Otvaranje dosijea u Srbiji

U Istorijskom arhivu Beograda nalazi se više od 22.000 dokumenata Državne bezbednosti. U tim papirima ima i personalnih dosijea koji su vođeni za vreme Drugog svetskog rata, kada su komunisti došli na vlast, pa sve do šezdesetih godina prošloga veka, i najvećim delom odnose se na ljude koji su u vreme Milana Nedića upravljali Beogradom.

Tu su, između ostalih, i dosijei Milana Stojadinovića i Dragoslava Mihailovića. Direktorka Arhiva Branka Prpa kaže da se ta građa sme koristiti samo u naučne svrhe i da je mogu gledati porodica i istoričari.

"Personalna dosijea ljudi koji se čuvaju u Arhivu su ljudi koji su prošli kroz proceduru Nedićeve uprave Grada Beograda, pre svega specijalne policije i Gestapoa, tu su i dosijei ljudi koji su kasnije suđeni kao ratni zločinci i koji su se zatim vodili do sredine šezdesetih godina prošlog veka", rekla je Branka Prpa.

Ona kaže da građu mogu da gledaju porodice i njihovi potomci: "Sada je, recimo, dosije Dragoljuba Jovanovića gledao njegov unuk, s tim što nije dozvoljeno kopiranje, a i nije moguće videti imena agenata jer se u personalnim dosijeima uvek štite 'treća lica' ili oni koji su davali podatke".

Takođe, nedavno je ministar inostranih poslova Vuk Drašković doneo odluku da svi zaposleni u Ministarstvu inostranih poslova mogu pogledati svoj tajni dosije Službe za informisanje i dokumentaciju SID, ako ih imaju.

Prema navodima Ministarstva, nijedan dosije nije napravljen posle 2000. godine, a pre toga postoje dosijei iz vremena komunizma, a zatim iz vremena režima Slobodana Miloševića.

Na osnovu toga se razlikuju i ocene koje su iznesene u dosijeima, od zapisa tipa "ne iskazuje entuzijazam za ideju nesvrstanosti“ i "sumnja u samoupravljanje“, do ocena tokom 90-ih "žena mu nije neka Srpkinja“ ili "sumnjiv je Srbin“, naveo je Drašković.

Opširnije u Temi B92.