Izborni cenzus biće spušten na tri odsto

Naime, na vanrednoj sednici Narodne skupštine početkom februara, prema saznanjima lista, biće izmenjeni Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o lokalnim izborima, čijim se odredbama propisuje da u raspodeli mandata učestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje pet procenata glasova izašlih birača.

Spuštanjem cenzusa sa pet na tri odsto, a zašta vladajuća koalicija ima većinu u skupštini, biće olakšan ulazak u parlament manjim političkim partijama i koalicijama, navodi Politika.

Izraženo u brojkama to znači da ako na parlamentarne izbore izađe tri miliona građana za ulazak u parlament biće dovoljno da partija osvoji 90.000 glasova, a ne 150.000 kako je po važećem zakonu.

Šta kažu stranke o spuštanju izbornog cenzusa

Kakva bi bila slika parlamenta ako bi cenzus bio spušten sa pet na tri odsto i da li bi to umanjilo efekte najavljenog bojkota izbora u delu opozicije, pirtanja su koja je otvorila informacija o mogućnosti da se cenzus spusti.

Prema pisanju Politike, na vanrednoj sednici parlamenta početkom februara biće izmenjeni Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o lokalnim izborima, tako da se do sada propisani cenzus od pet odsto smanji na tri odsto, već za prolećne izbore.

Lider SRS Vojislav Šešelj podseća da su radikali još 2004. godine upravo to predlagali, te ističe da bi to omogućilo širu zastupljenost politčkih stranaka u parlamentu i smanjilo neophodnost pravljenja veštačkih predizbornih koalicija, jer se "prave koalicije" i prave posle, a ne pre izbora.

Šešelj za Tanjug kaže i da bi, pored spuštanja cenzusa na tri odsto, takođe trebalo ukinuti pravilo da stranke nacionalnih i drugh manjina imaju "prirodni cenzus", koji, primećuje, mogu da pređu samo Mađari i Bošnjaci.

"Tu klauzulu treba ukinuti i da onda svi imaju tri odsto", rekao je Šešelj.

Smatra i da bi samo izborne liste trebalo da imaju mogućnost da formiraju poslaničke grupe, kako se ne bi dešavalo da, na primer, jedna lista izađe sa 12 stranaka, a da one odmah posle izbora u skupštini formiraju posebne poslaničke grupe, čime, kaže, remete normalan rad parlamenta.

Šešelj je naveo i da, ako se već menja zakon, ima i predlog da se unese klauzula, u skladu sa Ustavom, da poslanik, ako mu prestane članstvo u stranci koja ga je stavila na izbornu listu, automatski gubi i mandat.
Poslanik DS Radoslav Milojičić Kena, uz opasku da se izborni uslovi ne menjaju dva meseca pred izbore, ocenjuje da promenom cenzusa ni vlast, ni opozicija neće dobiti ništa.

"Vlast će svakako svoje 'vaciće' i 'šešelje' ubaciti u parlament, dok će SzS i dalje ostati slep koliku će to štetu naneti Srbiji", rekao je Milojičić za Tanjug.

"Kakve promene da očekujemo, kada je DS na predsedničkim izborima sa Sašom Jankovićem imao 17 odsto, a Vuk Jeremić pet i Beli 10 odsto. To je 32 procenta. Onda dođe SzS, i sa Boškom i Đilasom, nas spusti na 7 odsto. I kažu - 'dobro je, da ne menjamo ništa'", konstatovao je Milojičić i dodao su ti ljudi naneli veću štetu opoziciji, nego bilo ko i da i dalje rade isto.

Aleksandar Šapić, koji je doneo odluku da sa Srpskim patriotskim savezom (SPAS) izađe na prolećne izbore, kaže da dugoročno gledano nije dobro spuštati cenzus na tri odsto, iako bi teoretski značilo da to njemu više odgovara.

"Ja sam zaista doneo odluku i pre ovoga i ne želim sebi da dozvolim da donosim odluke prema tome da li meni nešto tog dana odgovara. Ja za to ne bih glasao, jer mislim da to dugoročno nije dobro", rekao je Šapić za Tanjug.

