Dostupni linkovi

Specijalizovano veće u Hagu odbacilo zahtev Lajçija


Specijalni sud za Kosovo u Hagu, ilustrativna fotografija
Specijalni sud za Kosovo u Hagu, ilustrativna fotografija

Specijalizovano veće Ustavnog suda u Hagu proglasilo je neprihvatljivim zahtev (podnesak) Dritona Lajçija, rukovodioca Kancelarije Vlade Kosova za pravnu zaštitu potencijalno optuženih pred Specijalizovanim većima. Lajçi je tražio razmatranju ustavnosti postupka intervjuisanja pred Kancelarijom specijalizovanog tužioca u Hagu.

To tužilaštvo bavi se istragom navoda o zločinima pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u periodu od januara 1998. do decembra 2000. godine.

Radio Slobodna Evropa (RSE) je u novembru pisao kako Kancelarija specijalizovanog tužilaštva (KST) u Hagu istražuje ulogu te kancelarije i njenog rukovodioca, Lajçija, zbog mogućeg ometanja pravde, uključujući navodno kršenje članova Krivičnog zakonika Kosova, koji se odnose na opstrukciju dokaza ili zvaničnih postupaka, te zastrašivanje tokom vođenja postupka.

Kako se branio Lajçi?

Lajçi, koji je ispitan u Hagu 17. oktobra, branio se ćutanjem, a njegov advokat Toby Kedman (Cadman) je pred Specijalizovanim većem Ustavnog suda Kosova u Hagu, inače krajnjoj instanci za tumačenje Ustava po pitanju rada veća i tužilaštva, podneo zahtev o ustavnosti postupka intervjuisanja.

U zahtevu se navodi da Lajçi, i pored njegovog insistiranja, nije bio unapred obavešten o kakvim se specifičnim krivičnim delima radi, o dokaznim osnovama za sumnju da je počinio krivično delo, a o specifičnim navodima nije bio upoznat ni tokom samog intervjua.

S obzirom na to da tužilac nije otkrio dokazni materijal, što bi, kako stoji u zahtevu, pomoglo advokatu da savetuje svog klijenta na odgovarajući način, Lajçi je odlučio da odbije da odgovori na pitanja na dan ispitivanja.

U zahtevu o razmatranju zakonitosti postupka intervjuisanja stoji i da je tokom postavljanja pitanja tužilac "neprekidno i nekorektno pitao Lajçija da li je njegovo odbijanje da odgovori na pitanja bazirano na njegovom pravu na slobodu od samoinkriminacije".

Advokat dodaje da su pravo na ćutnju i pravo na slobodu od samoinkriminacije odvojena prava i tvrdio je da njegov razgovor sa tužiocem ne može biti prihvatljiv u postupcima u slučaju optužnice. U zahtevu se stoga insistira da se Lajçijev intervju od 17. oktobra smatra nezakonskim i neprihvatljivim.

Odgovor Specijalizovanog veća

Međutim, Specijalizovano veće Ustavnog suda u Hagu u sastavu sudija Vidara Stenslanda, Rolanda Dekkersa i Antonia Balsamo, 13. januara proglasilo je zahtev o razmatranju ustavnosti postupka intervjuisanja preuranjenim i neprihvatljivim.

Naime, u odluci Veća stoji da je u skladu sa Zakonom o specijalizovanim većima i tužilaštvu, zadatak veća da proceni da li su nepravilnosti na koje se žali podnosilac zahteva povredile njegova individualna prava i slobode zagarantovane Ustavom.

Takođe se navodi da nije funkcija Veća da se bavi greškama koje su navodno načinjene tokom krivičnog postupka, osim ako takve greške mogu da povrede osnovna prava i slobode zaštićenih Ustavom.

“Uloga Veća nije da odlučuje o tome da li pozivi tužilaštva ili procedure intervjua krše zakon ili Pravilnik o postupku i dokazima. Veće jedino može da razmotri da li je navodna neusklađenost tužilaštva sa relevantnim odredbama Zakona ili Pravilnika o postupku i dokazima povredila pravo podnosioca zahteva na fer suđenje zagarantovano Ustavom”, navodi se u odluci.

Veće je takođe utvrdilo da se Lajçijev zahtev odnosi na ranu fazu krivičnog postupka, odnosno intervju sa tužiocem koji još uvek vodi istrage, i ne odnosi se na suđenje pred sudom, što predviđa član Ustava na koji se podnosilac zahteva poziva.

„Budući da nije bilo suđenja, veće u ovoj fazi ne može da spekuliše da li će i kakav uticaj na postupak osporavani poziv i postupka intervjua imati na pravično suđenje, ukoliko se desi“, dodaje se u odluci.

Ističe se da i u slučaju da bude suđenja, što je za sada nepoznato, podnosilac zahteva će moći da pokrene pitanje pravičnog suđenja ukoliko smatra da je žrtva navodnih kršenja.

„Stoga Veće smatra da je zahtev preuranjen i da se mora proglasiti neprihvatljivim“, stoji u odluci.

Iz javnog u poverljiv dokument

Inače, tužilac je u međuvremenu zatražio da se zahtev Dritona Lajçija reklasifikuje iz javnog u poverljiv dokument, smatrajući da objavljivanje informacija iz tog zahteva može da utiče na integritet i poverljivost istrage. Veće Ustavnog suda Kosova odbilo je da to učini, a protiv toga je bio i sam Lajci.

Zločini protiv sprovođenja pravde, odnosno zločini počinjeni tokom sudskih procesa kao što su uništavanje dokaza, zastrašivanje svedoka i drugo, jedno je od dela nad kojim Specijalni sud ima nadležnost, pored zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i drugih krivičnih dela prema kosovskim zakonima koji se povezuju sa navodima iz izveštaja švajcarskog senatora u Savetu Evrope, Dika Martija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG