Nakon deset godina kašnjenja, Srbija bi uskoro mogla da dobije Strategiju razvoja kulture. Vlada Srbije je 13. februara usvojila predlog strategije, koji bi trebalo da trasira kulturu od 2020. do 2029. godine, a najavljeno je da bi se taj dokument uskoro mogao naći pred poslanicima u Skupštini.
Strategija kojom se, kako navodi ministarstvo "definiše opšti državni i nacionalni interes u kulturi", sadrži definicije "srpskog kulturnog jezgra i srpskog kulturnog prostora".
Međutim, Virdžinija Đeković Miketić iz nevladine asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije smatra da su te definicije "odraz trenutnog političkog nacionalizma koji je prisutan svakodnevno u medijima".
"Te odrednice su u lepom skladu sa onim što je trenutni narativ vladajuće političke struje u našoj zemlji, i potrebe da se insistira na izgradnji, odnosno reizgradnji identiteta srpske zajednice", kaže ona.
Đeković Miketić tvrdi da predlog koji je Vlada usvojila i uputila Skupštini, tri godine nije bio dostupan javnosti, nakon što su 2017. godine održane žustre javne rasprave, a dokument vraćen na doradu.
Asocijacija je tada pozvala da se nacrt odbaci u celosti, a Đeković Miketić ističe da je usvojenom dokumentu sada promenjeno – samo ime.
Mi imamo jedan spavajući dokument čitave tri godine, da bi ga sada Vlada usvojila bez znanja javnosti o tome šta je njegov sadržaj.Virdžinija Đedović Miketić
Prema njenim rečima, nepoznato je i ko je tokom tri godine radio na strategiji.
"Mi imamo jedan spavajući dokument čitave tri godine, da bi ga sada Vlada usvojila bez znanja javnosti o tome šta je njegov sadržaj", ocenjuje predstavnica asocijacije Nezavisna kulturna Scena Srbije, koja okuplja više od 50 udruženja.
Sa druge strane, Ministarstvo kulture i informisanja u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), navodi da je Nacrt iz 2017. godine sada "obogaćen" na osnovu komentara i sugestija upućenih na javnoj raspravi, kao i da je rezultat širokog konsultativnog i participativnog procesa. Napominje se da je Strategija usaglašena sa Zakonom o planskom sistemu, ali da su ta usaglašavanja bila "isključivo strukturalne, a na sadržinske prirode" i da suštinski ne menjaju "osnovna idejno-vrednosna polazišta".
Šta piše u strategiji?
Predlog strategije, koji je dostupan na sajtu ministarstva, sadrži odrednice "srpskog kulturnog jezgra i srpskog kulturnog prostora".
Taj prostor, u dokumentu ne podrazumeva samo teritoriju države Srbije, već predstavlja "geografski i istorijski prostor obeležen aktivnim prisustvom srpske kulture i kulturnog nasleđa, obuhvatajući i povezujući sve nosioce srpskog kulturnog identiteta, bez obzira da li žive u Republici Srbiji, područjima koje je srpski narod istorijski naseljavao ili u rasejanju".
Navodi se i da je "dužnost Republike Srbije, kao matične države srpskog naroda, da štiti i promoviše pravo i mogućnost svih Srba na očuvanje sopstvenog kulturnog identiteta i stvaralaštva, na osnovu svoje nacionalne kulture".
Sugeriše da biti Srbin ili Srpkinja znači roditi se kao takav. Na primer, kada ministar kaže da se srpski kulturni prostor kao tektonska ploča sudara sa drugim kulturnim prostorima, on sugeriše veoma zastareo koncept nacionalnog identiteta, koji zaista smo se nadali da će ostati u 19. veku.Goran Tomka
Kulturolog Goran Tomka, predavač na UNESCO katedri za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, mišljenja je da nije sporno razvijati srpsku kulturu, ali da je sporan način na koji je ona opisana. Ističe da se on, zajedno sa drugim stručnjacima iz oblasti kulturnih politika, zalagao na javnim raspravama da se takva definicija ne nađe u finalnom dokumentu, jer, kako kaže, „podstiče pasivnost i isključivost, umesto da podstiče stvaralaštvo".
"Način na koji se definiše srpski kulturni prostor zaista podstiče tradicionalne, ono što mi zovemo biologističke, isključive podele. Sugeriše da biti Srbin ili Srpkinja znači roditi se kao takav. Na primer, kada ministar kaže da se srpski kulturni prostor kao tektonska ploča sudara sa drugim kulturnim prostorima, on sugeriše jedan veoma zastareo koncept nacionalnog identiteta, koji zaista smo se nadali da će ostati u 19. veku", objašnjava Tomka.
Na primedbe da je strategija "etno-nacionalistička", kako je ocenio deo stručne javnosti i na javnim raspravama, ministarstvo u odgovoru za RSE navodi da se ne može govoriti o takvom usmerenju.
"U Strategiji se nacionalni identitet prihvata kao legitiman oblik kolektivnog kulturnog identiteta, koji nije osporen ni u transkulturalnoj ideji Evropske unije. Strategija prihvata i afirmiše pluralnost identiteta, pri čemu se nacionalni identitet ne smatra jedinim i isključivim oblikom kolektivne identifikacije u našoj državi, ali se i ne negira. U Strategiji se posebno naglašava važnost kulturne raznolikosti, pa time i pluralnosti identiteta i prava na različite identitetske izbore, za kulturu Republike Srbije", odgovaraju iz ministarstva.
'Ugroženost kulturnog prostora'
Pored odrednica kao što su "slovenska, vizantijska, balkanska, prosvećeno-evropska, demokratska i kontaktna", srpska kultura se opisuje i kao "herojska ili slobodarska".
Pažnja je posvećena i "ugroženosti srpskog kulturnog nasleđa", napominje Goran Tomka.
"Navodno, nekakav srpski kulturni prostor je stalno kroz vekove ugrožavan i sad ga treba zaštititi, tako kaže strategija. Međutim, to je veoma opasna populistička podela, na nekakve ’nas’ koji smo ujedinjeni, slabi i ugroženi, i na tamo neke ’druge’ koji su moćni i zli i koji nas konstantno ugrožavaju. Ovakva podela je zaista plodno tle za populizam, diktaturu, pa čak i fašizam", upozorava on.
Idejom o ugroženosti su, kako navodi, "zataškani" ključni problemi u kulturi. Među njima ističe partijsko zapošljavanje, nestručnost upravnika i direktora, nepoštovanje zakona i nesistematičan razvoj i zapuštenost kulturnih ustanova.
"To su problemi koji zaista guše kulturu u Republici Srbiji, a nisu ga stvorili Hrvati, Mađari, Francuzi ili ko god drugi da nas vekovima napada, nego zapravo ga stalno stvaraju upravo političke elite u Srbiji, na čelu sa ministrom i ministarstvom kulture", kaže Tomka i dodaje da se kultura ne jača zaštitama, nego razvojem i susretanjem i preplitanjem sa drugim kulturama.
Za ministarstvo je određenje kulture u strategiji "u potpunosti usaglašeno sa međunarodnom praksom očuvanja kulturne raznolikosti i zaštite kulturnog nasleđa".
Kakva je uloga Srbije na 'srpskom kulturnom prostoru'?
Na pitanja RSE kakva je uloga Srbije na "srpskom kulturnom prostoru", u ministarstvu odgovaraju da se ona "pre svega sastoji u unapređenju godišnjeg konkursa kojim je Ministarstvo kulture i informisanja i do sada podržavalo kulturnu delatnost Srba u inostranstvu, povećanju iznosa sredstava podrške, kao i podsticanju ustanova kulture u Republici Srbiji na aktivnu i redovnu saradnju sa pripadnicima srpskog naroda u inostranstvu".
