Prva „žrtva“ smučanja u Košutnjaku

„Nije tako strašno provesti nekoliko nedelja u prvoj liniji. Čovek se brzo svikne. Sovjetski vojnici imaju neprestano priviđenja. Naša izdržljivost ih je zaplašila te veruju kako finske patrole napadaju njihove položaje usred dana ili noći. Vide nas svuda“, ispričao je finski oficir reporteru lista Vreme.

Vojnik je istakao i da su u poslednja dva dana četiri puta odbili četiri napada Rusa na njihove straže.

„Ali stvar ipak nije išla glatko. Očekujući ponovan napad, morali smo čitave sate da ostanemo na jednoj čuki, ne smejući da progovoriti reči, ni pušiti, ni odmarati se, mrznuči se pod snegom i ledenim vetrom“, naveo je oficir.

List je još pisao i o govoru Benita Musolinija koji je, prilikom predavanja nagrada italijanskim seljacima na konkursu za žito, izjavio kako je hleb dobro oružje.

„Front ishrane, to je prvi front autarhijske bitke, u kojoj sada učestvuje sva naša nacionalna ekonomija i privreda. Bitku za žito vodimo istim strastima, kako u miru, tako i u ratu, jer italijanski narod mora da ima hleb, pošto je i on dobro oružje“, izjavio je Musolini.

Vest o „prvoj žrtvi smučanja u Košutnjaku“, takođe se našla na stranama lista pre 80 godina. Naime, u izveštaju se navodi da je tipografski radnik Dragan Postić, spuštajući se padinom, slomio desnu nogu ispod kolena prilikom udarca u drvo. Osim njega, i dve dame na Banovom Brdu zadobile su povrede nogu lakše prirode. Jednoj smučarki je izvijena žila, a drugoj iščašena leva noga u kuku.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda pisao je o talasu hladnoće koji je tih dana zahvatio čitavu zemlju. Zbog snega koji je obilato napadao tramvajski saobraćaj u Beogradu se otežano odvija, a sve autobuske veze prestonice su obustavljene osim one sa Pančevom.

Ništa bolja situacija nije bila tih dana ni u inostranstvu. U Briselu je izmerena najniža temperatura te godine – minus 22 stepena, dok je kod Vidina jedan voz više od 24 sata zatrpan snegom. U izveštaju se navodi da je snežni nanos čak 140 metara duga, a visok bezmalo dva.

List, između ostalog, piše i da je jednom seljaku u Lipljanu izgorelo oko 5.000 dinara koje je sakrio od ukućana u štali između greda. Da nevolja bude veća, dotični je sam izazvao požar dok je petrolejskom lampom neobazrivo obilazio štalu noću.

Obimna reportaža o Srpskom pčelarskom društvu takođe se našla na stranama Pravde. Istaknuto je da su prethodne četiri godine bile vrlo teške za pčelare. Tim povodom predsednik ovog udruženja naveo je kako bi trebalo na Poljoprivrednom fakultetu otvoriti katedru za pčelarstvo, stvoriti stručne pčelarske škole i omogućiti pčelarima da se jeftino snabdevaju potrebnim materijalom.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.