Golubović je odrastao u Moskvi, gde je njegov otac Radoje bio jugoslovenski ambasador u vreme donošenja Rezolucije Informbiroa 1948. godine, koju je i sam potpisao i podržao. Oleg se zato školovao u Rusiji, a poznato da je neko vreme bio oženjen unukom Josipa Broza Tita Svetlanom.
Nije poznato kada se tačno vrato u Jugoslaviju, ali je poznato i da je u prostorijama njegove firme na poslednjem spratu Pedagoške akademije počela je 1990. da radi Demokratska stranka, dok je on sam često viđan u društvu osnivača te stranke Dragoljuba Mićunovića. Onda je nestao iz DS-a, pa se ponovo pojavio kao saradnik Vojislava Šešelja. Bio je skupštinski poslanik iz redova SRS, a bio je i savetnik Radovana Karažića. Posle toga je u prostorijama njegove nove firme u Beogradu osvanuo Pokret za demokratsku Srbiju nekadašnjeg generala Momčila Perišića.
U vreme prevrata 5. oktobra 2000, kako navodi Balkanist, Oleg je bio veza između demokrata, čiji je cilj bio svrgavanje Miloševića, i Rusa, koji su u ovoj situaciji želeli da spreče krvoproliće.
- Vaš vojni ataše, general Barmjancev, me je kontaktirao. Upoznao sam ga sa svojim pomoćnikom, generalom Momčilom Perišićem, koga je Haški tribunal kasnije uhapsio, priseća se Golubović.
- Ujutro 5. oktobra otišao sam u Skupštinu. Na ulicama se već stvorila gužva, stigli su i demonstranti iz Čačka. Počeli su sukobi s policijom, bilo je nejasno šta će se dalje dogoditi, a proširile su se glasine da će reagovati vojska. Pregovarali smo, opozicija nije imala pojma šta da radi, kaže on.
- Te noći me je nazvao Dimitrij Rogozin nazvao. Upoznao sam ga u Bosni, kad sam radio za Radovana Karadžića. Dima mi je rekao da sutradan dolazi ruski ministar spoljnih poslova Igor Ivanov na pregovore sa Koštunicom u vezi garancija za bezbednost Miloševića i njegove porodice, kako ne bi bilo nasilja. A popodne me Rogozin nazvao i potvrdio da je sve u redu. Ujutro sam stigao u gradsku skupštinu, gde je bio opozicioni centar, i o tome obavestio Zorana Đinđića, priseća se Golubović događaja koji su promenili tok srpske istorije.
On tvrdi da Rusija nije želela krv tokom revolucije i da nije želela intervenciju vojske, jer bi to neminovno moglo dovesti do tragedije.
- Te događaje nije bilo moguće sprečiti. Na isti način kao što je bilo nemoguće spriječiti Majdan u Ukrajini. Obojene revolucije širom sveta organizovane su po potpuno istom scenariju. Peti oktobar je takođe delo Zapada, ali u Srbiji je tlo već bilo pripremljeno - baš kao i u Ukrajini. Ulivanjem zapadnog novca u takvo okruženje, proces je brzo počeo, kaže Golubovič.
- Milošević je za sebe stvorio opoziciju uglavnom iz bivše mreže službenika državne bezbednosti. Zapad im je dao novac i vlastitim rukama zbacio Miloševića. To se često dešava sa vladom koja želi slabu opoziciju, kaže on.
Golubović je takođe govorio i o svojim iskustvima sa Miloševićem. Prema njegovim rečima, Milošević se radikalno razlikovao od Radovana Karadžića, koga Golubovič smatra čovekom sa principima, što je, prema njegovim rečima, retkost među srpskim političarima.
- Par puta sam kratko razgovarao sa Miloševićem. Bio je snažan političar, ali nije bio strateg. Za vreme rata u Bosni, bio sam savetnik Karadžiću. Smatram ga jedinim normalnim srpskim političarom, iako je pesnik. Dva puta sam razgovarao s njim nakon što su ga odveli u Hag. Nažalost, ne mogu mu sada pomoći , kaže moj sagovornik.
Oleg Golubovič, koji je sada u penziji ima mnogo prijatelja u Rusiji. Njegova prva žena, sa kojom ima kćerku je Ruskinja, a drugi put se oženio Svetlanom Broz, ćerke Žarka Broza, sina maršala Tita iz prvog braka sa Ruskinjom Pelagejom Belousovom. Specijalne službe su pokušavale da odvrate Svetlanu od veze sa „ruskim špijunom“, ali ona se odupirala, ali je zanimljivo daTito nije došao na njihovo venčanje. Oleg i Svetlana imaju dvoje dece - Ivana i Sonju, a ovaj brak je takođe bio kratkotrajan.
Golubović je u 90-im u Rusiji stekao mnogo poznanstava.
- U Jelcinovim vremenima više puta sam se sretao sa Aleksandrom Rutskim, Sergejem Baburinom, Olegom Rumjancevim, Jevgenijem Ambarcumovim i radio sa Jurijem Baturinom, izuzetno obrazovanom, poštenom osobom. Kada je Jeljcin podneo ostavku, svi su mislili da će ga zameniti Jevgenij Primakov, ali Putin je došao. Kada je u Srbiji buknula pobuna 5. oktobra 2000. godine ponašao se apsolutno korektno. Tada ovde nije dozvolio krv, kao što je Zapad tražio, svedoči Golubović.
On sada živi povučeno na Divčibarama, prilično razočaran političkom scenom u Srbiji.
- Odmakao sam se od političkog života. Politička scena u Srbiji je pod kontrolom Zapada. Srpska politika je oduvek bila brbljaonica, tako da to više ne želim da radim. Jugoslavija je postala najveća srpska tragedija, kaže Golubović.
(Kurir.rs/Balkanist.ru/K.Lane)
NE PROPUSTITE