Čini mu se, kaže, ako bi se takva odluka donosila, da bi bilo logičnije da se "ide" na stepenast cenzus - odnosno da on za jednu stranku bude tri, sedam za koaliciju dve partije, a 10 odsto za tri stranke.

"Znamo u prošlosti kako je bilo kada su stranke sa malim brojem poslanika odlučivale o velikim stvarima, tu je bilo uslovljavanja... Poslednjih par godina SNS ima apsolutnu većinu, ali to ne mora da znači da će tako biti i u budućnosti", rekao je Šapić.

Generalni sekretar LSV Bojan Kostreš ne vidi smetnje da se za takav predlog glasa, ukoliko se on nađe u skupštini.
"Smanjenje cenzusa nije loša ideja", kaže Kostreš za Tanjug.

On ipak ukazuje da taj predlog ne rešava pitanje neproporcionalne zastupljenosti raznih delova Srbije u parlamentu, te podseća da je LSV već izašla sa predlogom izbornog zakona po kome bi Srbija bila organizovana u četiri izborne jedinice, sa mogućim preferencijalnim glasanjem.

Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde i jedan od lidera SzS, koji je doneo odluku o bojkotu, smatra da predsednik Srbije Aleksandar Vučić razmišlja o smanjenju cenzusa, kako bi u parlement ubacio "svoju opoziciju", jer, kaže Đilas, to ne bi mogao sa cenzusom od pet odsto, bez obzira koliko im glasova, navodno, "dodao".

"Bolje bi bilo da cenzus spusti ne na tri, nego na jedan odsto, da bi svi 'opozicionari' kojima je otvorio sve medije, možda, došli do cenzusa", ironičan je Đilas.

Cenzus, kaže, nije bitan za sve koji su zaista protiv vlasti, koju naziva "štetočinskom", i koji, poput SzS, neće učestvovati na predstojećim, po njegovom sudu - "lažnim izborima".

Član Predsedništva PSG Pavle Grbović u nameri da se smanji cenzus vidi "političku korupciju i nedostojnu ponudu".
"Ta ponuda se sastoji u sledećem: 'nemamo slobodne medije i dalje se vrši neverovatan pritisak na birače... ništa od onoga što je dogovoreno na poslednjem sastanku u Skupštini nije ispoštovano, ali eto, ako može umesto toga da mi spustimo cenzus na tri odsto'", kaže on.

Grbović je naveo da vlast može da spušta cenzus, ali da PSG svoje kriterijume "neće spuštati", te da je u ovom trenutku prilično izvesno da taj pokret neće učestvovati na izborima, jer se ne ispunjavaju uslovi koje su postavili.
Teorijski, kaže, postoji mogućnost da PSG promeni odluku, ali, dodaje, nije reč o teorijskim šansama, nego da li postoji politička volja vladajuće koalicije da primeni dogovoreno, a ona, veruje, ne postoji.

U Pokretu Metla 2020 za Tanjug kažu da su Srbiji više od, kako ih nazivaju, kozmetičkih promena potrebne korenite promene izbornog sistema, kako bi se omogućilo građanima da glasaju za ljude sa imenom i prezimenom, a ne za stranke.

Time bi se, smatraju, konačno razbila preterana snaga političkih organizacija i njihov "katastrofalan uticaj na celokupan javni život u zemlji".

Udruženje "1 od 5 miliona" smatra da bi predlog o kojem piše Politika bio "novogodišnji poklon" "predsedniku PSG Sergeju Trifunoviću, predsedniku Nove stranke Zoranu Živkoviću i funkcionerki SMS Tatjani Macuri", aludirajući na njihov još nejasan stav oko izlaska na izbore.

Istovremeno im poručuju da ako izađu na izbore zbog manjeg cenzusa ipak neće pobediti vlast, ali će "uništiti jedinstvo koje su građani na ulici gradili više od godinu dana".

Socijalisti, deo vladajuće većine, kažu da su svakako spremni da o tom predlogu razgovaraju, ako će poboljšati izborne uslove.

"Kao i uvek, o svim važnim pitanjima, najpre unutar koalicije, razgovaraće lideri stranaka, Aleksandar Vučić i Ivica Dačić", rekao je šef poslanika SPS u Skupštini Srbije Đorđe Milićević za Tanjug.