GRAD HRAM Kako je usred džungle nastala NAJVEĆA VERSKA GRAĐEVINA na svetu (FOTO)
U devetom veku Kmeri u jugoistočnoj Aziji osnovali su carstvo Angkor, koje je ubrzo postalo velika sila. Njegovi vladari su se identifikovali s hinduističkim bogovima, kojima su podigli stotine hramova. Među njima je i kompleks Angkor Vat, najveća sakralna građevina na svetu.
Komentara 0
Surjavarman II, vladar Kmerskog carstva, u regionu današnje Kambodže, imao je veliku želju: da u džungli jugoistočne Azije podigne ogroman hram, monumentalniji od svega što je do tada sagrađeno.
Blagostanje carstva uglavnom se zasnivalo na mudro osmišljenom sistemu navodnjavanja: zahvaljujući rezervoarima i kanalima, poljoprivreda je bila nezavisna od sušnih i kišnih perioda, pa su imali i do četiri žetve godišnje.
Bogati prinosi omogućavali su prehranjivanje seljaka, ali i ljudi koji su radili na izgradnji palata. Tako se prestonica carstva Angkor neprestano širila, da bi početkom 12. veka, kada je Surjavarman došao na presto, imala više od milion stanovnika.
Svaki vladar identifikovao se sa određenim hinduističkim božanstvom, kome je podigao najmanje jedan hram, ali Surjavarmanov kompleks nadmašivio je sve. Mladi kralj, svestan svoje moći, ali i obdaren velikim smislom za umetnost, zamislio je hram ne samo kao veličanstveni spomenik bogu Višnuu, vrhovnom zaštitniku prirodnog poretka, već i kao kompleks koji će biti oličenje hinduističkog kosmosa na Zemlji.
Surjavarman je doveo hiljade robova
Pravougaoni šanac, koji okružuje kompleks, simbolizuje kosmički okean; pet kula svetu planinu Meru, centar univerzuma; ograda pored popločane staze, koja se pruža od vode do hrama, povezanost ljudskog i božanskog sveta.
Za transport materijala, uključujući i bronzu za statue hinduističkih božanstava i zlato za spoljne ukrase, Surjavarman je izgradio ulice i vodene puteve. Iz okolnih provincija doveo je hiljade robova i stotine kamenorezaca, kujundžija i umetnika, ali i radne slonove i bivole, brodove i kolica.
Na površini od 1.500 puta 1.300 metara radnici su oborili hiljade stabala, a zatim iskopali milione kubnih metara zemlje. Potom su duboku jamu ispunili peskom, prema verovanju Kmera, najčistijim materijalom.
Kmeri nisu znali za malter
Slonovi i bivoli su danima donosili peščanik iz planina udaljenih 30 kilometara. Pošto Kmeri nisu znali za malter, kamenoresci su svaki blok, a bilo ih je više od milion, morali da obrade u milimetar tačno. Gotove blokove, radnici su pomoću užadi podizali na predviđena mesta.
Ceo kompleks zahvata površinu od dva kvadratna kilometra, a okružen je šancem širokim oko 200 metara. Centralna kula stoji na platformi visokoj 23 metra i visoka je 65 metara.
Budistički monasi su svetilištu dali ime Angkor Vat
Međutim, time spomenik nije ni približno bio završen. Stotine umetnika urezivale su nasmejane bogove, krunisana zmijolika božanstva i cvetne motive u spoljne zidove, uključujući i reljef dug pola kilometra, najduži na svetu. Između ostalog, on prikazuje 37 neba i 32 pakla, kao i nekoliko božanstava i borbe na zemlji, ali i Mlečni okean: prema hindustičnoj legendi, ko se napoji iz njega, postaje besmrtan.
Pročitajte još
Kralj Džajavarman VII, koji je posle trideset godina uspeo da otera osvajače, narod Čam, podigao je u blizini stare, novu prestonicu Angkor Tom.
Da bi zaštitio grad od novih napada, iskopao je šanac i zid visok osam metara. Sagradio je i novu palatu, kao i ogroman plato za vojne parade, slavlja i ceremonije.
U centru grada je podigao ogroman hram sa pedeset kula, a u svaku od njih je uklesan lik, verovatno samog kralja. Hram je posvetio Budi i time proglasio budizam svojom glavnom religijom.
Džajavarman je gradio hram za hramom, pa je tako na površini od 400 kvadratnih kilometara postepeno niklo više stotina njih.
I Surjavaramanovo ogromno svetilište posvećeno Višnuu postalo je deo tog kompleksa, koji budistički monasi koriste kao manastire i kome su dali ime Angkor Vat: “Grad hram”
Godine 1431. narod Sukhotaj osvojio je novu prestonicu, pa su Kmeri pobegli u grad Pnom Pen, 240 kilometara južnije.