Jer, rekao je Plenković u raspravi o programu hrvatskog predsedavanja Unijom, "ako mi vodimo politiku koja ih navodi na zaključak da će večito ostati u čekaonici, te zemlje će okrenuti leđa našim ciljevima i snaga i brzina njihovih reformi će se izgubiti".
Odgovarajući na opaske nekih poslanika da je to "zaletanje" jer u nekim zemljama regiona ima ogromnih problema, Plenković je naglasio da tu nema nikakvog "trčanja ispred rude" budući da su zapadnobalkanske zemlje evropske zemlje okružene članicama EU.
"Te zemlje se neće integrisati u Kinu, SAD ili Rusiju, jedina mogućnost integracije za njih je ulazak u Evropsku uniju i zato moramo proširivanje ozbiljno urediti", predočio je hrvatski premijer.
Plenković je to rekao reagujući na izlaganje šefova poslaničkih grupa u EP, koji su mahom podržali nove podsticaje za otvaranje vrata Unije regionu.
Hrvatski premijer se takođe osvrnuo i na mišljenje da je neodrživo da Albanija i Severna Makedonija dobiju datum početak pregovora, kako je rečeno, zbog raširene korupcije i islamskog uticaja Saudijske Arabije i Turske u tim zemljama.
Otvoriti pregovore, po njegovim rečima, ne znači da će do ulaska u članstvo doći sutradan, već je to dug, strog proces i promena pristupne metodologije za te zemlje znači da ćemo na samitu (EU-Zapadni Balkan u maju) u Zagrebu imati povoljne uslove da usvojimo valjanu deklaraciju koja će utrti put za iduće godine.
Čelnik Evropske narodne stranke, grupacije partija desno od centra, Martin Veber je u raspravi naglasio da Zapadni Balkan mora imati perspektivu ulaska u članstvo EU, uz ocenu da je bila "kratkovida" odluka vođa Unije u oktobru da to zaustave.
U raspravi je zatraženo da EU promeni stav o blokadi proširenja i da na samitu u Zagrebu pošalje pozitivan signal partnerima na Zapadnom Balkanu.
Poslanici EP su takođe izrekli dosta kritika na račun grubog postupka hrvatske policije prema ilegalnim imigrantima na granici s Bosnom i Hercegovinom, a Plenković je objasnio da "Hrvatska neće dopustiti da bude država koja će biti neformalno žarište".
On je dodao da se Hrvatska nije kao druge države odlučila za izgradnju barikada i bodljikave žice, nego da se "hrvatska, evropska i buduća granica Šengena" štiti sa 6.500 policajaca.
Hrvatski premijer je naveo da je rešenje za problem ilegalne imigracije zaštita spoljne granice EU, posebno između Grčke i Turske, kojom ide istočno-mediteranska i zapadnobalkanska ruta imigranata.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR