"Nama je potreban neko ko zna region, ko je iskusni diplomata i spreman je da se angažuje. Ovo je posao koji zahteva angažovanje 24 časa dnevno, i to svaki dan. Nije ovo pitanje koje se tretira samo u toku jednog vikenda", izjavio je Borev za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Minhenu gde učestvuje u radu Minhenske bezbednosne konferencije.

Šef diplomatije EU nije žželeo da spominje ime osobe koja će se baviti pitanjima u regionu. Međutim na pitanje da li će ta osoba biti iz Slovačke, on je odgovorio sa "možda".

Slovački ministar inostranih poslova Miroslav Lajčak je najozbiljniji kandidat za budućeg EU predstavnika ili izaslanika, a on je za RSE potvrdio da "ima nekoliko ponuda koje analizira, te će javnost blagovremeno obavestiti o tome", ali nije želeo da potvrdi da ove ponude podrazumevaju njegovo ponovno angažovanje na Balkanu.

Borel je istakao da dijalog između Srbije i Kosova nema alternativu, ali da to zahteva angažovanje svih strana.

"Dijalog treba da se odvija među njima. Mi ga nećemo diktirati. Oni treba da razgovaraju međusobno kako bi postigli sporazum među sobom. Mi im možemo pomoći, možemo im se pridružiti, možemo davati podsticaje, ali mi ne možemo zauzeti mesta niti Srba niti Kosovara", poručio je Borel.

Vlade zemalja članica Evropske unije moraju biti spremne da intervenišu u međunarodnim krizama ili rizikuju da produže paralizu svoje spoljne politike, izjavio je danas  Žozep Borel.

Rojters piše da je EU najveći svetski trgovinski blok, ali da često ne govori jednim glasom u spoljnoj politici, jer njeno kreiranje politika zahteva konsenzus među članicama. Vlade EU su podeljene po pitanjima od Libije do Venecuele.

"Evropa mora razviti apetit za moć", izjavio je Borel na Minhenskoj konferenciji za bezbednost, naglašavajući da to ne znači samo vojnu moć.

"Trebalo bi da budemo sposobni da delujemo... a ne svakodnevno da dajemo komentare, izražavajući zabrinutost", rekao je Borel liderima, zakonodavcima i diplomatama.

Svojom ekonomskom snagom, blok se mogao pohvaliti "mekom moći", ali njegov utecaj u svetu je opao, delom i zbog toga što je politika američkog predsednika Donalda Trampa "Prvo Amerika" potkopala evropske prioritete.

Trampova odluka da se povuče iz iranskog nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, kao i pariski klimatski sporazum, njegovo priznanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela pre konačnog mirovnog rešenja i njegove kritike NATO-a u suprotnosti su sa evropskim stavovima.

S novim vođstvom u Briselu, EU je u januaru pokrenula "vrtlog diplomatije", posebno na Bliskom istoku.

Ali blok je i dalje bio podeljen po pitanju reagovanja na Trampov mirovni predlog za Palestince i Izrael. Napori na oživljavanju pomorske misije kod Libije radi podržavanja američkog embarga na oružje naišli su na poteškoće, tvrde diplomate.

"Kada nema jednoglasnosti (u EU), preostala većina mora da deluje", rekao je Borel.