Gradilište u blizini nekadašnje Američke ambasade, gde treba da nikne kompleks Kneza Miloša Residence, predstavljen kao „epicentar luksuznog života“, finansiran novcem stranih investitora, odneo je tokom godinu i po dana dva života.
Prvo je u avgustu 2018. nastradao 56-godišnji radnik na koga se obrušio zid nekadašnje ambasade, da bi ovog vikenda 61-godišnji muškarac pao iz spoljnog lifta sa visine sedmog sprata.
Obavljajući posao u šestoj odnosno sedmoj deceniji života za prosečnu platu od oko 500 evra dvojica nesrećnih ljudi gradila su kompleks u kome će cena kvadrata biti nekoliko hiljada evra.
Poslednja smrt podsetila je na nesreću iz 2018. kada su na gradilištu u Beogradu na vodi poginula dvojica radnika od 30 i 40 godina. Tada je premijerka Ana Brnabić kazala da je to „velika tragedija“, ali da su to „stvari koje se, na žalost, dešavaju u toj profesiji“. Statistika pokazuje da „ta profesija“ u poređenju sa ostalima odnosi najviše života.
I iako ljudski faktor, ne treba zanemariti, čak ni predstavnici države ne osporavaju činjenicu da su gradilišta nebezbedna i da na njima neretko rade ljudi angažovani i na crno bez ikakvih prava, što uostalom pokazuju malobrojni inspekcijski izveštaji.
Tako se nakon nadzora inspekcije na gradilištu Kneza Miloša Residence posle nesreće 2018. godine otkrilo da je poginuli radnik radio bez ugovora kod podizvođača Anker bau čija je delatnost čišćenje zgrada i opreme kao i da prostor nije bio adekvatno obezbeđen, zbog čega je podneto pet krivičnih i jedna prekršajna prijava.
Tada je Ministarstvo rada brzo reagovalo, međutim sada, pošto je još jedan radnik poginuo, nadležni ćute, pa javnost ne zna zašto se nova nesreća desila.
Na drugoj strani, predstavnici sindikata i nevladinog sektora podsećaju da je crna statistika na građevinama rezultat nekoliko faktora. Investitori gledaju da uštede gde god mogu čak i kada to znači igranje sa ljudskim životima. Inspektora pak ili nema dovoljno ili im je sugerisano da zatvore oči kod nekih propusta pogotovu ako se radi o stranim finansijerima.
A ako inspekcija i uradi svoj posao kako treba, izostaje sudski epilog u slučajevima kada je prekršen zakon.
Kada bi inspekcija kontrolisala gradilišta, kada bi protiv nesavesnih investitora i izvođača radova bile podnošene prijave i kada bi sudski epilog tih prijava podrazumevao stroge kazne, možda bi premijerka Ana Brnabić ili neko drugi od vlastodržaca mogao da kaže da građevina ipak nije „profesija“ u kojoj se smrti „dešavaju“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
