INTERVJU Zoja Kukić: "Startap sektor je ŠANSA koja se ne propušta"
Četiri od pet domaćih startapa je od samog početka okrenuto isključivo inostranim tržištima, što je znatno više u poređenju sa globalnim prosekom. Stoga ne čudi što je naše istraživanje pokazalo da su naši osnivači startapa natprosečno povezani sa kolegama iz sveta. Nešto što delom objašnjava ovu situaciju je i velika srpska dijaspora u zemljama na Zapadu koja sve više postaje aktivna u domaćem startap ekosistemu.
Ovako Zoja Kukić iz Inicijative “Digitalna Srbija” objašnjava gde se srpski startapovi nalaze na svetskoj mapi i koje su naše glavne prednosti u odnosu na globalnu konkurenciju. Ona dodaje da je, s druge strane, finansiranje startapa daleko ispod globalnog proseka.
“Više od pola domaćih startapa nije privuklo nikakve investicije i u potpunosti se finansira iz sopstvenih sredstava. Sa srednjom vrednošću investicije od 20.000 evra, u startape iz Beograda i Novog Sada u ranoj fazi fazi uloženo je gotovo 90 odsto manje novca u odnosu na globalni prosek za ekosisteme u istoj fazi. Ovo je i dalje jako nisko čak i ako imamo u vidu niže plate u našem ekosistemu”, ističe sagovornica “Blic Biznisa” i podseća da je Inicijativa “Digitalna Srbija” predstavila pre nekoliko nedelja Startap skener, prvi sveobuhvatni izveštaj o stanju domaćeg startap ekosistema.
Ovaj dokument daje detaljnu, kvalitativnu i kvantitativnu analizu okruženja u kome posluju inovativne tehnološke kompanije fokusirane na globalno tržište i preporuke koje mogu da pomognu preduzetnicima, investitorima i institucijama zainteresovanim za unapređenje uslova u ovoj sferi.
Kako ocenjujete trenutno stanje startap kompanija i startap zajednice u Srbiji?
Srpski startap ekosistem nalazi se u početnoj razvojnoj fazi. Trenutno imamo između 200 i 400 startapa u Beogradu i Novom Sadu, što je u skladu sa prosekom za ovu fazu razvoja i slično je sa brojem startapa u gradovima u regionu kao što su Varšava i Bukurešt, dok je taj broj duplo veći od broja startapa u Budimpešti. Iako ekosistem Beograd i Novi Sad ima značajno niži BDP, uglavnom i manji broj IT stručnjaka od gradova slične veličine, ipak uspeva da održi korak i čak se u neki segmentima i izdvaja u odnosu na druge gradove u širem regionu.
Oblasti u kojima naši startapi imaju naviše uspeha su razvoj video igara i blokčejn i to su segmenti koje u narednom periodu treba dodatno podržati.
A koji su najveći izazovi sa kojima se startap kompanije u Srbiji susreću u poslovanju?
Pored finansiranja, koje smo već spomenuli, da bi se uspelo na globalnom tržištu potrebno je mnogo znanja iz različitih oblasti — od marketinga do razvoja proizvoda i, kako smo mlad ekosistem tog znanja još uvek nema dovoljno. A ono što otežava situaciju je činjenica da se to znanje, kada i postoji, nedovoljno deli. Analiza otkriva da je način na koji osnivači i investitori pomažu jedni drugima (tzv. osećaj zajedništva) i broj kvalitetnih veza među osnivačima, kao i veza osnivača sa investitorima i ekspertima (lokalne veze), ispod globalnog nivoa. A ovo je izuzetno važno, jer su istraživači iz američke organizacije Startup Genome pokazali da je uspeh startapa usko povezan sa tim koliko se znanje unutar lokalne zajednice deli i koliko jedni drugima pomažemo.
Van toga, naravno postoje i različiti izazovi u domenu nedovoljno stručnog kadra, regulative i sl, ali koje tište startape u sličnoj meri kao i druge privredne aktere na tržištu, pogotovo one koji su u IT sektoru i/ili izvozno orijentisani.
Praktično od početka ste u startap priči u Srbiji. Koliko se sam start razlikovao od današnjeg trenutka i koliko brzo Srbija napreduje u odnosu na region (i šire)?
Iako mi uvek gledamo šta još mora da se unapredi kako bismo rasli, dobro je nekada osvrnuti se iza sebe. Pre samo 10 godina niko u Srbiji nije ni znao šta je startap, a pre pet postojalo je svega par organizacija za podršku ovim inovativnim preduzetnicima. Danas, u većini gradova postoje programi i prostori koji ljudima koji imaju inovativnu ideju omogućavaju da nađu sebi slične i svedočimo sve većem broju uspešnih priča koje će motivisati neke nove uspešne ljude da se i sami otisnu u pokretanje sopstvenog biznisa.
Ako znamo da je prva investicija u srpski startap stigla 2012, a da su danas domaći startapi prikupili više od 143 miliona evra, dok je vrednost realizovanih akvizicija premašila pola milijarde, složićemo se da je situacija sve bolja. To pokazuje i Startup Genome, koji je Beograd i Novi Sad uvrstio među ekosisteme koji najbrže rastu.
Koji je glavni sastojak uspešne startap priče?
Ako bih morala da odaberem jedan, onda bi to svakako bila prilagodljivost. Preduzetništvo je generalno izazovno, a sa startapima je sve to još desetostruko teže, jer se razvija nešto što je potpuno novo, uz globalnu konkurenciju koja neretko dolazi iz mnogo razvijenijih društava. Mnogo toga će poći naopako, biti teže nego što deluje i zahtevaće dosta menjanja pravaca i odluka. I baš zato je pozitivan odnos prema neuspehu i teškim okolnostima ono što će napraviti razliku, pogotovo kad biznis razvijaš u zemlji u kojoj još uvek nema dovoljno razumevanja za to što radiš.
Da li će Inicijativa Digitalna Srbija nastaviti da radi slične analize poput Startap skenera?
Kada god je to moguće, svoje odluke donosimo na osnovu podataka. S druge strane, sve podatke do kojih dođemo istraživanjem delimo i sa drugim igračima koji žele da pomere startap ekosistem napred i zato će javno dostupni, godišnji Startap skener biti jedan od načina na koji ćemo nastaviti da podržavamo startape. Mislim da će ubuduće biti mnogo manje opravdanja da propuštamo šanse koje startap sektor donosi.