Oskarovac Taika Vaititi: Zbog mame sam snimio Jojo Rabit

Jojo Rabit zasnovan je na romanu “Nebo u kavezu” Kristine Leunens, mada je, kako Vaititi objašnjava, ukrašen na svoj poseban način. U njemu se govori o desetogodišnjem dečaku, koji je za vreme ratne Nemačke uvučen u filozofiju Nacističke partije i Hitlerove omladine. Njegovog imaginarnog najboljeg druga – verziju Adolfa Hitlera – glumi upravo Vaititi. Kada Jojo otkrije da njegova majka krije Jevrejku na tavanu, principi kojima je podvrgnut počinju da se raspadaju.

Kako je knjiga “Nebo u kavezu”, Kristine Leunens, uopšte dospela do Vas?

- Dospela je preko moje mame. Moja mama je pročitala tu knjigu, i opisala mi ju je. Načinom na koji je opisivala, osetio sam da tu može biti nečeg kinematografskog i nešto od čega se može napraviti dobar film. Tako da sam i ja pročitao knjigu, bila je jako dobra i sadržala je dosta sjajnih elemenata. Ali, na kraju sam shvatio da je u stvari mamino shvatanje knjige – njeno prepričavanje priče – kod mene inspirisalo nešto sasvim drugačije. Bilo je stvari koje sam hteo da iskoristim iz knjige, ali sam takođe želeo da je učinim svojom. Deca i ostali likovi, poput njegove majke, svi su oni bitni elementi iz knjige. A onda da on ima imaginarnog prijatelja, i čitava komedija, to stvarno nije bio deo knjige. Sve sam spojio tako, jer nisam hteo da napravim samo još jedan film o Drugom svetskom ratu koji će izgledati kao nešto što sam već video. Postoje sjajne pouke iz knjige, ali mislim da je ljudima dosadilo da gledaju stalno iste tipove filmova iz Drugog svetskog rata i hteo sam malo da im se poigram sa očekivanjima.

Suština je u ogromnoj količina ljubavi. Odakle ona dolazi?

- Pa, razmišljavši o tome, moj najbolji pokušaj da napravim nešto što se može okarakterisati kao prava komedija je film “Šta radimo sakriveni”, i smatram da je to zato što je Džermejn Klement pisao zajedno sa mnom i zato što smo ga zajedno stvorili. Mislim da je njegov uticaj ono što film skreće u oblast prave komedije. Moj rad je uglavnom, moglo bi se reći, drama uz šalu. Jojo Rabbit je film sa porukom o ljubavi i prihvatanju. Ne osećam kako da bih hteo da napravim komediju bez ikakvog značenja. Uvek su me više privlačili umetnički filmovi. Filmovi kao što su “Diplomac”, koji je, po meni, jedan od najboljih filmova ikada, upravo zato što ima kombinaciju emocija i ljubavi, i stvarno je jebeno smešan.

Čak i u “Šta radimo sakriveni” postoji ljubav prema svojoj grupi čudnih vampira. Da li ste bili zabrinuti da ne učinite Hitlera previše simpatičnim?

- Važno je naglasiti da to nije Hitler. Glavna stvar koju želim da ljudi razumeju jeste da nisam imao nameru da stavim pravog Hitlera u svoj film. Bila bi velika gnjavaža objašnjavati zašto se Hitler družio sa tim dečakom. Za mene, ovo je desetogodišnji dečak koji je sebi stvorio kombinaciju svog oca, i verovatno još nekih drugih ljudi u svom životu, i zatim sliku Adolfa Hitlera koju vidi izdaleka. Mislio sam da je to dobar način da prikažem pad Trećeg Rajha, tako što se taj zamišljeni Hitler raspada kako film odmiče. Do kraja filma, rukavi mu otpadaju sa uniforme, dugmići su mu svi klimavi, kosa mu je u neredu i sav je raskopčan. Za mene, to je bio odličan način da pokažem da Jojo dovodi u pitanje čitavu tu ideju. Taj Hitler je uplašen sve vreme, i ljubomoran. Što je tačno, jer gubi svog najboljeg prijatelja.

Deluje da uživate u glumačkoj ulozi u svojim filmovima

- Obožavam. Filmove sam počeo da pravim tek sa 29, tako da je to obeležilo moj veliki san da uradim niskobudžetni film i učinim ga boljim. Ali sam uvek voleo glumu kada sam se bavio pozorištem. Bili smo Džermejn i ja, sa našim drugarima, izmišljali stvari i režirali jedni drugima. Počeo sam od pokušaja da glumim u filmu ili na televiziji, a tamo nije bilo uloga. To je baš bilo frustrirajuće, tako da sam počeo da pišem stvari za sebe, i da ih režiram. “Ovo bi bilo baš zanimljivo da radim.” Tako da sam počeo sa tim, i sada sam tu gde sam i neću nikada stati. Najbolji način da sebi obezbediš dobru ulogu jeste da budeš režiser.

Film počiva na ramenima desetogodišnjeg Jojoa. Njega igra Roman Grifin Dejvis. Zbog čega je on bio pravi izbor?

- Roman je sjajan. Neverovatno je pametan, neverovatno osetljiv i takođe, vrlo simpatičan ljudima oko njega. Uvek se raspituje i pokušava da shvati šta se dešava sa drugim likovima i kako će se to odraziti na njega, kako bi bolje shvatio način na koji da emocionalno priđe scenama. Za svakog glumca da uradi tako nešto potrebno je dosta zrelosti, a da desetogodišnji glumac razmišlja o nečemu takvom je prilično fenomenalno.