Misterija pada aviona u Iranu – ko je odgovoran

Pre dva dana, sve je delovalo kao tragična slučajnost. Par sati posle iranskog raketnog napada na američke vojne baze u Iraku, kraj Teherana je pao avion ukrajinske aviokompanije sa 176 putnika i članova posade. Poleteo je sa aerodroma imam Homeini u Teheranu za Kijev. Niko nije preživeo.

Većina putnika bila je iz Irana i Kanade. Mnogo ih je imalo dvojno državljanstvo, i trebalo je da nastave put ka Torontu.

Vidljivost je bila dobra. Posada iskusna.

Ukrajinska ambasada je na dan nesreće saopštila da je reč o kvaru motora, da bi saopštenje ubrzo povukla. Ukrajina je tada saopštila i da se ispituje da li je avion pogođen projektilom, ali je Iran isključio tu mogućnost.

Avion je ipak oboren?

Prve vesti da je možda baš to u pitanju, objavili su Si-Bi-Es Njuz i Njuzvik, pozivajući se na američke i iračke obaveštajne izvore.

Petar Vojinović, urednik portala Tango siks, kaže da smo do novih obaveštajnih podataka mogli da govorimo o kvaru aviona, ali da sada tehnički dokazi ukazuju da je mogao da bude i oboren.

"Američki obaveštajni izvori se pozivaju na satelite koje SAD poseduje i mogu da detektuju infracrvene potpise, toplotu, odnosno lansiranje raketa. To su dali kao dokaz da je malezijski avion oboren u Ukrajini 2014. Na primer. Detektovali su potpis konkretnog raketnog sistema, frekvenciju radara i sada ima nekakvih tehničkih dokaza da je reč o obaranju, za razliku od prvog dana posle pada aviona, kada su se pojavljivale samo slike na društvenim mrežama, koje su mogle da budu i montirane", kaže Vojinović.

Pojavio se i snimak koji je objavio Njujork tajms, na kome se navodno vidi momenat kada projektil udara u putnički avion.

Posle medija, javio se američki predsednik i rekao da je „imao svoje sumnje". Ipak, tek obraćanje kanadskog premijera ideji o obaranju aviona dalo je dodatnu težinu.

"Imamo informacije iz više izvora, uključujući naše saveznike i našu obaveštajnu službu, koje ukazuju da je avion srušila iranska raketa, što možda nije bilo namerno", rekao je Trido.

Momir Turudić, novinar Vremena, i dobar rpoznavalac Irana smatra da reakcije i iz Irana i sa Zapada ukazuju na to da je moguće da se zaista dogodila greška.

"Avion je bio na pogrešnom mestu u pogrešno vreme", kaže Turudić. „Svima su živci bili napeti. Očekivao se američki odgovor na raketne napade u Iraku. Na žalost, i takve stvari se dešavaju".

Pozivima da se detaljno istraži šta se dogodilo pridružila se i Velika Britanija. Francuska nudi pomoć u istrazi. Rusija kaže da ne treba smesta kriviti Iran pod neosnovanim sumnjama.

Greška, ali nenamerna

Zanimljivo je da Zapad jednoglasno tvrdi da je posredi „nenamerna greška".

To je samo po sebi deeskalacija događaja, kaže Momir Turudić.

"Nije bilo daljeg podizanja temperature, istina će se saznati kasnije, ali se sa obe strane spušta lopta. Da se događaj završi takvim objašnjenjem kakvo jeste. To se uklapa u priču posle iranskog odgovora na ubistvo Solejmanija. Već se govori da je Iran je izbegao otvoren rat tako što je upozorio na mete, baš da bi izbegao ljudske žrtve. I rekacije SAD su, to je bilo to, i nema više. Tragično je da je toliko ljudi nastradalo, a da su događaji vodili tome da bude što manje žrtava", objašnjava Turudić.

Odmah posle ubistva Kasema Solejmanija, jedan broj stranih avioprevoznika je obustavio letove iznad Irana, čekajući da vidi da li će doći do sukoba sa SAD. Iran međutim, nije. Ni u danu kada je gađao američke baze u Iraku.

"Od pada poslednje rakete na Irak, prošlo je četiri sata do obaranja aviona. Za to vreme poletelo je i sletelo na tom aerodromu 27 putničkih letova. Ti je problem što iranske civilne vlasti nisu zabranile poletanje i sletanje kao što su to uradile američke sat posle pada poslednje rakete. Zanimljivo, Amerikanci su rekli da zabranjuju prelete preko Irana da ne bi došlo do zabune", objašnjava Petar Vojinović.

Iran negira da je avion pogodila protivvazdušna raketa. Tvrdi se da je avion po poletanju skrenuo desno, a potom se vraćao ka aerodromu u momentu nesreće. Moglo se čuti i da zvanični Iran smatra ideju o obaranju aviona „američkim psihološkim ratom i lažima".

"Reakcija Irana je logična", kaže Momir Turudić. „Niko neće odmah priznati grešku. Reći će, čekamo istragu koja će potrajati. Na osnovu druge strane, i SAD i Zapada, to se neće koristiti kao sredstvo za pritisak na Iran".

Iran otvara pristup istrazi

Posle najnovijih događaja, Iran je dozvolio pristup istrazi i Amerikancima i Kanađanima.

Ukrajina traži da se smanji "nivo spekulacija" jer pedeset ukrajinskih istražitelja već radi u Iranu, i kako se navodi, imaju punu saradnju Teherana, uključujući pristup crnim kutijama. Iran je objavio da će sam prikupiti podatke iz njih, što može da traje i dva meseca.

Mađunarodna pravila civilnog vazduhoplovstva podrazumevaju da se u istragu uključe predstavnici proizvođača aviona, motora, aviokompanije. Iran mora da ih poštuje, inače bi bio isključen iz međunarodnog civilnog aviosaobraćaja.

"Sreća pa su Iranci otvorili tu priču", pojašnjava Petar Vojinović. "Sve strane moraju da imaju predstavnike, a vođstvo je uvek jasno u nadležnosti zemlje gde se nesreća desila".

U avionu su, navodi se, bili ljudi raznih profesija, lekari, advokati, inženjeri, parovi koji su se u Iranu upravo venčali, čitave porodice koje su bile na odmoru ili raspustu.
U pogrešno vreme, na pogrešnom mestu.