Siva knjiga zdravstva je nova publika NALED-a, koja mapira ključne administrativne prepreke sa kojima se susreću građani i privreda u sektoru zdravstva, a u čijoj izradi su učestvovali svi - kako privreda, tako i udruženja pacijenata i strukovna udruženja u kojima su lekari i drugi medicinari. Ona mapira probleme, a pruža rešenja za iste, što bi moglo da pomogne državi da reši probleme i na taj način zaštiti prava građana - kad već garantuje svima dostupnost zdravstvene zaštite.
U Srbiji postoji 350 zdravstvenih ustanova, među kojima je 158 domova zdravlja i 102 bolnice, a u njima je zaposleno više od 110.000 zdravstvenih i drugih radnika. To zdravstvo čini najvećim poslodavcem u javnom sektoru, ali troškovi zdravstva istovremeno premašuju 10 odsto BDP-a. U poređenju sa nekim drugim zemljama, Srbija izdvaja ogroman novac za hospitalizaciju i lečenje građana, a malo novca ulaže u prevenciju, navodi se u Sivoj knjizi.
021 izdvaja neke od gorućih problema koji najviše pogađaju građane Srbije.
KAD JE ZDRAVSTVO NEDOSTUPNO GRAĐANIMA
-
Postoji problem u primeni integrisanog zdravstvenog informacionog sistema IZIS, u kojem su svi podaci potrebni medicinskim radnicima, ali i medicinski dosijei pacijenata. IZIS u praksi zapravo ne obezbeđuje sve potrebne podatke - ne vide se izveštaji lekara specijaliste o pregledima izvršenih na osnovu uputa, pa tako ne može da se vodi kompletna istorija bolesti i prate pregledi i stanje pacijenta (a otežava se lečenje). Problem bi bio rešen kad bi svi lekari bili obučeni i znali da koriste IZIS, te pravilno popunjavali sve informacije. Time bi se stvorio uslov da se potpuno ukinu papirni kartoni, koji su delom i dalje prisutni.
-
Lekarske komisije u malim mestima sastaju se toliko retko da je pacijentima teško da dođu do overe za produženje bolovanja, odobravanje pomagala i slično. Istovremeno, lekarske komisije u većim mestima nemaju pristup kartonima pacijenata koji nisu iz njihove filijale RFZO, pa dolazi do nepotrebnih administrativnih opterećenja za pacijente kojima je ionako teško sa svojim bolestima. Zato je potrebno omogućiti svim komisijama u Srbiji pristup kartonima građana putem IZIS-a.
-
NALED smatra da je potrebno ukinuti zdravstvene kartice/knjižice i preći na ličnu kartu, a s obzirom na to da je čipovana lična karta dovoljna - putem nje postoji mogućnost da se vidi uplata doprinosa. Potrebno je da se povežu sistemi i ukine nepotrebna procedura overe zdravstvene knjižice. "Dodatno, potpuno je besmislena procedura da osiguranici, zbog promene sedišta poslodavca, moraju da se odjavljuju u jednoj, a prijavljuju u drugoj matičnoj filijali jednog te istog Republičkog fonda", zaključuje se u Sivoj knjizi.
-
Još jedna potreba koja se mapira je integracija javnog i privatnog zdravstvenog sektora. Iako su privatne prakse načelno uključene u sistem zdravstvene zaštite, a država zakonom garantuje svim građanima lečenje, isti ti građani teško dolaze do usluge u privatnoj praksi o trošku RFZO. Na primer, lekari u privatnoj praksi ne mogu pacijentu napisati i izdati doznake za bolovanje, uput za specijalistu ili recept za lek sa liste lekova RFZO-a, što pacijentu stvara dodatne probleme i neopravdano mu komplikuje ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu.
Takođe, NALED preporučuje da lekar iz privatne prakse može da postane izabrani lekar pacijenta jer ne postoji nijedan razlog da se ta mogućnost, a u korist pacijenta, ne uvede.
-
Postoji mnoštvo administrativnih problema kad je reč o zakazivanju pregleda kod lekara opšte prakse, specijaliste ili komisije. Na primer, u domu zdravlja se ne može uvek doći lično i zakazati, već se mora zvati kol centar, a nije moguće ni elektronski zakazti pregled, na sajtu "moj doktor". NALED konstatuje, što je ranije i dokazano, da aplikacija "Izabrani doktor" ne funkcioniše, iako je dostupna za preuzimanje na mobilni telefon.
Potrebno je unaprediti način izdavanja uputa i zakazivanje pregleda kod lekara specijaliste - čak i lekari kažu da preko IZIS-a ne mogu da zakažu pregled pacijentima kod specijaliste jer nema termina, a i dalje se koriste papirni uputi.
-
Iako je poznato da građani, po zakonu, imaju pravo na naknadu troškova specijalističkih pregleda u privatnoj praksi ukoliko u roku od mesec dana ne mogu da budu pregledani u državnoj ustanovi - to ne funkcioniše. Ustanove mahom ne žele da izdaju potvrdu da ne mogu u roku od 30 dana da pruže uslugu, a pacijenti bivaju obeshrabreni da traže poštovanje svojih prava. NALED predlaže da se pacijentu omogući da sam prijavi zahtev za pregled kod specijaliste, uz skenirani uput. Da je ovo problem u Vojvodini potvrdio je 021 istraživanjem u kojem je dokazano da 2016. godine nijedna ustanova nije želela da izda pacijentu potvrdu kako bi se lečili privatno - članak je OVDE.
-
Poznato je i da su izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom vratile društvo korak unazad - produžen je period na osnovu kojeg se utvrđuje osnovica plaćenih doprinosa sa dvanaest na osamnaest meseci. Dodatno, u neopravdano nejednak položaj su stavljene majke koje su poljoprivredni osiguranici, a koje svoja prava mogu ostvariti samo ako su 24 meseca pre rođenja deteta bile nosioci osiguranja.
Ovo je direktno suprotno direktivi Evropske unije u kojoj se navodi da pravo na roditeljsko odsustvo ne može biti uslovljeno prethodnim zasposlenjem dužim od godinu dana, kao i međunarodnim konvencijama.
"Dalje, u delu koji propisuje da visina naknade za porodiljsko odsustvo može da iznosi maksimalno tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, zakon negativno diskriminiše zaposlene žene sa natprosečnim primanjima iako ove žene svoje doprinose plaćaju na maksimalan iznos osnovice od pet prosečnih mesečnih zarada", poručuje NALED i predlaže izmene zakona tako da niko ne bude oštećen i diskriminisan.
-
Postoji problem volontiranja u zdravstvenim ustanovama, jer u Srbiji rad bez novčane naknade nije dobro regulisan. Zbog toga dolazi do zloupotrebe rada volontera-doktora u ustanovama, koji nisu pravno zaštićeni.
-
Siva knjiga mapira i da u Srbiji ne postoji sistem odlaganja farmaceutskog otpada, pa pa lekovi kojima je istekao rok trajanja završavaju na gradskim deponijama, što je neprihvatljivo sa stanovišta zaštite životne sredine.
-
Kad je reč o lekovima, mnogi građani nemaju pristup inovativnim, ujedno i najboljim lekovima o trošku Fonda, čime im se onemogućava lečenje i narušava zdravlje (pod izgovorom da su lekovi za državu skupi). NALED predlaže osnivanje posebnog fonda koji će se baviti finansiranjem inovativnih lekova, a kako bi pacijenti imali dostupnost najnovijim terapijama.
-
NALED predlaže da se izjednače uslovi poslovanja privatnih i državnih apoteka. Naime, državne apoteke imaju obavezu da lekove nabavljaju od dobavljača koji su prošli tendere RFZO-a, po cenama koje su dogovorene na tenderu, ali privatne apoteke nemaju tu obavezu i mogu da nabavljaju lekove po potrebi i pojednostavljenoj proceduri. To znači da su državne apoteke suštinski stavljene u neravnopravan položaj i taj problem je potrebno rešiti.
Ovo su samo neki od problema srpskog zdravstva, a koji su mapirani u Sivoj knjizi. Kao dobra vest, navodi se da je Ministarstvo zdravlja počelo da izrađuje plan optimizacije mreže zdravstvenih ustanova, što bi trebalo da poboljša rad ustanova i njihovu pristupačnost pacijentima, ali je to proces koji je tek počeo i njegov epilog je neizvestan.
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
.jpg "Lokalni izbori: Ko od opozicije (za sada) izlazi i u kojim mestima?")
Komentari 26
Dr
Лука Лабан
Hmp
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar