Rođen je sa cerebralnom paralizom, ostavljen u Zvečanskoj, a srećan je i voljen: Časlavu drugovi organizovali proslavu 18. rođendana i poručuju - On nas nosi u srcu, kao i mi njega

U svet punoletnih zakoračio je sigurnim koracima uz pomoć godinu dana mlađih drugova iz razreda, ali i razredne Maje Petrović i "mame hraniteljice" Marije Stefanović. Žurku koju su mu priredili za 18. rođendan pamtiće dok je živ, jer su mu "ispunili srce toplinom". Rođen je sa cerebralnom paralizom i ostavljen u "Zvečanskoj", ali je uspeo da pobedi svoj hendikep i izbori se za redovno školovanje.

PROČITAJTE JOŠ - Mali Aleksandar (11) nije imao ni svoju pidžamu, a kraj bolničke postelje ni voće, ni slatkiš, ni vodu. A onda su budući prokupački medicinari odlučili to da promene

U odeljenju se još uvek prepričavaju utisci sa žurke. Časlav je najstariji u razredu, jer je pauzirao jednu godinu zbog zdravstvenih problema. Te 2009. godine imao je teške operacije, koje su mu pomogle da stane na noge, barem uz pomoć hodalice. Za sve ostalo tu su njegova upornost i nesebična pomoć drugara iz odeljenja.

PROČITAJTE JOŠ - Smederevski osnovci prave i prodaju sapun da pomognu bolesnoj drugarici

- To što su mi organizovali proslavu rođendana nešto je najlepše što je neko, osim mojih roditelja hranitelja, učinio za mene. Znao sam koliko im značim, jer mi svakog dana to pokazuju, ali nisam verovao da će mi ikada na rođendan doći ceo razred - kaže ovaj, kako planira, budući profesor engleskog jezika, koji svojim šarmom i optimizmom ispunjava učionicu.

- Mi znamo da Časlav ima problem, ali smo to prevazišli, i sada među nama više nema razlike. Ravnopravan je sa nama u svemu - ukazuje nam Marko Vukadinović, dok drugarice Emilija, Jovana, Stefanija... hvale njegov smisao za humor.

- On zna kada je rođendan svakom od nas i šta smo u horoskopu bez ikakvog podsetnika. On nas nosi u srcu, kao i mi njega. On je naš mlađi brat, iako je stariji godinu dana - kažu njegove drugarice, i priznaju da ga je ponekad teško ućutkati, ali da je i to deo njegovog šarma.

Časlav nikada nije zvanično zatražio personalnog asistenta, ali je zato drug Veljko njegov najveći oslonac i podrška. Pomažu svi, ali Veljko je nekako uvek tu za njega kada treba spakovati knjige, preći u kabinet, otići na odmor, na užinu...

- Nemojte preterivati, radio bi to Časlav i za mene, znam čoveka - skroman je ovaj momak, koji se gotovo postideo što ga toliko hvale.

Inače, bili su iznenađeni i što će novine pisati o njima, jer, kako kažu, nisu uradili ništa posebno, samo su drugu priredili iznenađenje.

Na žurki je poseban ples bio rezervisan za razrednu Maju Petrović, profesorku srpskog jezika. Ona ne krije ponos što su njeni učenici dobili peticu iz dva najvažnija predmeta - ljudskosti i solidarnosti.

- Časlav je poseban i od njega smo svi mnogo naučili - kaže razredna, i ističe da su im podršku dali i članovi "Aleksis benda", koji su ih besplatno zabavljali. Međutim, Časlav ima zamerku: nisu svirali njegovi omiljenu pesmu Tošeta Proeskog "Ako me pogledaš u oči".

- Polako, Časlave, biće i ta pesma kada budemo slavili maturu, tvoj rođendan je bio generalna proba - kažu mu drugovi.

HAMLET

ČASLAV je odličan đak, engleski jezik mu je omiljeni predmet, a voleo bi da podučava decu, i to osnovce.

- Osećam da bih znao kako da im prenesem ljubav prema ovom jeziku - samouveren je ovaj "aleksinački Hamlet". Naime, u školskoj predstavi oživeo je lik ovog Šekspirovog junaka.

Direktorka Danijela Veljković ističe da je Časlav prvi učenik gimnazije sa invaliditetom i da se uspešno nosi sa tim izazovom.

MAMA HRANITELjICA

ČASLAV svoju hraniteljicu Mariju naziva mamom, jer ga je ona u pravom smislu podigla na noge.

- Otkako je decembra 2005. godine došao u naš dom, on je član porodice, i to će zauvek ostati. Nije bilo lako, ali smo ga zavoleli čim smo ga, onako bespomoćnog, ugledali u "Zvečanskoj" - kaže Marija, koja nema reči kojima bi zahvalila njegovim drugovima.

Časlav sa hraniteljicom Marijom