Senat: Podrška demokratskoj Srbiji

U rezoluciji se navodi da bi Sjedinjene Američke Države trebalo da ostanu prijatelj naroda Srbije, koji nastavlja putem demokratije. U rezoluciji, čiji su kosponzori senatori Ričard Lugar, Džordž Vojnovič, Čak Hejgel i Džozef Liberman, navodi se da bi SAD trebalo da budu posvećene razvijanju snažnih veza sa demokratskom Srbijom, koja je za ciljeve označila članstvo u Evropskoj uniji i saradnju sa NATO-om.

U rezoluciji se ohrabruju građani Srbije da ostanu posvećeni razvoju demokratije i, uoči izbora 21. januara, ocenjuje da se Srbija nalazi na kritičnoj raskrsnici u svojoj istoriji.

Uz podsećanje da je, posle promene vlasti oktobra 2000. godine, novo rukovodstvo Srbije radilo na uspostavljanju demokratskog društva, vladavini prava, tržišnoj ekonomiji i poštovanju ljudskih i manjinskih prava, u tekstu rezolucije se ističe posvećenost predsednika Srbije Borisa Tadića principima demokratije.

Srbija bi trebalo da nastavi reforme, uključujući i reforme pravosuđa i sistema odbrane, kao i reforme u oblasti ljudskih i manjinskih prava, navodi se u rezoluciji.

Istovremeno se napominje da bi Srbija trebalo brzo da ispuni obaveze prema Haškom tribunalu, uključujući i momentalno hapšenje Ratka Mladića i njegovo izručenje Hagu, što je od suštinskog značaja za njen ulazak u EU i NATO.

Frid: Ključna godina za Srbiju

Danijel Frid (FoNet)

Pomoćnik državnog sekretara SAD Danijel Frid ocenio da će ova godina biti izazovna i ključna za Srbiju.

"Na parlamentarnim izborima građani Srbije imaće mogućnost da ponovo pokažu svoju privrženost demokratiji i iskažu svoju volju o daljem pravcu Srbije u ovom ključnom momentu", naveo je Frid.

On je u autorskom tekstu za današnji "Blic" upozorio građane s pravom glasa koji ne žele da izađu na izbore da "svoju sudbinu stavljaju u ruke drugih ljudi", kao i da je na predsedničkim izborima 2000. u SAD glasalo 105 miliona birača, ali da je samo nekoliko stotina njih u Floridi odlučilo pobednika.

Frid je rekao da SAD žele dalje unapređenje prijateljstva sa Srbijom, kao i "da se pomere od sukoba devedesetih".

On je kazao da su SAD pre dva meseca ukazale poverenje Srbiji i ohrabrile NATO da ostavi "po strani dugogodišnju zabrinutost o rešenosti Srbije da reši neka pitanja iz prošlosti", što je rezultiralo pozivom Srbiji da se priključi programu "Partnerstvo za mir".

"To smo uradili jer verujemo da većina Srba prihvata isti set vrednosti koje su prihvatile druge evropske demokratije i SAD", kazao je Frid.

Diplomate: Izbori od ključnog značaja

Diplomatski predstavnici u Srbiji su ocenili da su predstojeći parlamentarni izbori u Srbiji od ključnog značaja za zemlju pošto će odrediti kojim će se pravcem ona kretati ka EU.

Kako prenosi beogradski list "Danas", šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras nada se da će se posle izbora 21. januara videti da je Srbija u stanju da nastavi putem jače evropske integracije koja vodi do konačnog članstva.

Ljoveras se nada da će formiranjem nove vlade biti uspostavljena puna saradnja s Haškim tribunalom i nastavljeni pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, prekinuti u maju 2006.

Šef misije OEBS-a u Srbiji ambasador Hans Ola Urstad ocenio je da je Srbija "sama izabrala put evroatlantskih integracija i to postavila kao svoj glavni cilj". 

On je kazao da je Srbija načinila krupne korake ka takvoj budućnosti i da su predstojeći izbori još jedan znak demokratije koja jača: "Glasanje je najbolji način da građani, a naročito mladi, pokažu da im je stalo do budućnosti Srbije."

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Stiven Vordsvort poručio je da EU želi da Srbija bude stabilna, prosperitetna zemlja koja se brzo i odlučno kreće u pravcu članstva u EU. "Iskreno se nadamo da će birači izaći na birališta u velikom broju i izabrati evropsku budućnost za svoju zemlju", rekao je Vordsvort.

Ambasador Nemačke u Srbiji Andreas Cobel poručio je da su izbori od "izvanrednog značaja za Srbiju jer će odrediti pravac u kojem Srbija želi dalje da se razvija".

Jaka i stabilna demokratska vlada trebalo bi, rekao je Cobel, da što pre postigne jasan napredak u saradnji s Haškim tribunalom kako bi pregovori o stabilizaciji i pridruživanju mogli da se nastave i završe: "Želimo da vidimo Srbiju što pre u Evropi".

Ambasador SAD u Srbiji Majkl Polt ocenio je da predstojeći izbori nude ljudima Srbije šansu da odlučno signaliziraju da žele evroatlantsku budućnost i da je žele sada.

"Srpski glasači imaju priliku da jasno kažu da ne žele retrogradnu viziju ekstremista koji bi bili zadovoljni da pretvore Srbiju u izolovano ostrvo", poručio je Polt.

Ambasador Francuske u Srbiji Ig Perne ocenio je da bi uticaj izbora na evroatlantske integracije Srbije trebalo da bude od suštinske važnosti: "Jačanje nacionalističkih i antievropskih snaga moglo bi da ugrozi put koji je Srbija izabrala 2000. godine ka demokratiji".