Slavni reditelj i scenarista Mladomir Puriša Ðorđević gost je ovogodišnjeg Kustendorfa i dobitnik nagrade za buduće filmove. S ponosom nosi svoje ime jer je i u 95. godini pun mladalačke energije, elana i entuzijazma.
Kako kaže ne voli više mnogo da priča, već da uživa u čitanju, novina ili romana, a kada mu se dogodi da na ovakvim događajima vidi i svoja ostvarenja kaže da sada njima nije zadovoljan.
"Ono što mislim o sebi često nije baš najbolje. Zarad priča u ovim filmovima mnogo sam lagao, a to što su ti filmovi doživeli takav uspeh nije moja krivica već vas koji ste ih gledali i potom hvalili", našalio se jedan od najvećih reditelja s ovih prostora.
Otkriva da mu je ovo prvi put na festivalu kod Kusturice, a na ovim prostorima je bio "1941. kada tuda prolazio kao partizan bežeći od Nemaca".
Nakon više od 50 kratkih i oko 20 dugometražnih filmova u kojima su uloge tumačile najveće legende jugoslovenskog filma poput Milene Dravić, Nede Arnerić i Ljubiše Samardžića, kao i brojnih nagrada, Puriša kaže da priznanja i ne voli mnogo jer vas, primjećuje, ona obavezuju da objašnjavate svoj rad.
"Biti nagrađen znači da nešto niste uradili najbolje, jer svaka nagrada ima svoje sumnjivo poreklo. I ne nalazim da bi neka moja knjiga ili film trebalo da budu nagrađeni iz prostog razloga što vam nagrada traži da nekome nešto treba da objašnjavate. Onda te nagrade ne donose ništa novčano, ne dobijate ništa što bi moglo da vas obraduje pa da odvedete nekog na ručak ili da mu kupite cveće", kaže Ðorđević.
Dodaje da ga je zaista obradovao poziv Emira Kusturica koga cijeni i poštuje.
"Ono što je mnogo važnije od moje nagrade je to što sam ja prvi put ovde. Ja sam u godinama kada već 20 godina nigde ne idem i evo ovo je takođe prvi put da dajem intervju za Tanjug i hvala vam na tome", kaže reditelj.
Filmovi u selekciji Kustendorfa ga oduševljavaju, a ono što ga, kako kaže, zaprepašćuje je da je Kusturica uspio da takav festival napravi na "ovom balkanskom prostoru" i da privuče u usamljeni kraj ljude iz cijelog sveta.
"Sinoć je za mene zaista bio jedan 'oskarovski' doživljaj kada je Kusturica uspeo da običnim četkama i bojom pokrije metaforički bioskopsko platno i da na taj način pokaže da je film u teškom problemu", kaže reditelj.
Da se na bioskopskom platnu predstavi ono što autor želi, smatra Đorđević, postalo je gotovo nemoguće.
"Možda bi bilo najbolje da se bioskopsko platno prekrije crnom farbom. Kusturica ima pravo na to jer praktično bioskop prestaje da postoji. Televizija je sve preuzela, tim glupim serijama koje ceo svet gleda. Prema mom mišljenju filmovi će se prikazivati samo u kinotekama ili na nekim privatnim projekcijama. Što se mene tiče ja prosto ne gledam više filmove", zaključuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.