SVI PUTEVI VODE U CUG Panamski i rajski papiri, Luandaliks i Kriptoliks: Kako je grad u srcu Evrope dospeo u CENTAR SKANDALA
Švajcarski grad Štajnauzen predstavlja rudnik zlata za CIA i nemačku Saveznu obaveštajnu službu (BND). Prošle nedelje je objavljeno da su 1970. godine u tajnosti kupile tamošnju kompaniju “Kripto AG”. Od tada mala opština u predgrađu Cuga snabdeva “prilagođenim” uređajima za kodiranje više od sto država širom sveta.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
U Cugu (glavnom gradu istoimenog kantona) i okolnim opštinama skandali doslovno vrebaju iza ugla. Bilo da je reč o “Panamskim” ili “Rajskim papirima”, “Luandaliksu” ili “Kriptoliksu” - trag redovno vodi u Cug.
Međutim, zametak života u žiži javnosti leži u dvadesetim godinama prošlog veka, kada je siromašan poljoprivredni kanton snizio poreze za holding kompanije i kompanije sa sedištem u inostranstvu, a Cug postao poreska oaza, privukavši stotine fiktivnih kompanija, koje su služile za pranje novca i realizovanje sumnjivih poslova.
Sedamdesetih godina vlada kantona i grada Cug pobrinula se za dolazak “odgovarajućih” firmi, koje su želele da profitiraju od niskih poreza, piše "Noje cirher cajtung" (NZZ). Godine 1974. mladi Amerikanac Mark Rič (Marsel David Rajh) osnovao je sa još četvoricom trgovaca sirovinama holding “Mark Rič + Co”. Sin izbeglih Jevreja iz Antverpena trgovao je svim mogućim sirovinama.
- To je radio skoro sa svima koji su bili spremni da trguju s njim, a to su bili diktatori i demokrate, komunisti i kapitalisti, mule i fašisti - piše Danijel Aman u biografiji objavljenoj 2010.
Posle iranske revolucije 1979. Rič je nastavio da trguje naftom, baš u vreme kad su mule u američkoj ambasadi u Teheranu držale kao taoce 52 američka državljana. Tadašnji američki državni tužilac Rudi Đulijani podigao je optužnicu protiv Riča 1983. zbog utaje poreza. Rič je tvrdio da je nevin i sklonio se u Cug, gde je dočekan sa oduševljenjem, uprkos teškoćama u domovini.
Afera je izazvala opasno zaoštravanje odnosa između Švajcarske i SAD. Bundesrat (veće pokrajina) podržalo je Riča. Savezno tužilaštvo zaplenilo je celokupnu dokumentaciju i tako sprečilo njeno dostavljanje Americi.
Federalni istražni biro (FBI) je nakon toga stavio Riča na listu “najtraženijih” kriminalaca.
Kompanija koja je nasledila “Mark Rič + Co” i danas postoji. Zove se “Glenkor”, nalazi se u opštini Bar (kanton Cug) i po obrtu je najveći koncern u Švajcarskoj. Rič se 20. januara 2001. još jednom našao u središtu pažnje javnosti, kada ga je odlazeći američki predsednik Bil Klinton pomilovao poslednjeg dana na dužnosti.
Pročitajte još
Umešani lokalni političari
Sadašnji skandal sa kompanijom “Kripto” nije tipičan za Cug, jer se ne vrti oko utaje poreza i sirovina. Ovo, međutim, nije prvi put da su obaveštajne službe imale koristi od diskrecije finansijskog centra. Nakon pada Berlinskog zida otkriveno je da je Istočna Nemačka godinama ilegalno uvozila zapadnu tehnologiju preko Cuga. U upravnim odborima kompanija koje su služile kao paravan sedeli su lokalni političari, koji su bili veoma zatvoreni.
Svi skandali imaju nešto zajedničko: bilo da je reč o finansijskim transakcijama, trgovini sirovinama ili špijunaži, u upravnim odborima preduzeća redovno se pojavljuju političari FDP (Liberalna partija), CVP (Hrišćansko-demokratska naradno partija)i SVP (Švajcarska narodna partija). Tako je bilo i u slučaju “Kripto AG”.
Međutim, i levica je profitirala od toga što je Cug postao prepoznatljiv na svetskom tržištu tako što je detaljno istražila različte afere. Jedna od istaknutih ličnosti je Jo Lang, koji je postao neka vrsta enciklopedije za skandale u Cugu i koji je, kao poslanik Zelenih u kantonalnom i nacionalnom veću (2003-2011), među prvima ukazao na umešanost FDP u aferu “Kriptoliks”.
Rezultati zajedničke istrage nemačke državne televizije ZDF i “Vašington posta”, objavljeni u utorak, pokazuju da je kompanija “Kripto AG” omogućila CIA i zapadnonemačkoj obaveštajnoj službi (BND) pristup komunikaciji više od 120 zemalja, uključujući i Jugoslaviju, nakon što je 1950. sklopila ugovor poznat kao “obaveštajni poduhvat veka”.