Dodaje se i da je Akcionim planom određeno da za "jačanje podrške projektima kulturne delatnosti Srba u inostranstvu" 2021. godine Srbija izdvoji 2.400.000 dinara (oko 20.000 evra), a naredne 2022. godine 2.880.000 dinara (oko 25 hiljada evra).
Goran Tomka, međutim, smatra da u Strategiji nije dovoljno opisano kako će se ovi projekti na "srpskom kulturnom prostoru" promovisati, te da bi eventualno mešanje Srbije u kulturne politike okolnih zemalja moglo biti scenario za loše odnose sa susedima.
"Samo zamislite da ministarstvo kulture Albanije dođe sa predlogom albanskog kulturnog prostora u okviru kojeg želi da sarađuje sa albanskim udruženjima u Srbiji. Verovatno bi svi ustali na noge kako je to neka velikoalbanska ideja. U vremenu u kojem nam treba saradnja između institucija, ministarstava, između stvaralaca, umetnika, zaista je ovo nekakav loš presedan i nešto što smo imali na mala vrata uvedeno kroz praksu ministarstva i kroz konkurse", napominje Tomka.
Kako će se finansirati kultura?
U nacrtu iz 2017. godine navodi se "postepeno povećanje budžeta za kulturu u periodu od deset godina sa 0,68 odsto na 1,68 odsto".
U usvojenom predlogu je, međutim, ova rečenica izostala, a na pitanje zašto je to tako, ministarstvo za RSE odgovara da je „u Strategiji je snažno naglašena potreba da je u razvoj kulture potrebno ulagati sredstva u iznosu od najmanje 1 odsto budžeta države, uz težnju da se izdvajanja uvećavaju u skladu sa mogućnostima i fiskalnom politikom Republike Srbije“.
Zamerka asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije je što je finansiranje kulture "potpuno izostalo" u usvojenom predlogu.
"Pretpostavljamo, zato što će on biti deo akcionog plana, koji je kratkoročniji u odnosu na ovaj dugoročni dokument. Ali, ovde je problematično što ne vidimo ni intenciju da se sistem finansiranja kulture u Srbiji promeni i da se diversifikuju izvori finansiranja, i da se modernizuje u odnosu na potrebe finansiranja i samih ustanova kulture, ali i civilnog sektora", kaže Virdžinija Đeković Miketić, uz ocenu da je civilni sektor zanemaren.
Kulturolog Goran Tomka smatra i da se ’sveto’ i sekularno prepliću u strategiji na vrlo sporan način, odnosno da je velika pažnja poklonjena nasleđu Srpske pravoslavne crkve. Tako, među kapitalnim projektima Ministarstvo kulture i informisanja izdvaja završetak Hrama Svetog Save u Beogradu.
"To nije nešto što nas iznenađuje. Mnogi budžeti za kulturu, pogotovo oni delovi budžeta koji su takozvani diskrecioni, u koje javnost nema uvida već skoro desetak godina redovno idu crkvi. Crkva ima status nevladine organizacije, iako znamo da je vrlo povezana sa vladom. To je jedan ceo koncept kulture koji je jako sporan, a upravo oni kojima je podrška najpotrebnija – mladi umetnici, stvaraoci, zajednice umetnika, deca u školama na koje strategija uopšte ne obraća pažnju", ističe Tomka.
Iako se u strategiji navodi da je "proces izrade pratio Nacionalni savet za kulturu", asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije podseća da to telo od 2016. nema mandat.
Prema Zakonu, Nacionalni savet bi trebalo da ima 19 članova. Republička skupština je u februaru prošle godine izglasala šest - četiri je predložila Vlada, a dva Srpska akademija nauka i umetnosti.
Međutim, o članovima koje su predložila reprezentativna udruženja, Skupština se do sada nije izjašnjavala.
Facebook Forum