Derbi kao prelomna tačka: Pobedite sutra, budite šampioni dogodine

Sedam kikseva u 23 kola. Previše za realnu potporu šampionskim ambicijama. Taman da dobije sve utakmice do kraja, uključujući i preostala dva večita derbija (sutrašnji i u plej-ofu), opet ne bi ništa zavislo od Partizana. Sintagma „nismo odustali“ možda prija navijačkim ušima, međutim, svesni da će im titula najverovatnije izmaći treću godinu zaredom, u Humskoj 1 na 162. prvenstveni duel sa Crvenom zvezdom manje gledaju kroz takmičarsku prizmu, a više kao pripremu terena za narednu sezonu.

Ne bi im bio prvi put. Pre 13 godina isto tako su imali dvocifren bodovni zaostatak za liderom, gostovali mu i – okrenuli istoriju naglavačke. Tog 24. februara 2007. proturnjali su Marakanom toliko ubedljivo da su utabali stazu kojom su se kretali godinama. Mada im trijumf u 128. derbiju (4:2) nije doneo ništa te sezone, jer su završili drugi na tabeli, promenio je svest u glavama igrača. Ispalo je da je ta utakmica predstavljala jednu od prelomnih tačaka u stvaranju moćnog Parnog valjka.
„Bila je to prva pobeda Partizana na terenu Crvene zvezde posle 11 godina pauze“, priseća se štoper Miloš Mihajlov u razgovoru za MOZZART Sport. „Slavlje nas je toliko diglo na psihološkom planu da smo danima uživali i promenili sliku u javnosti o sebi. Sećam se da su nas naredne sedmice navijači ovacijama pozdravili kad smo došli u „Pionir“ da bodrimo košarkaše protiv Huventuda. Odjednom se ambijent u klubu promenio do te mere da su svi počeli da veruju kako možemo više. I čim je krenulo naredno prvenstvo zaređali smo s pobedama, postali šampioni i postavili temelje vladavine srpskim fudbalom koja je trajala šest godina. Bilo bi lepo kad bi sadašnji tim na isti način doživeo predstojeći meč“.

Sličnosti u okolnostima između 128. i 162. derbija su lako uočvljive. I tad su crveno-beli bili prvaci države, stekli su tokom jeseni čak 14 bodova viška, kiksnuli pred dolazak najvećeg rivala (tad protiv Bežanije, sad u Inđiji), igralo se u ranoj fazi drugog dela šampionata (drugo prolećno kolo 2007, treće u aktuenom prvenstvu), čak je i lokacija ista...
„Pričalo se danima kako Partizan godinama nije dobio na Marakani u borbi za bodove, ali mene to nije interesovalo. Tek sam stigao iz lučanske Mladosti, derbi mi je bila druga utakmica za crno-bele i samo sam hteo da se dokažem. Ostala mi je slika sa tog meča pred očima za sva vremena. Ceo klub je živnuo: od ekonoma do predsednika svi su bili srećni. Lakše je bilo i nama igračima da treniramo, spremamo se. Sa ove distance deluje da nam je baš ta pobeda nad Zvezdom pomogla da naredne sezone, maltene u dahu, osvojimo titulu i demonstriramo fudbal po ukusu navijača“, priseća se Đorđe Lazić, nekadašnji krilni vezista kluba iz Humske.

Kako što tadašnji sastav Miroslava Đukića nije osvojio titulu, teško da Grobari očekuju veleobrt od ekipe Sava Miloševića, s tim da bi eventualna drugi trijumf nad Zvezdom ove sezone podstakao ideju kako u bliskoj budućnosti poredak u srpskom fudbalu može da se promeni.
„Uvek je korisno dobiti derbi. Ima za šta Partizan da se bori. Na kraju krajeva, nikad se ne zna. Crvena zvezda jeste bliža tituli, ali podsećam da smo te 2007. zaostajali 14 bodova početkom proleća, a pred treći derbi u sezoni prišli na samo šest bodova zaostatka. Da smo dobili, baš bi se zakuvalo, ali je Milan Purović golom za 1:0 rešio prvenstvo. Možda crno-beli ne mogu da ugroze tim Dejana Stankovića, ali sam siguran da bi im pobeda na strani dala krila pred narednu sezonu, kao što je mojoj generaciji“, dopunio je Lazić.

