Na današnji dan, 10. februar

1258. Mongoli zauzeli Bagdad, tadašnji centar islamskog sveta, spalili grad i pobili 10.000 ljudi.

1763. Mirovnim ugovorom u Parizu završen Sedmogodišnji rat, prvi oružan sukob svih evropskih sila. Sporazumom koji su potpisale Velika Britanija, Francuska i Španija, Francuska se gotovo sasvim povukla iz Indije, a Velikoj Britaniji prepustila i Kanadu. Španija dobila Lujzijanu i Kubu, a Pruska zadržala Šleziju, koju je preuzela od Austrije.

1837. U dvoboju ubijen ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik realizma u ruskoj prozi i jedan od najvećih liričara svetske književnosti.

1878. Konvencijom u El Zanjonu okončan desetogodišnji ustanak na Kubi protiv španske kolonijalne vlasti.

1879. U Velikom Trnovu otvoreno zasedanje prvog bugarskog parlamenta posle oslobođenja od Turaka.

1891. Zaslugom čuvenog srpskog geologa Jovana Žujovića, na Velikoj školi u Beogradu osnovano Srpsko geološko društvo, jedno od najstarijih naučnih društava u Srbiji.

1901. U Beču umro srpski državnik Milan Obrenović, knez, potom kralj Srbije. Tokom njegove vladavine Srbija stekla međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878, kada su joj pripojena i četiri okruga. S Bečom zaključio Tajnu konvenciju 1881, kojom je ograničena nezavisnost Srbije u korist Austro-Ugarske. Abdicirao 1889. u korist maloletnog sina Aleksandra.

1942. Američki džez-muzičar Glen Miler postao prvi muzičar koji je dobio Zlatnu ploču, za prodaju milionitog primerka kompozicije "Chattanooga Choo Choo".

1947. U Parizu potpisani mirovni ugovori pobednica u Drugom svetskom ratu i bivših saveznika Hitlerove Nemačke.

1962. Američki pilot Frensis Geri Pauers, oboren 1960. dok je preletao SSSR u špijunskom avionom U2, u Berlinu zamenjen za sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela.

1964. U sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Džervis potonuo je razarač Vojadžer, poginulo više od 80 mornara.

1979. U Ljubljani umro slovenački političar Edvard Kardelj, funkcioner Saveza komunista Jugoslavije i jedan od najbližih saradnika predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita. Od 1963. do 1967. bio predsednik Skupštine SFRJ.

1996. Kompjuter IBM-a Duboko plavo ušao u istoriju šaha pobedom svetskog prvaka Garija Kasparova.

1997. Hrvati iz zapadnog dela Mostara otvorili vatru na muslimane iz istočnog dela grada, koji su na hrvatsku stranu došli da posete groblje. Dve osobe poginule, 38 ih povređeno. Mostar u ratu u Bosni i Hervegovini, pošto su Srbi bili prisiljeni da napuste grad, 1993. podeljen na muslimanski i hrvatski deo.

1998. Umro bivši ministar inostranih poslova Francuske Moris Šuman, tvorac projekta Evropske unije, Šumanovog plana.

2000. Lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj optužio nezavisne medije da su američki plaćenici i kriminalci, čime je najavio početak žestoke režimske kampanje protiv nezavisnih medija u Srbiji.

2001. Tokom antivladinih protesta u Teheranu, u sukobu s policijom, povređeno više desetina studenata, oko 100 ih uhapšeno.

2004. SAD obnovile diplomatsko predstavništvo u Tripoliju, posle desetogodišnjih neprijateljskih odnosa dve zemlje, a po odluci Libije da napusti program za razvoj oružja za masovno uništenje. Vašington opozvao ambasadora u Libiji 1980.

2005. Umro televizijski i radijski novinar Milovan Ilić Minimaks.