Australijan open – šest stvari o "drugoj kući" Novaka Đokovića

Turnir u Melburnu zvanično počinje u jedan sat posle ponoći, kada će krenuti mečevi najboljih tenisera sveta – po 128 njih u muškoj i ženskoj konkurenciji.

Australijan open tradicionalno je jedan od najvažnijih i najbolje organizovanih sportskih takmičenja i mesto na kojem je Novak sedam puta podizao pehar.

U više od 110 godina od nastanka, iznedrio je velika imena, šampionke i šampione, brojne anegdote i zanimljive događaje...

Pred vama je šest opširnih stvari o turniru koji je na programu od 20. januara do 2. februara. 

Istorija

Australijan open je prvi od četiri najveća teniska turnira i tradicionalno se igra u januaru. Dom "srećnog slema" (kako mu je nadimak) jeste Melburn park, ali nije oduvek bio, s obzirom na to da su počeci zabeleženi pre više od veka.

Premijerno izdanje održano je 1905. godine na jednom kriket igralištu i tada je turnir nosio ime Australasijan šampionat. Nakon 22 godine promenjeno je u "Australijski šampionat", da bi sadašnji oblik dobio početkom Open ere (1969).

Tokom istorije je igran u pet australijskih i dva grada na Novom Zelandu – Melburn (65), Sidnej (17), Adelejd (14), Brizbejn (7), Pert (3), Krajstčerč (1) i Hejstings (1).

Plan nije podrazumevao da izraste među najveće turnire, ka čemu se krenulo tek 1923. godine. Na sastanku je odlučeno da promeni format i uvede sistem nosilaca.

Tek poneki Francuz ili Amerikanac razbio bi dominaciju domaćih predstavnika u prvoj polovini prošlog stoleća. Razlog za to je jednostavan – geografski položaj. Transport do udaljenog kontinenta predstavljao je veliki problem, plovidba brodom trajala bi i po 40 dana, zbog čega se evropski igrači nisu često odlučivali na takve poteze.

Australijan open je, poput većine turnira u tom periodu, igran na na travi, sve do 1988, kada je iz teniskog kluba Kujong, odlučeno da se preseli u novoizgrađeni Melburn park. Prešlo se na tvrdu podlogu, a Australijska teniska federacija izabrala je ovaj grad jer je privlačio najveći broj ljudi od svih ostalih.

Kompleks se vremenom menjao, ali u njemu i dalje dominiraju tri stadiona – najveći nosi naziv po Rodu Lejveru, drugi po veličini zove se "Margaret Kort arena", dok treći "dobijaju" sponzori. Prošlih sezona bila je "Hajsens arena", sada i ona nosi ime grada.

Umetnost, srebro i pehari o kojima svi sanjaju

Prvaci dobijaju pehare i oni spadaju među najlepše u svetu sporta i nose nazive po velikanima tenisa sa početka 20. veka.

Pobednik u muškoj konkurenciji tradicionalno dobija Norman Bruks čelendž kup, nazvan po seru Normanu Bruksu ili "čarobnjaku", kako su ga savremenici zvali. Bivši australijski šampion živeo je od 1877. do 1968. i samo je jednom trijumfovao na ovom turniru, ali je 1907. godine u istoriju ušao kao prvi stranac osvajač Vimbldona.

Trofej šampiona Australijan opena menjao je naziv – prvo Slazenger, pa Sunčani kup (Sun Cup), pre nego što je Norman Bruks čelendž kup prvi put predat Fredu Periju 1934.

Visok je 28, prečnika 25,7 centimetara i dizajniran po ugledu na starorimsku Vorvik vazu, koja je nekada bila u vlasništvu cara Hadrijana.

Šampionke dobijaju vizuelno drastično drugačiji pehar – karakteriše ga visok "vrat" između postolja i glavnog, odnosno gornjeg dela. Nazvan je po Dafne Akhurst, "gazeli" gracioznih pokreta, čiji život je u 29. godini završen prerano, sa "samo" pet trofeja (1925, 1926, 1928, 1929, 1930).

Četvrta je na večnoj listi najuspešnijih teniserki na Ozi openu, ispred nje su samo Margaret Kort sa 11, Nens Vini Bolton i Serena Vilijams sa po šest osvojenih titula.

Takođe, bila je uspešna i u dublovima, pošto je pet puta podizala pehar – 1924. i 1925. sa Silvijom Lens Harper, 1928. u paru sa Esnom Bojd, 1929. i 1931. sa Luj Bikerton, dok je sa Mardžori Koks stigla do finala.

Oba pehara prave se od srebra i proizvodi ih sidnejski "ABC Bullion", dok je zvanični snabdevač loptica kompanija "Danlop" (Dunlop).

Šampioni i šampionke

Đoković je u Australiju stigao kao branilac titule, nakon što je prošle godine odigrao jedan od najkompletnijih turnira u karijeri. U finalu je deklasirao Rafaela Nadala, čime je došao do sedmog pehara i zlatnim slovima se upisao u istorijske knjige.

Postao je najuspešniji igrač svih vremena na Australijan openu i na večnoj listi iza sebe ostavio Roja Emersona i Rodžera Federera, šestostruke prvake.

Iza njih ostali su Džek Kroford, Ken Rouzval i Andre Agasi sa po četiri pehara, Džejms Anderson, Adrijan Kvist, Rod Lejver, Mats Vilander sa po tri...

U ženskoj konkurenciji neprikosnovena je Margaret Kors sa ukupno 11 titula – sedam pre i četiri u Open eri. Sledi Serena Vilijams sa sedam (i danas među prvim favoritima), Nensi Vini Bolton (6), spomenuta Dafne Akhurst je došla do pet, Ivon Gulagong Koli i Štefi Graf po četiri...

Današnjica ipak pripada mlađim naraštajima, pa su poslednjih godina najbolje bile Naomi Osaka (brani trofej), Karolina Voznijacki, Andželik Kerber i druge.

Podloga

Naveli smo već da je od 1988. prvi grend slem u sezoni sa trave prešao na beton. Do 2007. je na terenima bila postavljena podloga ribaund ejs (Rebound Ace) zelene boje, pre nego što se prešlo na plavi pleksikušn (Plexicushion).

Organizatori su se potrudili da ulazak u novu deceniju bude u svežem ruhu, pa će učesnici gaziti po novoj podlozi. U pitanju je grinset (GreenSet), koji se već koristi na brojnim turnirima širom sveta.

Grinset je akrilna vrsta "hardkorta" napravljena od više slojeva akrilne smole i silikona. Njima se premazuju asfaltna i betonska podloga.

Koristi se od 1970, kada je prvi put uvedena u Evropi i, prema kategorizaciji koju je uvela Međunarodna teniska federacija (ITF), može biti srednje spora, srednja i srednje brza podloga.

Osim Australijan opena, grinset se nalazi na terenima mastersa u Parizu, turnira u Bazelu i Monpelijeu, Završnog turnira u Londonu, Dejvis i Fed kupa, a bila je postavljena i na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru.

Požari i zagađenje – rizik za učesnike

Uprkos tome što je pred nama jedan od najvećih sportskih događaja na svetu, glavna tema u Australiji su i dalje strahoviti požari. Novi Južni Vels razoren je višemesečnim požarima u kojima je stradao veliki deo zemlje.

Dim od vatrenih stihija, nošen snažnim vetrovima, ekspresno je stigao i do Melburna, gde su zatvarane velike zgrade jer je ulazio u ventilacione sisteme i pokretao protivpožarne sisteme. Stvorila se jedna vrsta omotača iznad grada, zbog čega je bilo dana sa više od 400 ili 500 štetnih čestica u vazduhu.

Počelo je slučajem slovenačke predstavnice Dalile Jakupovič, koja je bila primorana da preda meč prvog kvalifikacija, uprkos vođstvu u setovima. Jakupovičeva se gušila na terenu, u jednom trenutku pala na kolena i nije mogla da izdrži surove uslove pojačane visokom temperaturom.

"Bila sam uplašena da ću se onesvestiti. Nikada nisam imala disajnih problema. Uostalom, volim vrućinu, ali odjednom nisam bila u stanju da dišem i pala sam na pod", kazala je Slovenka, dodavši da nije bilo pošteno što je upitana da igra.

Najednom, Melburn je postao najzagađeniji grad na svetu, što je potvrdio i načelnik zdravstvene organizacije države Viktorija.

"Kvalitet vazduha je na izuzetno niskom nivou. Štetan je i trenutno najgori na svetu", kazao je tada Bret Saton.

Međutim, ne osvrćući se na kritike, čelnici turnira nisu želeli da prave radikalnije rezove. Oslanjali su se na vremensku prognozu i čekali kišu, nadajući se da će ona poboljšati situaciju na terenima.

Direktor Kreg Tili je u više navrata ponavljao "da je zdravlje igrača prvenstvena briga", ali program se, osim pomeranja treninga za sat-dva, svakodnevno odvijao.

Radnicima na gradilištima naređeno da obustave posao zbog lošeg kvaliteta vazduha i smanjene vidljivosti, gradski bazeni su zatvoreni, plaže takođe, ljudima je preporučivano da napolje ne izvode ni ljubimce, ali je tenis morao da se igra.

"Kvalitet vazduha je komplikovano i konfuzno pitanje koje čini nekoliko različitih faktora. Postoje različiti oblici merenja, oni su mnogo kompleksniji od telefonskih aplikacija. Važno je verovati medicinskim savetima i naučnim ekspertima koji svakodnevno analiziraju vazduh", rekao je Tili jednom prilikom i dodao da "aplikacije umeju da prevare i zbune korisnike".

Jedan skupljač loptica se onesvestio tokom meča, Bernard Tomić, Judžini Bušar, Noa Rubin i mnogi drugi su takođe imali disajnih problema, ali su čelnici turnira odbijali da reaguju i čekali su početak.

Imali su sreće da prođu bez ozbiljnijih "žrtava", a ukoliko u sledeće dve nedelje bude problema sa zagađenim vazduhom, na spoljašnjim terenima će biti obustavljena igra. Program će se odvijati samo na tri najveća i to pod zatvorenim krovom.

Nikad više novca u Melburnu

Nagradni fond za ovogodišnje izdanje Australijan opena iznosi 71 milion dolara, što je za 13,6 odsto više u odnosu na 2019. godinu.

"U odnosu na 2007, nagradni fond je gotovo utrostručen. Kao i svake godine, posebnu pažnju posvetili smo nagradama za igrače koji izgube u ranoj fazi turnira. Nastavićemo u tom pravcu jer želimo da omogućimo što većem broju igrača sigurniju karijeru, tako što će zarađivati više", kazao je Tili.

Zanimljivo, u raspodeli nagradnog fonda za pobednike turnira u singlu izvdojeno je koliko i u 2019. godini, odnosno 4,12 miliona dolara.

Procentualno su najviše uvećane nagrade za poražene u prvom kolu kvalifikacija – čak 33,3 odsto. Oni zaustavljeni tada će zaraditi 20.000 dolara. Za poraz u prvom kolu glavnog žreba nadoknada je 90.000 dolara, što je za 20 odsto više nego prethodnog januara.

Premije za polufinaliste su porasle za 13 odsto i sada iznose 1,04 miliona dolara.

Nikola Đukić (NikolaDjukic43)