Vilander: Nijedan poraz nije Federera potresao kao taj od Novaka na Vilmbldonu

Šveđanin, kojem u kolekciji Grend slem titula nedostaje jedino ona sa Vimbldona, godinama unazad radi kao stručni komentator za Eurosport.

Gotovo da nema važnijeg meča o kojem Mats nije dao svoje viđenje, a tako je i ovde na Australijan Openu.

U razgovoru sa novinarima u hotelu Pulman, Vilander se dotakao brojnih interesantnih tema, a na početku razgovora osvrnuo se i na uslove koji su vladali na startu ovog turnira.

“Ono što je za mene najveća greška i ujedno totalno nerazumevanje tenisa je reći da veter u tenisu izjednačava igrače. Vetar je, naprotiv, ono što najviše razdvaja velike igrače od onih koji nemaju dovoljno samopouzdanja. To ne znači da veliki igrači igraju bolje po vetru, jer zapravo igraju značajno lošije, ali su sposobni da iskoriste bolje vetar kako bi ostvarili prednost, dok mladi igrači nemaju pojma kako da se snađu po vetru. Jednostavno, nemoguće je udarati kroz vetar, već jedino uz vetar i složio bih se sa tim da iskusniji igrači značajno više koriste vetar kao prednost. Ogromna je razlika”.

Da li mislite da je Federeru bilo lakše da bude uspešan u ranijim fazama svoje karijere, naročito u poređenju sa Nadalom i Đokovićem?

“Teže je sada Federeru da bude tako dominantan kao što je bio na vrhuncu svojih moći, nego što je Nadalu i Đokoviću da dostignu nivo na kome je on sada. Federer je zapravo bio prvi koji je podigao lestvicu do visina na kojima niko pre njega nije bio, i bilo mu je lakše da bude najbolji. Svi mi smo se, iz ovih ili onih razloga, zadovoljavali prvim mestom i onim što smo postigli, dok je jedino on imao viziju da ide još dalje, iako ne postoji skoro ništa više što može da osvoji, jer je do sada skoro sve i osvojio.”

“Novaku i Rafi je lakše utoliko što im je Rodžer „meta", što mogu da procene koliko je zaista daleko od njih ono što je on do sada postigao. Njima je cilj jasan, šta trebaju da dostignu i prestignu, dok je Rodžer u jednom trenutku ostao bez repera, jasnog cilja, pošto više nije postojao igrač kog on nije više puta dobio.”

“I onda, svakako, oni su mnogo bolji od Hjuita, Rodika, Nalbandiana, čak i od Marata Safina, koji je imao fantastične dane, ali bio i dosta nestalan. U tom smislu je značajno lakše Novaku i Rafi, a da je Rodžer nastajao sa ovom generacijom, sumnjam da bi igrao jednoručni bekhend, a onda bih ga u taktičkom smislu, kao i osećaju za tenis, stavio ispred Nadala I Đokovića. Što se tiče fizičkih mogućnosti, on je iza njih. Po meni je Federer podjednako talentovan za tenis kao i oni, bolje poznaje igru, ali značajno zaostaje u tehničkom smislu, jer je staromodan. Ipak, nekako je uspeo da opstane."

Da li bi dvoručni bekhend pomogao Federeru?

“Sada bi, ali ne nužno i u prošlosti. Ne bi tako lako mogao da „rastavi" igrače sa bazičnim teniskim sposobnostima kojima je u teniskom odrastanju Agasi bio idol, i koji su morali da se istežu na kratki bekhend jednom rukom da bi ga dohvatili. Ili bi bili gotovi, dok današnji igrači uspevaju da to reše otpuštanjem jedne ruke sa hvata.”

“Naravno, to nije taktika koju on više često koristi, tek ponekad. Ukratko, njegov dvoručni bekhend danas protiv Rafe ili Novaka bi potpuno promenio stvari. Doduše, da li bi onda Federer bio podjednako atraktivan za gledanje kao što je danas? Čisto sumnjam!

Smatrate li da je Rodžera mnogo pogodio poraz protiv Novaka u finalu Vimbldona prošle godine, kada je skoro savršeno izveo strategiju meča i bio statistički bolji igrač i da li bi to moglo da utiče na njega u slučaju da se ponovo suoče u polufinalu ovde u Melburnu?

“Teško mi je da poverujem da ga je iko toliko potresao, povredio, kao Novak načinom na koji ga je pobedio u tom meču. Iako je bio bolji takmičar tog dana, odluke koje je donosio u ključnim momentima i realizacija kod odlučujućih poena stvorila je svu razliku, jer je u tim momentima Novak bivao 1000 puta bolji igrač od njega. Rodžer je bio šokantan u taj brejkovima, dok Novak pritom nije uradio ništa posebno, osim što nije promašivao.”

Imao je dve meč lopte na svoj servis, i gde je onda tu po vama Rodžer pogrešio?

“O tome sam malopre pričao. Mi staromodni taktičari bismo mu preporučili da na travi, pri rezultatu 40:15 i Novakovom kraćem riternu, ide na to da udari forhend, ili ako Novak vrati uz liniju, da odigra duboku bekhend diagonalu, što su laki udarci za Rodžera. Ali šta ćemo onda sa tim što je Federer upravo to i uradio na Ju Es Openu i nije dalo željeni rezultat? To onda postaje taktička praistorija, jer, kako onda to da ponovi kada je to već uradio, a Novak odgovorio vinerom? I zato je Federer odlučio da uradi ono što je radio ceo meč i što je dobro funkcionisalo celo vreme, bez obzira na to što je to predstavljalo vrhunski rizik.”

“Ako je to moguće sagledati iz sadašnje perspektive, verovatno bi mu rekli da ne bi trebao da servira tamo gde je servirao, pa promašio prvi servis; da nije trebao da priđe mreži na Novakov forhend. Ali, da li biste vi radije gledali Federera koji u toj situaciji ostaje na osnovnoj liniji i igra slajseve, dok Novak napokon ne izađe na mrežu i on ga prođe pasing šotom? Svakako ne biste. I zato, tako je teško reći šta bi bilo ispravno da je Rodžer uradio, ali ovo svakako nije bilo, jer mu na kraju nije uspelo.”

Da li je to kod Federera bio pre svega trenutak u kome je preovladala strast, a ne strategija? Novak je, po mnogima, vratio tu lopticu kao da ga nije bilo briga šta će uslediti?

“Da, možda je tako izgledalo, ali je to svakako bio deo Novakove strategije. Možda bi sve to bilo najbolje opisati na način da je Rodžer na tom primeru pokazao teniskom svetu koliko je zapravo teško uraditi pravu stvar na teniskom terenu danas, jer se sve odvija toliko prokleto brzo. Vi to nikako ne možete pravilno da percipirate sedeći u stolici, sofi ili na komentatorskom mestu. Na TV se stvari ne odvijaju tako brzo, i mislite da igrači imaju vremena da urade nešto više osmišljeno”.

“Ako sedite pored terena, na mestu fotografa, sebi kažete, ‘Bože moj, kako se sve ovo brzo odvija’, a igrač je jedini koji može verodostojno da vam kaže da je negde krenuo da bi nešto pokušao da uradi, ali da su se stvari previše brzo odigrale, i da je na kraju bio nemoćan. Rodžer je genije, ostvario je toliko puno toga sopstvenim načinom izbora poteza, pa mu se i tako nešto desi. Jer, onaj ko i radi, taj ponekad i greši, ali ako ništa ne radiš – nikada nećes ništa ni ostvariti. Ma koliko veliki šampion Federer jeste, on je ipak izgubio 22 meča, a da je u njima imao meč-lopte".

Da li mislite da to ukazuje na nešto, jer Đoković i Nadal nisu demonstrirali takvu slabost, nazovimo je tako?

“Slažem se sa vama. Mislim da to pokazuje da Federer, iako se danas smatra za najvećeg igrača u istoriji tenisa, nije bio toliko često u situacijama u kojima je pobeđivao u mečevima time što je bivao primoran da donosi odluke u jednom odlučujućem poenu. Kada je pobeđivao Novaka i Endija u ranijoj fazi njihovog rivalstva, rezultat je bivao 6:4 6:7 6:3 6:3, u drugim rečima, takvi mečevi nisu sadržali odlučujuće, velike poene”.

“Uopšte se nije tako često nalazio u situaciji na Grend Slemovima u to vreme u kojima je morao da donosi velike i važne odluke u momentu kako bi došao do konačne pobede. On bi ih na kraju osvajao a da nije preterano morao da brine da li će neki poen dobro odigrati ili ne. Sada to sve izgleda potpuno drugačije. Bio je previše dominantan da bi radio na tome da pobeđuje time što bi dobro odigrao u odlučujućem poenu. I, da se vratimo na Vimbldon - sada, kada bi neko pogledao kompletnu statistiku meča i analizirao poteze koji su mu izvesno donosili poene do tog trenutka, verovatno bi mu preporučio da odigra slajs na forhend. Ali, to se nije desilo”.

Rekli ste da će i Rafa i Novak prestići Rodžera u broju osvojenih Grend Slem titula. Zašto mislite tako?

“Jesam, jer mislim da i jedan i drugi duboko veruju u to da su bolji od Federera, i imaju bolje rezultate u međusobnim mečevima. Ne verujem da su Rafa i Novak uopšte zainteresovani da čuju šta bismo mi imali da im kažemo u vezi toga kako je Rodžer uticao na istoriju tenisa, njegovom nizu od 100 odigranih četvrtfinala i ostalim brojkama koje se vezuju za njega. Sve što njima znači je da su ga pobeđivali kada je bio na vrhuncu, ili u većem broju slučajeva, ili u 2 od 3 odigrana meča. Jednom kad sam, sa 22 godine, stasao igrački, počeo sam redovno da dobijam Rodžera, i ne vidim zašto ne bih bio zabeležen u istoriji tenisa kao uspešniji igrač od Rodžera”.

“Oni se neće predati, već stalno nalaziti načine da sebe guraju i dalje, dok napokon ne ostvare taj cilj. Postavlja se pitanje: da li oni to zaista i mogu da urade? Sa umom i motivacijom koje poseduju, verovatno, ali imajte u vidu da postoje razni nivoi psiholoških blokada, jer pitanje je da li ste u stanju da osvajate Grend Slemove kada vas opseda jurnjava za istorijskim rekordima. Vama se može desiti da izgubite meč nekog dana, ali je glavni razlog zbog koga su tako uspešni taj što oni ne žele nikad da izgube ni protiv mene. Oni uopšte ne razmišljaju o tome da li će eventualno izgubiti turnir, već ih na dan meča jedino interesuje to da ne izgube od vas, jer ste vi toliko lošiji od njih.”

“I to je to jer, ako počnete previše da gledate u budućnost, desiće vam se neki Cicipas, kao Rodžeru prošle godine. I onda vam je smešno opravdanje da niste bili spremni za taj dan jer ste u glavi projektovali osvajanje 21. Grend Slem titule ili bilo šta drugo. U tome je moć Novaka i Rafe; možda je to malo manje izraženo kod Rafe, a da kod Novaka ima malo više „ljudskog".

