On je preneo kako je tekao razgovor:
- Ovde ste naveli ime majke?
- Da, piše ime jednog roditelja.
- Treba da napišete ime oca.
- Zbog?
- Pa jel imate oca?
- Naravno, nisam Isus.
- Mislim da li je živ?
- Jeste, živ i zdrav, hoćete da ga zovem da dođe?
-Ne, ne, nego me zanima zašto niste napisali njegovo ime, niste u dobrim odnosima?
- Stvarno se vas to ne tiče, molim vas, izdajte mi ličnu kartu sa imenom majke.
- Pa ne znam, moram da zovem šefa.
Dolazi šef...
- Šta ti ovde praviš cirkus, lepo ti je rečeno da treba ime oca da stoji.
- Ne, piše ime jednog roditelja.
- Pa šta je problem da napišeš ime oca? Ne pričaš sa rođenim ocem?
- Već sam vam rekao da se to vas ne tiče, ali kad vas baš zanima, nije to slučaj.
- Pa šta izvodiš onda?
- Ništa, vi izvodite.
Okrene se ka šalterskoj radnici:
- E, piši mu šta hoće, nemam ja vremena za ovo...
Miloš je rešio da stavi majčino ime, iz principa.
- U staroj ličnoj karti stajalo je ime oca, pa da malo promenimo. Uostalom, uvek se nekako pretpostavlja da tu treba da stoji ime oca, a jednako su me podizali i otac i majka, tako da je malo i stvar principa – kaže Miloš.
NE PROPUSTITE
Kurir.rs/blic žena
