Vanira da su imale seksualne odnose dok su tražile duhovni mir.

Nijedna od zlosatvljenih žena nije bila mentalno bolesna. U saopštenju Larš France istaknuto je da pojedine osobe zbog toga i dalje imaju "duboke traume". U izveštaju su primećene sličnosti sa obrascem zlostavljanja sveštenika Tomasa Filipa, koga je Vanir zvao "duhovnim ocem". Filip je umro 1993. godine, a više žena ga je optužilo za seksualno zlostavljanje zbog čega mu je bilo zabranjeno obavljanje službe.

Čelnici kompanije Larš International, Stefan Posner i Stejsi Kejts-Karnej, bili su u šoku zbog ovih saznanja, osudivši Vanirove postupke.

"Za mnoge od nas, Žan je bio jedan od ljudi koje smo najviše voleli i poštovali... Niko ne dovodi u pitanje sve dobro što je učinio tokom života, ali ipak ćemo na kraju morati da promenimo sliku o njemu", poručili su oni.

Glavni urednik Katoličke novinske agencije Džej Di Flin rekao je da zaključci izveštaja posebno pogađaju njegovu porodicu: Flin ima dvoje dece sa Daunovim sindromom, od kojih je jedno nazvano Vanir.

"Ovo je pogubno za našu porodicu. Molim vas, molite se za nas, a takođe i za L'Arche", napisao je Flin na Tviteru.

Pre nego što se odlučio za dobrotvorni rad, Vanir je radio kao kanadski oficir mornarice i profesor. Poseta psihijatrijskoj ustanovi navela ga je 1964. godine da osnuje L'Arche kao alternativno okruženje u kojem ljudi sa poteškoćama u razvoju mogu da budu učesnici u zajednici, a ne pacijenti. Dobrotvorna ustanova sada ima objekte u 38 zemalja, u kojima žive hiljade ljudi, sa i bez invaliditeta. Vanir se nije ženio, putovao je svetom da bi podstakao dijalog među religijama, a 2015. godine mu je dodeljena Templetonova nagrada za duhovno delo, kao i francuska Legija časti. Bio je predmet dokumentarnog filma prikazanog na filmskom festivalu u Kanu 2017. pod nazivom Žan Vanir, Sakrament nežnosti.

Bio je humanista, filozof, teolog, verski i moralni autoritet, ali i pisac čije je životno delo nadahnulo generacije ljudi da ne odsutanu u izgradnji društva u kojem ima mesta za sve. Objavio je tridesetak knjiga, koje su prevedene na 29 jezika i dobitnik je brojnih nagrada.

Susret sa Filipom i nastanak Barke

Godine 1962. doktorirao je filozofiju i započeo predavanja na Univerzitetu u Torontu. Iste godine posetio je oca Filipa koji je imao službu u jednom mestu nedaleko od Pariza, gde je 40-ak muškaraca s intelektualnim teškoćama provodilo dane hodajući u krug u svojoj sobi, a neki od njih bili su i u lancima. To je bio njegov prvi susret sa "svetom patnje kojeg do tada nije poznavao". Taj susret za Žana je bila prekretnica života.

U avgustu 1964. pozvao je dve osobe s intelektualnim teškoćama, Rafaela i Filipea, da žive s njim u seoskoj maloj kući koju je nazvao Larš (Barka). Delili su jednostavan svakodnevni život, satkan od uzajamne pomoći i prijateljstva. Žanova namera nije bila da osnuje zdarvstevenu ustanovu, nego da posveti svoj život odgovarajući na vapaje dvojice prijatelja, čija ga je patnja dirnula. Ipak, mala kuća Larš ubrzo je postala premala da bi dočekala sve volontere koji su želeli da dođu i osobe s intelektualnim teškoćama koji su jedva čekali da napuste tada mučne ustanove.

Na ovaj način pokrenuo je talas otvaranja brojnih ustanova, koje i danas postoje kako u Francuskoj, tako i zemljama širom sveta.