Obaveza prijave imovine funkcionera

Izveštaje o imovini do sada je Republičkom odboru za sprečavanje sukoba interesa podnelo više od 5.000 državnih funkcionera. Prijave i dalje stižu, a odbor će tek krajem marta objaviti koji funkcioneri nisu ispunili svoju zakonsku obavezu. U odboru navode da prema imovinskim kartama, srpski funkcioneri žive prosečno.

Svaki državni funkcioner obavezan je prema zakonu da svake godine do 31. januara dostavi izveštaj o svojoj imovini. Prema evidenciji Odbora za spečavanje sukoba interesa, do sada je 5.500 funkcionera podnelo izveštaje. 

"Mi još uvek dnevno primamo oko 100 izveštaja bez obzira što je kraj februara. Podatke dostavljaju funkcioneri koji to nisu uradili do 31. januara i novi", kaže Milovan Dedijer, član odbora.

Unošenje podataka u registar biće završeno krajem marta i tek tada će postojati uslovi da Odbor izrekne opomene nesavesnim funkcionerima. Praksa je pokazala da su republički  funkcioneri savesniji od lokalnih, kada je u pitanju ova zakonska obaveza.

Odbor, međutim, nema nadležnosti da proverava da li su prijavljeni podaci tačni. Oni veruju da je dovoljno to što funkcioneri znaju da je davanje lažnih podataka državnom organu krivično delo.

"Mi ne možemo svakog funkcionera da proveramo, a i zašto bi bez povoda sumnjali u istinost podataka. Tek ako bi neko prijavio ili ako bi postoji očigledna razlika, onda bi mogli", kaže Dedijer.

Čedomir Jovanović, poslanik LDP-a, kaže da bez adekvatne kontrole prijava imovine postaje samo forma. "Kada  se pročitaju ti izveštaji, postavlja se pitanje od čega žive ti političari, to je sve forma bez suštine". Na pitanje novinara B92 koliki su njegovi prihodi, Jovanović je kazao: "Između 65 i 80 hiljada, to mi je plata u LDP-u".

Podaci koji se dostavljaju odboru su zaštićeni. U odboru veruju da većina naših političara živi prosečno. "Najveći broj naših funkconera živi prosečno. Ima stan ili kuću, kola. Ima jedan broj koji ima veću imovinu, ali to ne može da se poredi sa imovinom onih koje zovemo tajkunima, bar ja nisam video takvu imovinsku kartu", kaže Dedijer.

Odbor se zalaže za promenu zakona kako bi podaci o imovini državnih funkcionera bili dostupni javnosti. To bi mogućilo da se uspostavi poverenje između javnosti i političara.