Bolnice izgrađene u REKORDNOM ROKU postale su simbol borbe protiv opakog virusa, ali se iza njih krije MRAČNA TAJNA
Dve nove bolnice u Kini, izgrađene za svega dve nedelje, postale su simbol kineske borbe protiv korona virusa u Vuhanu. Pošto je grad čitav stavljen u karantin, vlasti su obećale da će hiljade lekara biti na raspolaganju da leče 2.600 pacijenata u odeljenjima novih ustanova.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Na video snimcima se vidi gotovo neshvatljivo brza izgradnju bolnica, a državni mediji proslavili su njihovo otvaranje početkom februara. Šta je to što im nedostaje nedelju dana kasnije? Pacijenti.
Četiri dana nakon otvaranja, veća bolnica u Leišenšanu imala je samo 90 pacijenata, na odeljenjima predviđenim za 1.600, ali nije prijavila da ima prazne krevete, pokazali su zdravstveni podaci grada Vuhan, koje je prvi objavio kineski magazin "Caisin".
Drugi objekat, Huošenšan još nije napunio svojih 1.000 kreveta nedelju dana nakon otvaranja. U međuvremenu, grad je napravio improvizovane bolnice za hitne slučajeve korona virusa u izložbenim salama i na sportskim stadionima, ali su medicinski radnici i dalje odbijali da prime neke bolesne ljude. Kina ima najveću svetsku vojsku, ali ona nije postavila nijednu svoju terensku bolnicu u Vuhanu, piše "Gardijan".
Podaci objavljeni u sredu pokazuju da je u ove dve bolnice popunjeno ukupno 1136 kreveta od mogućih 2.600 kreveta.
Nije jasno zbog čega ove bolnice, napravljene upravo za korona virus, nisu pune pacijenata, dok se veliki broj njih nalazi u improvizovanim ambulantama i bolnicama.
Prema rečima zvaničnika, te bolnice su namenjene za lečenje najtežih slučajeva, prenela je Sinhua.
Ali onda nije jasno, zašto se u njima do skora nisu nalazili oni, koji su očigledno bili toliko bolesni pa su sada preminuli.
Procep između vizije ogromnih novih bolnica napravljenih i otvorenih u roku od nekoliko dana i složenije stvarnosti na terenu, podsećanje je na jedan od glavnih izazova Pekinga koji se bori da obuzda korona virus: svoj tajni, autoritarni sistem i njen ogromni cenzorski i propagandni aparat.
Cenzorski aparat Komunističke partije ne samo da se surovo obračunava sa svima koji pokažu neslaganje sa vladom, već i guši legitimna upozorenja.
Nije moguće pouzdati se u propagandni sistem dizajniran da podrži stranku i državu. To je problem ne samo za porodice koje je pogodio korona virus i kompanije uništene iznenadnim zatvaranjem, već i čitav svet koji pokušava da proceni uspeh Pekinga u kontroli i obuzdavanju ove bolesti.
- Kineski centralizovani sistem i nedostatak slobode štampe definitivno odgađaju neophodan agresivan rani odgovor, u vreme kada je još bilo moguće obuzdavanje epidemije na lokalnom nivou -rekao je Ho-fung Hung, profesor političke ekonomije sa Univerziteta Džons Hopkins u SAD.
Peking je mnogo ranije izašao u javnost sa podacima nego u vreme epidemije SARS-a 2002-2003. godine i podelio je veliku količinu informacija, zbog čega ga je njegovu transparentnost nahvalila Svetska zdravstvena organizacija.
Pročitajte još
Pročitajte još
Ali, sve je jasnije da je lokalna uprava bila angažovana u zajedničkom pokušaju zataškavanja krize tokom ranih nedelja izbijanja virusa, što joj je omogućilo da se raširi u vreme kada bi je bilo mnogo lakše obuzdati.
Dvojica zvaničnika su otpuštena, gradonačelnik Vuhana priznao je propuste u intervjuu na nacionalnoj televiziji, a centralna vlada je poslala tim koji će istražiti tretman lekara uzbunjivača Li Venlianga. Snage bezbednosti kaznile su Lija (34) zbog pokušaja da upozori kolegi na rizik od nove opasne bolesti krajem decembra. Nešto više od mesec dana kasnije postao je jedna od najmlađih žrtava korona virusa. Njegova smrt učinila je zaprepastila čitav svet i pokrenula retku raspravu u Kini o slobodi govora.
Su Žangrun, kineski akademik je u eseju okrivio vladu zbog krize, rekavši da su centralizacija moći i ućutkavanje imali ključnu ulogu u širenju zaraze.
Pročitajte još
Pročitajte još
Problemi sa zvaničnicima koji pokušavaju da prikriju skandale ili greške nisu svojstveni samo za Kinu. Ali bez slobodne štampe, izbora ili mnogo prostora za civilno društvo, građani nemaju mnogo mogućnosti da svoju vladu drže odgovornom. Umesto toga, lokalni zvaničnici odgovaraju samo onima koji su iznad njih u stranačkoj hijerahiji koja stavlja naglasak na stabilnost i ekonomski rast.
- Kina nije siromašna zemlja; ona ima efikasnu vladu, u opštim uslovima. Ali podsticaji za zdravstvenog direktora (na primer) nisu da odgovori pre svega na zdravstvenu krize u Vuhanu. Podsticaj za njega je da da radi ono što stranka želi ... a ne da sramoti stranku - rekao je profesor Stiv Cang, direktor Instituta Soas Čajna.
Zato izgleda da su lokalni zvaničnici smatrali da bi puno rizikovali da su odmah pokrenuli važne mere za pokušaj suzbijanja koronavirusa kada se prvi put pojavio, a da bi dobili malu nagradu.
Čak i kada je vlada preokrenula kurs i objavila krizu, činilo se da je bila podjedanko usmerena na upravljanje svojim imidžom, kao i zarazom, rekao je Cang.
Mogla je da rasporedi medicinske radnike i terensku bolnicu u Vuhan gotovo preko noći, a ne da gradi nove bolnice. Nejasno je zašto su odlučili da to ne urade. Ali zemlja koja postavlja terenske bolnice izgleda kao zemlja u krizi. Vlada koja pravi i nadograđuje bolnice izgleda kao zemlja koja kontroliše situaciju.
- Deset dana je veoma dugo kada posmatrate krizu javnog zdravlja poput ove. Ali nova bolnica izgrađena od temelja, za to deset dana, to je svetski rekord - kaže Cang.