Novac i opšti ili stranački interes

Dok neke stranke tvrde da su potrošile sav novac, druge najavljuju da će ostatak vratiti čim saznaju kome i kako. Međutim, u organizaciji Transparentnost Srbija ističu da ne postoji zakonski osnov da se istinitost podataka iz izveštaja stranaka i proveri, a CESID je već podelu novca u kampanji ocenio kao nezakonitu, jer je korišćen za političku promociju.

Građani Srbije u nedeljama pre referenduma, sve do zatvaranja birališta, bili su zatrpani spotovima, bilbordima i plakatima raznih stranaka koje su pozivale građane do podrže novi ustav.

Iz budžeta Srbije parlamentarne stranke su za referendumsku kampanju dobile 150 miliona dinara, koji su podeljeni na osnovu zastupljenosti u Supštini.

Radikali su dobili 39 miliona i 200.000, DSS 31,2 miliona, DS 19,2 miliona, G17 18,6 miliona, a SPS 13 miliona i 200.000 dinara.

Republička izborna komisija zatražila je od stranaka da do kraja referendumskog procesa dostave izveštaje o trošenju novca u  kampanji.

Ko će utvrditi istinitost izveštaja?

Iako javnost nije videla propagandne spotove ili bilborde SPS-a, Ljubiša Vasić iz te stranke kaže da su potrošili skoro sav novac.

"Mi smo štampali plakat, koji je podeljen svim opštinskim odborima i on je istican tamo gde su bila biračka mesta. Onda je štampan CD sa tekstom ustava, onda smo štampali olovke, upaljače, blokove..."

Sve stranke najavljuju da će objaviti izveštaje o utrošenim sredstvima, ali ministar finansija u ostavci Mlađan Dinkić nije mogao da kaže ko će utvrđivati istinitost onoga što u izveštajima piše.

B92: Ko će i da li će uopšte,i na osnovu čega se može proveravati kako su stranke trošile novac?

Dinkić: Ja ne znam te delove zakona, ali zakon treba da odredi ko proverava novac.

B92: Koji zakon?

Dinkić: Zaista ne znam. Dakle, to je pitanje za nekoga ko je ekspert za tu oblast. Ja nisam. 

Novac iz budžeta dobile su i stranke koje su vodile antireferendumsku kampanju. U GSS-u kažu da svode račune o trošenju novca i da u ovom trenutku ne mogu da kažu koliko su potrošili.

U toj stranci očekuju uputstvo nadležnih kako da postupe u slučaju da su u kampanji potrošili manje od  milion i 200.000 dinara, koliko su dobili iz budžeta.

"Ne postoji zakonski mehanizam"

Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija navodi da je problem upravo u tome što ne postoji zakonski mehanizam kontrole trošenja novca za kampanju.

"Problem je što mi nemamo zakonom uređen mehanizam kontrole trošenja ovih sredstava i bilo bi dobro da se primeni, po analogiji, mehanizam koji postoji po Zakonu o finansiranju stranaka i koji se proimenjuje na finansiranje kampanje“, kaže on.

"Znači, očekuje se od RIK-a da pozove stranke da izveštaje podnesu i da pokuša da nađe mogućnost da obavi proveru njihove tačnosti", kaže on.

Na pitanje da li to znači da u ovom slučaju stranke mogu praktično da napišu šta god hoće i niko to neće proveravati, Nenadić kaže: "Kako sada stvari stoje, velika je mogućnost da se desi baš tako."

Nenadić navodi da ni Zakon o finansiranju političkih stranaka, ni Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, ne poznaju pomenutu kategoriju finansiranja.

"Jedini pravni osnov za raspodelu bilo kakvih sredstava političkih stranaka nalazi se u Zakonu o rebalansu budžeta. Tu je, na račun Skupštine Srbije, izdvojeno 150 miliona dinara, uz objašnjenje da je taj novac namenjen finansiranju referendumske kampanje", kaže on.

A prema oceni CESID-a, referendum o ustavu lošije je organizovan i sproveden od bilo kojih izbora od 2000. naovamo. Kao jedan od ključnih problema u sprovođenju referendumskog procesa programski direktor CESID-a Đorđe Vuković navodi način na koji su političke partije podelile novac za kampanju.

"Taj novac je iskorišćen za političku promociju", rekao je Vuković i ukazao da su se, suprotno zakonu, stranke pod svojim imenima reklamirale u elektronskim medijima.