SIDRO IZ BiH LANE DIGLO 60.000 LJUDI Nezapamćen odlazak građana sa ovih prostora

Tako je, prema podacima Unije za održivi povratak BiH, od 2013. godine otišlo više od 200.000 ljudi, od čega samo lane oko 60.000, što je, na godišnjem nivou, najviše do sada.

Statistike agencija koje posreduju pri zaposlenju naših radnika u inostranstvu, pokazuje da u Nemačku godišnje ode najmanje 20.000 ljudi, u Sloveniju, Slovačku, Češku, Hrvatsku još toliko, dok oko 15.000 ode u procesu spajanja porodica. I ova računica pokazuje da BiH tokom godine napusti najmanje 55.000 njenih građana, od kojih većina i ne razmišlja o povratku na ove prostore.

Svetska banka je, takođe, nedavno izrazila zabrinutost u pogledu iseljavanja iz BiH, a njihova analiza pokazuje da je ova država za samo pola decenije ostala bez 113.000 radnika, od čega je sreću u inostranstvu prošle godine potražilo oko 55.000. Najviše njih, oko 16.000, otišlo je u Nemačku, gde su, pretežno, zaposlenje našli u sektoru uslužnih delatnosti, te u građevinarstvu i zdravstvu.

Još masovniji odlazak mogao bi da nastupi od početka marta ove godine, kada će u Nemačkoj početi sa primenom novi Zakon o useljavanju stručne radne snage, koji nudi olakšice pri zapošljavanju građanima koji dolaze iz zemalja van EU. Tako će i stanovnici Srpske i BiH, kada je reč o deficitarnim zanimanjima, moći da dođu do posla u ovoj državi pod istim uslovima kao i Nemci.

Zanimljivo je da se, od ukupno 266.000 novouseljenih u Nemačku van zemalja EU tokom 2018, čak osam odsto odnosilo na građane iz BiH, što je pokazala i analiza nemačkog Zavoda za statistiku "Destatis" iz Vizbadena, a BiH se, tako, našla na trećem mestu po broju useljenika u ovu državu, iza Indije i Kine.

Kad je reč o Srpskoj, neke procene govore da godišnje u inostranstvo ode najmanje 20.000 njenih građana. S druge strane, svake godine u proseku nam umre preko 5.000 ljudi više nego što se rodi dece, tako da, pored migracija, veliku muku mučimo i sa negativnim prirodnim priraštajem.

Od 2002. godine, pa do kraja 2018, na razlici broja umrlih i rođenih Srpska je izgubila više od 61.000 ljudi.

Demografe posebno brine i ljuti to što nemamo podatke o broju onih koji su otišli, zbog čega je, kako naglašavaju, teško praviti bilo kakvu ozbiljnu strategiju rešavanja ovog problema.

– Država, deklerativno, žali za tim ljudima i pravi neke mere, a nije uradila osnovnu stvar,a to je da izmeri koliki je obim migracija. Nismo mi neka afrička, nego zemlja koja ima uređene granične prelaze i naši stanovnici ne plivaju rekama i ne kopaju tunele da bi otišli, nego u druge zemlje prelaze na graničnim prelazima uz biometrijske putne isprave. Imamo mogućnost da zabeležimo svaku pojedinačnu migraciju, ali – kaže za naš list demograf Aleksandar Čavić.

Foto: Klix / RAS Srbija

Dodaje da su, uvođenjem bezviznog režima za putovanje u zemlje EU, migracije postale intenzivnije.

– Ne znam čega se više trebamo plašiti – da li povećanje ili smanjenja emigracije. Za stanovništo bi trebalo da bude strašnije ako dođe do smanjenja broja odseljenih, zato što to neće značiti da smo drastično popravili uslove za život, nego da smo u potpunosti iscrpeli populacioni potencijal, odnosno, da, praktično, više nemamo zaliha mladog radno sposobnog i obrazovanog stanovništva koje može sreću da potraži negde drugde. A to nas, najverovatnije, čeka – ističe Čavić.

Odlaze mladi i školovani

Više od polovine onih koji su napustili ove prostore, jeste visokokvalifikovan kadar, pokazuje analiza Svetske banke.

Prema podacima UNESCO-a od 1995. BiH je napustilo skor 80 odsto inženjera, te nešto više od 80 odsto magistara i 75 odsto doktora u oblasti tehničkih nauka.

Statistika Svetskog ekonomskog foruma pokazuje da je, prema odlivu mozgova, BiH u konkurenciji 144 zemlje, zauzela neslavnu 140. poziciju. Odlaze mladi i obrazovani ljudi, što značajno umanjuje kvalitet ljudskih resursa, saopštili su iz direkcije za ekonomsko planiranej BiH.