“Dobar primer te osobine kod Novaka je meč protiv Štrufa u kome Novak glatko osvoji prva dva seta, a onda prepusti Nemcu treći, jer će ga ionako dobiti u četvrtom pošto je toliko bolji. Neka on uzme treći set, ja ću taman malo da se sačuvam prevelikih napora, a onda ću mu rano uzeti brejk i bez previše muke zatvoriti konačni set. Rodžer i Rafa su drugačiji, bukvalno gaje želju da u svakom poenu urade nešto čudesno, Rodžer svojim udarcima, Rafa svojim emocijama. Novaku je normalnije da se bavi i negativnim i pozitivnim emocijama, a da ga pritom negativne previše ne zamaraju, ne brinu. U svakom slučaju, biće izuzetno zanimljivo videti šta će se na kraju desiti, ali sam verovanja da će ga na kraju Novak i Rafa ipak preteći. Možda ipak ne i obojica, ali, eto, videćemo.”

Rekli ste da je Cicipas verovatno spreman da osvoji Grend Slem. Da li i dalje tako mislite?

“Pitajte pre svega Rafu, Rodžera i Novaka da li oni tako misle, jer je to najrelevantnije. Mislim da će sva trojica reći da još uvek nije, jer se igra u pet setova. Nisam siguran zašto mladi igrači imaju problem da se takmiče u pet setova i da ne igraju ceo meč na visokom nivou – što im češće polazi za rukom u formatu tri seta, ali je to možda nešto što prati njihovu generaciju. Izgleda da je praksa to da što ste više iskusni, a meč traje duže, u stanju ste da bolje rasporedite svoje adute kroz vreme. Sve ostalo bi bilo pogrešno rezonovanje, i mislim da bi vam njih trojca zato rekla da Cicipas još uvek nije spreman za to, pošto će imati previše padova tokom meča ili turnira koji će mu zasmetati u odlučujućim momentima da bi na kraju podigao trofej.”

“Za mene je Cicipas neko ko svakako jeste među prvim kandidatima za ostvarenje takvog uspeha. On je emotivniji, ima jači voljni momenat, i veruje u sebe jer ih je do sada svu trojicu pobeđivao. Na slični način bih opisao Fonjinija, Benou Pera, Nika Kirijosa; to igrači koji kroz takmičenje ne igraju racionalno svaki svoj poen. Ne morate da igrate svaki poen da biste ga pobedili, ali biste trebali da ga igrate na pravi način, sa pravim odnosom, kako biste progresivno izgradili neko pozitivno sećanje i razumevanje igre, na koju kasnije možete da se oslonite i primenite je u važnim momentima.”

“Ako u odigravanju poena ne ispoljavate potrebni intenzitet, neće vam više biti lako da osvajate važne poene. Jednostavno, na taj način sebe redovno uskraćujete za to da vežbate kako najbolje da odigrate važne poene. Rodžer i dalje uz takvu posvećenost svakom poenu, redovno vežba odigravanje važnih poena, makar se i desilo da udari bekhend najjače što može, a loptica pogodi spoljnu ogradu terena. Ono što je tu važno je visok nivo intenziteta u pristupu igri, dok Fabio, Nik, Benoa i drugi sebe lišavaju toga da njihov svaki momenat proveden na terenu ima smisao, bez obzira na to koji je trenutni rezultat.”

“Umesto da sebi kažu – ok, ovaj poen ću odigrati tako i tako, najbolje što mogu, oni to ne rade, i samim time im se redovno dešava da im se mečevi koje bi lako trebali da dobiju rastegnu u nedogled, jer nisu izgradili voljni momenat da odlučno pristupe odigravanju poena. A ako tako budu igrali iz kola u kolo, u nekom četvrtom kolu će naleteti na ozbiljnog igrača, koji će ih glatko eliminisati. I, da se na kraju ponovo vratim na Rodžera, on nije u vreme njegovih najvećih uspeha jednostavno nije imao prilike da vežba da odigrava te posebne poene sa potrebnim intenzitetom, jer je protiv Rodika, Hjuita i ostalih ionako već imao brejk ili dva seta prednosti”, zaključio je Vilander.