Oglasilo se ministarstvo, predloženo devet neophodnih mera

U tom cilju Ministarstvo je predložilo devet, kako navode, neophodnih mera kako bi se to i postiglo.

Predložene mere su izrada planova kvaliteta vazduha jedinica lokalnih samouprava, gašenje individualnih kotlarnica, promena energenata koji se koriste, intenzivni nastavak zaštite vazduha od termoelektrana i elektro-energetskih kapaciteta, zabrana uvoza automobila i vozila sa evro-3 motorom, reorganizacija i redukcija saobraćaja, prelazak na upotrebu vozila sa čistijim pogonom i uvođenje različitih olakšica za njihovu kupovinu i korišćenje, pojačan tehnički pregled vozila i pošumljavanje.

Ističući da su za sprovođenje tih mera potrebna milionska novčana sredstva i to u evrima, Ministarstvo naglašava da se njihova formalna nadležnost ogleda jedino u prvoj predloženoj meri, odnosno u izradi planova kvaliteta vazduha.

Problem kvaliteta vazduha Ministarstvo je izdvojilo kao jedno od prioritetnih za rešavanje u okviru poslova unapređivanja stanja životne sredine u Srbiji, navodi se u saopštenju i dodaje da shodno tome, od svog osnivanja, Ministarstvo je ukazivalo na složene i dugoročne uzroke i posledice tog problema.

"Ministarstvo preduzima mere i moguća rešenja kako iz svoje nadležnosti tako i van njih kako bi se taj problem rešio", ističe se.

Navodeći da se Srbija nalazi u regionu koji ima problem sa aerozagađenjem, posebno u gradovima, kao i da taj problem nije od juče, već da traje desetinu godina, Ministarstvo je istaklo najveće zagađivače vazduha u zimskim mesecima - termoenergetski i industrijski sektor, gradske toplane, i naročito individualne kotlarnice i saobraćaj.

Problem aero-zagađenja dodatno usložnjavaju i geografski i mikroklimatski uslovi, nedostatak vetrova, košave, kiše, a ključ za rešavanje aero-zagađenja, prema navodima iz Ministarstva, je na lokalu, u opštinama i gradovima gde se građani suočavaju sa tim problemima.

Iz Ministarstva saopštavaju da su tokom protekle dve godine imali niz sastanaka sa predstavnicima lokalnih samouprava, a posebno sa predstavnicima Beograda, Niša, Užica, Smedereva, Valjeva, Kosjerića i Vladimiraca - gradova i opština koji su među najugroženijim aero-zagađenjem.

Ministarstvo je u više navrata upozorilo jedinice lokalnih samouprava na njihovu zakonsku obavezu izrade kratkoročnih i dugoročnih Planova kvaliteta vazduha i zatražilo izveštaje o ispunjavanju ove obaveze.

Kako navode, od 145 jedinica lokalnih samouprava s kojima su u kontaktu, do sada je 66 opštinskih i gradskih uprava dostavilo izveštaj, od kojih se 29 izjasnilo da će u 2020. godini vršiti merenja, 16 se obavezalo da planira mere i aktivnosti, a 21 se izjasnila da ne vrši merenje kvaliteta vazduha, niti planira izradu planova.

"S tim u vezi, Ministarstvo proverava postojanje takvih planova u opštinama i gradovima i za one koji nisu to uradili primeniće se propisane sankcije, odnosno uputiće se na obaveze primene mera na koje ih Zakon obavezuje", navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, Ministarstvo je u okviru svojih nadležnosti preduzelo i inspekcijski nadzor velikih emitera štetnih gasova, a u tom pogledu Republička inspekcija za zaštitu životne sredine je u 2018. godini obavila 83 inspekcijska nadzora velikih emitera štetnih gasova i podnela jednu prekršajnu i 13 prijava za privredne prestupe, dok je u 2019. obavila 94 inspekcijska nadzora o kvalitetu vazduha i pri tom izrekla jednu prekršajnu i 12 prijava za privredne prestupe.

U saopštenju se navodi i da je Ministarstvo svesno problema nedovoljnog broja mernih stanica, kao osnove za postupanje u ovoj oblasti, te da su u cilju dobijanja podataka o kvalitetu vazduha, u 2019. godini izdvojili 25 miliona i 200.000 dinara za poboljšanje monitoringa u okviru Državne mreže Agencije za zaštitu životne sredine.

Takođe, podsećaju da se sprovodi i mera pošumljavanja kao najefikasnija i najjeftinija mera za unapređenje stanja životne sredine, a posebno za poboljšanje kvaliteta vazduha, ne samo u nacionalnim, već i regionalnim i međunarodnim okvirima.

U okviru kampanje pošumljavanja, u 2018. godini Ministarstvo je izdvojilo 41 milion dinara na osnovu čega su realizovani projekti pošumljavanja u 12 lokalnih samouprava, a u 2019. godini je opredeljeno 41 milion dinara, koje je 12 opština iskoristilo za realizaciju 13 projekata pošumljavanja javnih površina autohtonim sadnicama.

I ove godine Ministarstvo planira da izdvoji 41 milion dinara za pošumljavanje.

Ministarstvo sprovodi i priprema projekte po čijem će se usvajanju primeniti niz mera koje će doprineti boljem kvalitetu vazduha u Srbiji, a u toku je uspostavljanje sistema zaštite vazduha, koja se realizuje u okviru međunarodnog projekta Strategije zaštite vazduha.

"Intenzivan saobraćaj, toplotna postrojenja i spaljivanje uglja i drvne mase su najznačajniji izvori zagađenja vazduha u Beogradu"

FOTO TANJUG / MILICA NIKOLIC

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić poručio je da gradske vlasti intezivno rade na unapređenju kvaliteta vazduha i apelovao na građane, stručnu javnost i medije da postupaju odgovorno prema sebi i drugima, kao i da poštuju mišljenja i savete nadležnih institucija.

"Gradske vlasti su u prethodnom periodu učinile značajne korake u pogledu suštinskog unapređenja kvaliteta vazduha u glavnom gradu", rekao je Radojičić.

Osim konkretnih mera koje već daju rezultate, Radojičić dodaje da je napravljen niz planova i da su inicirani kapitalni projekti, koji će trajno izmeniti Beograd i život u njemu, te obezbediti čistiju i zdraviju budućnost svih građana.

"Važno je istaći da su, prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje i Sektretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda, maksimalne dnevne koncentracije zagađujućih materija na teritoriji Beograda u padu prethodnih godina", istakao je Radojičić.

On je dodao da je to još značajnije ako se ima u vidu da se u Beogradu registruje čak 50.000 vozila više svake godine.

"Ugašen je veliki broj kotlarnica koje su koristile mazut i ugalj kao energent i priključene su na sistem daljinskog grejanja. Smanjila se emisija zagađujućih materija u vazduh iz TE "Nikola Tesla" A i B, kao i emisija štetnih materija iz saobraćaja", rekao je Radojičić.

Kako je dodao, to se učinilo kroz modernizovanje voznog parka, kroz nabavku 244 nova autobusa u prethodnoj godini koji su svi sa EURO 5 i EURO 6 motorima, a u skladu sa zahtevima EU u pogledu emisija, izgradnju biciklističkih staza i proširenje pešačkih zona.

"Uspostavljen je efikasan sistem monitoringa i kontinuiranog izveštavanja o kvalitetu vazduha i putem aplikacije "Beoeko"", naveo je Radojičić.

On je dodao da se radi i na velikim projektima u oblasti energetske efikasnosti.

"Intenzivan saobraćaj, toplotna postrojenja i spaljivanje uglja i drvne mase su najznačajniji izvori zagađenja vazduha u Beogradu, a bitno je da građani znaju da se i na ovom planu radi na visoko stručan način i uz poštovanje najviših evropskih i svetskih standarda", dodao je Radojičić.

Gradonačelnik Beograda je podsetio da grad intenzivno sarađuje, pre svega sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, kao i svim drugim nadležnim institucijama na nacionalnom nivou, kako bi se sveobuhvatno pristupilo kompleksnom problemu za koji nije moguće naći instant rešenje.

"Nažalost, ova tema se koristi u dnevnopolitičke svrhe i sve je više pokušaja da se nipodaštavaju napori velikog broja stručnjaka koji predano rade na trajnom prevazilaženju problema zagađenja u Beogradu, za šta upravo prethodne vlasti nisu imale rešenje, planove i realne aktivnosti", poručio je Radojičić.

Kako je rekao, posle mnogo decenija konačno se rade kapitalni projekti, spalionica Vinča koja obezbeđuje obnovljiv izvor energije, toplodalekovod iz Obrenovca kojim će se topla voda iz elektrane koja se bacala sada koristiti za grejanje i metro kojim se, prema Radojičićevim rečima, na najbolji mogući način unapređuje saobraćaj.

"Razmišlja se i na planu individualnog doprinosa građana kroz veću upotrebu bicikala i javnog prevoza, i kroz ogromno ozelenjavanje prestonice masovnim pošumljavanjem koje sprovodi grad, do čak 25 odsto površine grada", rekao je gradonačelnik Beograda.

Kao izuzetno važan projekat za rasterećenje centra grada od vozila i za smanjenje zagađenja vazduha, gradonačelnik je naveo i obilaznicu oko Beograda.

"Rad na obilaznicama je izuzetno značajan, a za Beograd posebno, jer svi magistralni putevi prolaze kroz centar grada. Sada će situacija biti mnogo bolja jer rasterećujemo centar i smanjujemo zagađenje vazduha", rekao je Radojičić.

Gradonačelnik Beograda je istakao da je pitanje zaštite životne sredine u samom vrhu agende globalne politike, kao i da je od prvog dana mandata izuzetno posvećen unapređenju kvaliteta životne sredine.

Radojičić je istakao i da su uspešno realizovani mnogi ciljevi iz strateškog dokumenta "Plan kvaliteta vazduha u aglomeraciji Beograd 2016".