Iako je razlika između prvog i drugog na tabeli takva da smanjuje draž kad je u pitanju ishod šampionske trke, derbi uvek proizvodi posebne emocije. I gleda se netremice.
„Nezahvalno je prognozirati. Između ostalog baš zbog primera iz 2007. kad je javnost davala veće šanse Crvenoj zvezdi, a mi ubedljivo slavili. Što dokazuje da je reč o sprecifičnoj utakmici. Pogotovo što se ekipe još traže, tek su izašle iz pripremnog perioda, nisu na maksimalnom broju obrtaja, uigravaju se kroz takmičenje. Deluje mi da je Zvezda u blagoj prednosti zbog toga što igra na svom stadionu i što ima bodovnu zalihu, dok mi se Partizanova igra više sviđa i u tom segmentu dao bih preimućstvo bivšem klubu. Nijanse su u pitanju“, obrazložio je Miloš Mihajlov.

Jesenas je u Humskoj slavio Partizan golovima Sejdube Sume i Zorana Tošića. Kad bi samo derbi odlučivao prvaka bio bi „na konju“ pred odlazak na Marakanu, ali su ga u međuvremenu koštale „male utakmice“.
„Baš mi se dopada kako igraju crno-beli. Posle dugo godina gledamo ono što želimo, lopte ide napred, ali... Nije mi jasno otkud onda veliki broj kikseva. Razumem da ponekad mora da se plati cena ofanzivnom opredeljenju, ali dosta bodova gubili su tamo gde nisu smeli. Kažu i sami, na glup način“, sleže ramenima Đorđe Lazić.

Prethodnih nekoliko međusobnih okršaja obeležio je veliki broj faulova. Više 40 po utakmici. Klizeći startovi, laktanje, valjanje po terenu, krađa vremena. A kad je tako...
„Puca lopta. Gledamo anti-fudbal. Voleo bih da se to promeni, da meč bude zanimljivi za posmatrače, iako sam svestan značaja. S obzirom da zaostaje 11 bodova Partizan mora da napade, sve karte baci na ofanzivu, što bi potencijalno moglo da „otvori“ utakmicu“, pojasnio je Miloš Mihajlov.

SADIK UPORAN, PAVKOV UNAPREĐEN

Pravi raritet u srpskom fudbalu predstavlja Miloš Mihajlov kao jedini superligaški igrač koji je ove sezone neporažen u sudarima sa večitim rivalima. Jesenas je u dresu Voždovca odigrao završnih 14 minuta duela u Humskoj kad su Zmajevi slavili 2:1, zimus se preselio u Inđiju i u dresu novog kluba bio akter remija sa Crvenom zvezdom (1:1), uz napomenu da jesenas nije igrao u preostala dva meča sa šampionom.

Kao takav, idealan je sagovornik da proceni mogućnosti špiceva nedeljnog okršaja.
„Žao mi je što Umar Sadik nije igrao utakmicu protiv Voždovca, baš sam hteo da proverim da li bih mogao sa njim da se nosim. Gledajući ostale mečeve, primetio sam da je izuzetno uporan i za to je nagrađen, jer mu se lopta stalno vraća u noge, nepestano je u šansi. Pričaju ljudi da je trapav... Greše! Nigerijac ima sjajan njuh za gol, što je za igrača njegove konstitucije veliki plus. Kad je u pitanju Pavkov, čuvao sam ga još dok je bio u niškom Radničkom, a uočljivo je napredovalo otkako je u Crvenoj zvezdi. Vidi se da je s njim profesionalno rađeno, pre svega na kretnjama u kaznenom prostoru. Nezgodan je za čuvanje zato što koristi telo kao adut. Krupan, snažan, a nepredvidiv, nama štoperima je baš teško da prokljuvimo njegov sledeći potez“, pojasnio je Mihajlov. 

NATHO LIDER PARTIZANA

U Partizanu dosta očekuju od kvartera stranaca – Asana, Sume, Sadika i Natha – a Đorđe Lazić u prvi plan stavlja izraelskog arhitektu igre.
„Natho je tipičan stranac koji pravi razliku. Znali smo još dok je igrao u CSKA da je sjajan igrač, ali tek kad ti je pred očima shvatiš kakav je znalac. Pravi lider ekipe, evropski kalibar, oduševljava me kako spaja napadače sa golom. Kad smo već kod špiceva, nadam se da će Umar Sadik produžiti dugačak niz stranaca koji su davali golove za Partizan na Markani. Počev od Dijare, Moreire i Žuke, preko Klea, do ovih novih, kao što su Everton, Leonardo i Rikardo“, dodao je Đorđe Lazić.

(FOTO: MN Press, Star sport)