MIRJANA KARANOVIĆ PRIMILA DOBRIČIN PRSTEN: Gluma je od mene napravila boljeg čoveka

Glu­mi­ci Mi­r­ja­ni Ka­ra­no­vić uru­če­na je pre dve ve­če­ri pre­sti­žna na­gra­da za ži­vo­t­no de­lo Do­bri­čin pr­sten, na­kon izvo­đe­nja dra­me „Ma­mu mu je*em, ko je pr­vi po­čeo“, na sce­ni Ju­go­slo­ve­n­skog dra­m­skog po­zo­ri­šta.

Pret­hod­ni do­bi­t­ni­ci Ja­sna Đu­ri­čić i Mi­ki Ma­no­j­lo­vić uru­či­li su svo­joj ko­le­gi­ni­ci i par­t­ne­r­ki iz pred­sta­ve na­j­vi­še glu­ma­č­ko priz­na­nje u Sr­bi­ji.

Tama i svetlost

- Tru­di­la sam se ce­log ži­vo­ta da bu­dem do­bra i po­se­b­na u ono­me što ra­dim, a glu­ma mi je po­mo­gla da bu­dem bo­lji čo­vek. Sve te ulo­ge ko­je sam igra­la nau­či­le su me mno­go če­mu, kao i lju­di i par­t­ne­ri ko­ji su bi­li oko me­ne. Svi oni su na ne­ki na­čin te­sti­ra­li mo­ju lju­d­skost i te­ra­li me da ispi­tu­jem se­be. Svi ima­mo u se­bi ta­mu i sve­tlost s ko­ji­ma ni­je la­ko bo­ri­ti se. Ov­de sam ja kra­lji­ca, a kad izađem do­le... ne­kad bu­dem be­zve­ze... On­da do­đem po­no­vo na sce­nu i sve to po­pra­vim, i bu­dem bo­lja - re­kla je vi­d­no po­tre­se­na Mi­r­ja­na Ka­ra­no­vić.

Ona je evo­ci­ra­la i uspo­me­ne na ču­ve­nu pred­sta­vu „Mre­šće­nje ša­ra­na“ s Vo­jom Bra­jo­vi­ćem, ko­ji ju je ta­da, ka­ko je ka­za­la, nau­čio da pre­ma par­t­ne­ru uvek mora da bu­de iskre­na kao i pre­ma pu­bli­ci.

- Tu isti­nu va­ma du­gu­jem, za nju se uvek bo­rim. Sce­na je mo­je me­sto, moj ma­gi­č­ni pros­tor, na njoj sam kra­lji­ca i na njoj se uvek tru­dim da bu­dem bo­lja - na­gla­si­la je Ka­ra­no­vi­će­va i do­da­la da ova na­gra­da je­ste za ži­vo­t­no de­lo, ali da sma­tra da je če­ka još mno­go ra­da i tru­da da je opra­v­da i za­slu­ži.

U pre­pu­noj sa­li JDP pu­bli­ka ju je po­zdra­vi­la gro­mo­gla­snim aplau­zom i ova­ci­ja­ma. Vo­ja Bra­jo­vić, pred­sed­nik Udru­že­nja dra­m­skih ume­t­ni­ka Sr­bi­je, pod­se­tio je na du­gu isto­ri­ju na­gra­de, ali i ista­kao ve­li­ka ime­na glu­mi­šta ko­ja no­se ovo prizna­nje, me­đu ko­ji­ma su i Mi­le­na Dra­vić i Ne­bo­j­ša Glo­go­vac.

Bez uzmaka i autoriteta

U obra­zlo­že­nju ži­ri­ja, ko­je je pro­či­ta­la pred­sed­ni­ca Vi­da Og­nje­no­vić ista­k­nu­to je da je im­po­zan­t­ni glu­ma­č­ki opus Mi­r­ja­ne Ka­ra­no­vić odav­no na­d­ma­šio sva­ko pri­god­no slo­vo. - Nju izdva­ja na­j­pre nje­na nei­sc­r­p­na ra­zno­vr­snost igre, za­tim ra­sko­šno izra­ža­j­no bo­gat­stvo. Va­zda zai­gra­na mi­rin­ska sme­lost krea­ti­v­nog vršlja­nja po ža­n­ro­vi­ma, dra­m­skim vr­sta­ma i sti­lu, i bez uz­ma­ka si­lo­vi­ti au­to­ri­tet u osva­ja­nju gle­da­li­šta. Ona svo­jim de­lom do­ka­zu­je da glu­ma ni­je bu­ka, be­ke­lje­nje da na­sme­je mr­god­ne, ni tre­mo­l­sko uzdi­sa­nje da ra­spla­če one ko­ji su tvrda sr­ca, ne­go je glu­ma po­li­va­len­t­na ume­t­nost ko­ja mo­že sve - ista­kla je Vida, uz za­klju­čak da nje­na otvo­re­na glu­ma ide „pra­vo u oči i sr­ce, s lju­ba­vlju“.

Ka­kvo društvo Bo­lja od Še­r­be­dži­je, Le­či­ća i Krivokapića

Mi­r­ja­na Ka­ra­no­vić je 32. lau­reat na­j­vi­šeg glu­ma­č­kog priz­na­nja u Sr­bi­ji, a u ko­n­ku­re­n­ci­ji su bi­li i Sa­ša To­r­la­ko­vić, Ra­d­mi­la Ži­v­ko­vić, Ti­ho­mir Sta­nić, Go­r­da­na Đu­r­đe­vić Di­mić, Ra­de Še­r­be­dži­ja, Branislav Le­čić i Mio­drag Kri­vo­ka­pić. Se­d­mo­č­la­ni ži­ri odlu­čio je o do­bi­t­ni­ci 10. de­ce­m­bra 2019. ta­j­nim gla­sa­njem, ve­ći­nom gla­so­va.

Na­gra­du „Do­bri­čin pr­sten“ usta­no­vi­li su 1980. go­di­ne Mu­zej pozori­šne ume­t­nos­ti Sr­bi­je i Sa­vez dra­m­skih ume­t­ni­ka Sr­bi­je, a od 1994. do­de­lju­je je sa­mos­tal­no UD­US, ču­va­ju­ći tra­j­nu uspomenu na Do­bri­cu Mi­lu­ti­no­vi­ća (1880-1956), ve­li­ka­na sr­p­skog glu­mi­šta.

Kurir/Lji­lja­na Stanišić

Foto: ATA Images