Bio je veoma darovit fudbaler. Međutim, kao i mnogim njegovim generacijskim drugarima Prvi svetski rat je uništio snove o fudbalskoj slavi. Imao je svega 16 godina kada se kao dobrovoljac prijavio u srpksu vojsku. Zarobljen je i odveden u logor u Bugarskoj, odakle je uspeo da pobegne s nekolicinom vojnika i priključi se srpskim snagama na Solunskom frontu.
Cela njegova porodica, kao i prijatelji iz gimnazije, bili su iznenađeni kada se Andrejka pojavio u Beogradu u jesen 1918. kao pripadnik oslobodilačke vojske. Verujući kako je poginuo još 1915. svi su ga prežalili. Pošto je odigrao nekoliko utakmica za BSK tokom 1919. odlazi u Beč na studije medicine. Petogodišnje studije je okončao s odličnim uspehom, uprkos ozbiljnim egzistencijalnim problemima s kojima se suočavao.
Po povratku u Beograd odmah je priključen upravi BSK-a. Zahvaljujući njemu BSK je postao prvi klub u ovom delu sveta koji je uveo redovnu lekarsku službu i obavezne preglede fudbalera.
Kad je Fudbalski savez Kraljevine Jugoslavije preseljen iz Zagreba u Beograd 1930. postao je sekretar za spoljne poslove. Bio je najzaslužniji za odlazak reprezentacije na prvo Svetsko prvenstvo u Urugvaju, gde je, deobom trećeg i četvrtog mesta, ostvaren najveći uspeh u istoriji srpskog fudbala.
U Jugoslovesnkom fudbalskom savezu vršio je funkcije predsednika i potpredsednika, a 1932. postao je član Svetske fudbalske federacije (FIFA). Bio je član Nadzornog odbora, a na Kongresu 1936. promovisan je za člana Izvršnog komiteta. Prisustvovao je svim fudbalskim prvenstvima sveta od 1930. do 1982.
Govorio je sedam jezika i bio odličan pisac, s obzirom da je kao novinar radio za Nedeljnu borbu. U periodu od 1953. do 1969. bio je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Prema tvrdnji njegovog sina, na poluvremenu majstorice za plasman na Svetsko prvenstvo u fudbalu 1974., Andrejević je ubrizgavao čokoladu u vene jugoslovenskih fudbalera. Jugoslavija je preko Кatalinskog postigla pobjedonosni pogodak i otišla na Mondijal.
Napisao knjigu uspomena “Dugo putovanje kroz fudbal i medicinu”. Prvi je doveo aparat za dijalizu iz Londona u Beograd, kao i aparat za akupunturu.
Preminuo je u Beogradu 1989. u 91. godini.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
