Život u kapeli na groblju

Njene komšije godinama apeluju na gradske i republičke vlasti da joj obezbede pristojan dom, ali bez uspeha.

Svoje četvoro dece, Blagica Karadža je, sa sada pokojnim suprugom, podigla u ovoj kapeli, na nekoliko metara od prvih grobova. U jednoj od prostorija čuvaju se mrtvacki sanduci, a ispred kuće pokojnici se pripremaju za sahranu.

"Deca ne mogu da žive više ovde, ogadilo im se, smeta im groblje, smetaju im sanduci, pacovi, vlaga i kažu hoće da beže odavde", objašnjava Karadža.

U kući nema kupatila, a tavanica preti da se sruši svakog časa. Blagica je bolesna i živi od materijanog obezbeđenja, koje iznosi manje od 6.000 dinara.

Dvojica njenih sinova bili su smešteni u dom za nezbrinutu decu. Tamo je trebalo da ostanu dok ona ne reši stambeno pitanje. Međutim, stariji je već odslužio vojni rok, a mlađi  uskoro zavrsava osmi razred i treba da se vrati kući.

"On mora da se vrati, nemam ga gde. Oni su rekli ako nećes tvoje dete moraš da kažes da nećes, pa ja ne mogu da kažem da neću moje dete. Ja hoću, ali gde ću?"

Nesvakidašnju solidarnost sa Blagicom i njenom decom pokazale su njihove brojne komšije. Osim što joj pomažu hranom i novcem, oni su pisali peticiju tražeći da im se obezbedi stan.

"Cela ulica je pisala peticiju, cela ulica se potpisala na tu peticiju i niko nije obratio paznju na nju", kaže jedan od komšija.

Sve nadležne institucije, gradske i republičke, u dopisima koje su međusobno razmenjivale, slažu se sa tim da Blagica živi u nehumanim uslovima, ali nijedna do sada nije ponudila nikakvo rešenje. Njene komšije spremne su zbog toga da pokrenu ozbiljnije proteste.