"VUČIĆ I MILANOVIĆ MORAJU DA SE SRETNU" Milorad Pupovac za "Blic": Predugo živimo između dve vatre ili DVE SANTE LEDA
Mislim da bi moglo i trebalo da dođe do susreta predsednika Srbije i Hrvatske, Vučića i Milanovića, jer oni imaju odgovornost za odnose dve zemlje, koja se ne može prepustiti drugima, niti ih drugi mogu preuzeti umesto njih, kaže za "Blic" jedan od lidera Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac.
Komentara 0
Građani Hrvatske su odlučili, Zoran Milanović je novi predsednik. Očekujete li pomake u odnosu Beograda i Zagreba?
- Na nivou političkih relacija svakako se može očekivati unapređenje odnosa između Hrvatske i Srbije. Posebno ukoliko se krene od principa: krenimo od onog što neće izazvati sporenja, a ono što može izazvati sporenja rešavajmo u kontrolisanim političkim uslovima. Na primer, unapredimo saradnju između ministarstava unutrašnjih poslova u pitanjima kontrole migracije i kriminala, te saradnju između parlamenata, odnosno parlamentarnih radnih tela, a pitanja poput suđenja za ratne zločine i nestalih osoba rešavajmo uz pomoć prvih ljudi u državi i, ako je potrebno, međunarodnih aktera.
Sada to lepo zvuči, ali u toku predsedničke kampanje kandidati kao da su se utrkivali u kritikama na račun Srbije. Analitičari smatraju, sve zarad jeftinih poena. Šta mislite, zašto im je Beograd bio trn u oku?
- To u izbornim kampanjama, pa ni u političkim raspravama u Hrvatskoj, nije ništa novo. Retka su razdoblja u kojima to nije bilo tako. Nesređeni odnosi između Zagreba i Beograda, brojna mesta međusobnog sporenja tome samo pogoduju. Treba reći da takve kampanje, koje sadrže svađalačke tonove i produbljuju loše poglede jednih prema drugima, sigurno ozbiljno štete unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja. Na primer, očekuješ da rešiš neko od otvorenih pitanja, poput pitanja nestalih osoba, a drugu stranu nastojiš ocrniti. Treba li uopšte reći da to naprosto ne ide zajedno?
Pročitajte još
Baš zato - pitanje koliko i zbog čega je važan dobar odnos Srbije i Hrvatske?
- Iznimno je važan, i to zbog više razloga. Navešću samo neke koje u ovom trenutku smatram najvažnijim. Prvo, rat i produženo poratno neprijateljstvo između Hrvatske i Srbije naneli su i nanose ogromne psihološke i unutarpolitičke i spoljnopolitičke štete obema zemljama. Najveća je da drugi vladaju našim neprijateljstvima. I imaju koristi od toga, a mi samo štetu. Drugo, ekonomski interesi Hrvatske i Srbije, kao i drugih zemalja regiona su komplementarni, od infrastrukture, preko energije, do tržišta i investicija. Treće, kulturni i sportski potencijali jedne strane, koliko god ovog trenutka bili slabi, jačaju potencijale druge strane. Četvrto, naša je regija zapravo jedina u Evropi koja nema ozbiljno strukturiranu saradnju, i to primarno zbog nesređenih hrvatsko-srpskih odnosa. Svi evropski regioni, od višegradske grupe do nordijskih zemalja, zbog takve, koncipirane saradnje beleže napredak.
Šta treba konkretno da se uradi da i mi dođemo do toga?
- Treba početi graditi mir, a to znači rešavati pitanja koja proizvode nemire. Treba obnavljati uzajamno političko poverenje, a to znači izbegavati verbalne i nevrebalne radnje koje će sada dominantno nepoverenje produbljivati. Treba ustaliti i operativno programirati političke susrete. Od onih najviših do onih nižih. Na kraju, treba dati priliku i ljudima iz nepolitičke sfere, poslovnim ljudima, naučnicima, kulturnim i sportskim radnicima, kao i novinarima i kreatorima javnog mnjenja, da i oni daju svoj doprinos politici na nepolitički način.
Pročitajte još
Pominjete političke susrete, Grabar Kitarović i Vučić su se poslednji put sreli pre dve godine, mislite li da bi moglo i da je potrebno da dođe do susreta Milanović - Vučić?
- Mislim da bi moglo i da bi trebalo da dođe do susreta dvojice predsednika, jer oni imaju svoje odgovornosti za odnose između dve zemlje koje ne mogu prepustiti drugima niti ih drugi mogu preuzeti umesto njih. Poruke iz kampanje ili iz medija ne bi trebalo da imaju prednost pred interesima obe zemlje. I državničkom odgovornošću oba predsednika. Jednako tako mislim da bi trebalo da dođe do susreta predsednika vlada.
Hrvatska je formalno započela predsedavanje EU. Može li se očekivati pritisak za "suočavanje sa prošlošću", što je postavila kao jedan od kriterijuma Srbiji, uz regionalnu saradnju?
- Suočavanje s prošlošću nije i ne može biti zadatak samo jedne od zemalja naše regije. Previše je prošlosti i neodgovornog odnosa prema lošoj prošlosti na raznim stranama. Drugim rečima, to je zajednički problem koji se mora rešavati dijalogom i saradnjom, a ne pritiskom, jer će onda prevladati reakcija po principu: što ti prvo ne počistiš u svom dvorištu?
Predugo živimo između dve vatre
Srba u Hrvatskoj ima u okvirima ili nešto iznad onoga što je bivši hrvatski predsednik Franjo Tuđman tokom rata najavljivao da će biti - tri i pet odsto. Kako na njih utiče trenutni odnos Beograda i Zagreba?
- Loši odnosi između Zagreba i Beograda ne mogu biti dobri za Srbe u Hrvatskoj. Trenutno zahlađeni odnosi nisu dobri za Srbe u Hrvatskoj, kao što verujem da nesređeni odnosi između Srbije i drugih delova bivše zajedničke države nisu dobri za Srbe koji žive u njima. Predugo živimo između dve vatre ili dve sante leda da ne bismo imali svest o tome.