Naši lekari pronašli gen gljive otporan na lekove protiv infekcija

Među uzročnicima tih infekcija je gljiva roda Aspergillus, koja je postala otporna na azole, jednu od najvećih i najvažnijih grupa antigljivičnih lekova, rekla je za Tanjug Aleksandra Barać, mlada lekarka sa Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije koja učestvuje u istraživanju čiji je cilj, kaže, da se razviju brze, jednostavne i jeftine metode za otkrivanje mutacije gena gljive roda Aspergillus odgovorne za rezistenciju na azole.

"Deo istraživanja je već urađen i otkrili smo da je gen cyp51A odgovoran za pojavu rezistencije i sada je ideja da se razviju jeftine i brze metode kojima će svaka laboratorija moći da uradi ovu dijagnostiku, što je od posebnog značaja u kliničkim uslovima", pojasnila je dr Barać.

Dodala je da je lekarima veoma važno da u samom startu lečenja znaju da je izolovana gljiva rezistentna na azole ili da poseduje gen koji joj daje potencijal da postane rezistentna, te da primene neke druge antigljivične lekove na koje je ovaj mikroorganizam osetljiv i time omoguće pravovremenu i odgovarajuću terapiju životno ugroženim pacijentima.

Dr Barać objašnjava da bi ova nova i brza dijagnostika povećala šanse za lečenje pacijenata obolelih od invazivnih gljivičnih infekcija, a posebno imunokompromitovanih pacijenata koji su podložniji ovim infekcijama i koje kod njih mogu da dovedu do smrtnog ishoda u roku od 24 sata.

Gljiva roda Aspergillus jedan je od uzročnika infekcija disajnih organa i invazivnih gljivičnih infekcija koje može da dobije svaki čovek, ali je za to mnogo veća šansa kod pacijenata sa oslabljenim imunim sistemom - pacijenata sa HIV-om, hematoloških pacijenata, onih kod kojih je izvršena transplantacija organa...

Antigljivični lekovi su, podseća, veoma skupi zbog čega projekat na kome radi ima i ekonomsku korist.

"Primenom ove brze i jeftine metode uštedeli bismo i vreme i novac, a pre svega bi dali šansu izlečenju životno ugroženih pacijenata. Nemamo vremena da ispitujemo u kliničkoj praksi na koji od lekova će pacijent, odnosno mikroorganizam koji je doveo do infekcije, da odreaguje, već je potrebno odmah primeniti pravu terapiju koja ima najveću šansu da bude uspešna", rekla je dr Barać.

Nauka u Srbiji nije na nivou na kom bi mogla da bude s obzirom na potencijal naših naučnika, primećuje Barać koja je i član Upravnog odbora svetskog udruženja infektologa gde je prepoznata kao jedan od novih lidera u toj oblasti.

Za promociju nauke, kaže, potrebna je ogromna finansijska i moralna podrška i ističe da nauku ne treba popularizovati radi nje same, već u cilju podrške pronalaženju novih metoda za dijagnostiku i lečenje različitih bolesti...

Dr Barać je za realizaciju ovog istraživanja nedavno dobila nacionalnu stipendiju u iznosu od 5. 000 evra, koja se dodeljuje u okviru međunarodnog programa "Za žene u nauci" koji se u Srbiji sprovodi od 2010. godine i to vidi kao potvrdu da je na dobrom putu i da vreme koje je posvetila naučnom istraživanju nije izgubljeno, te da time treba da nastavi da se bavi.

Kao uspešna lekarka, koja se nedavno ostvarila i u ulozi majke, ističe da su žene generalno veliki borci i da konstantno moraju da se trude da u svemu budu uspešne što, dodala je, uz dobru organizaciju vremena i ljubav prema poslu nije nemoguće.

"Moj savet svima koji su u oblasti prirodnih nauka, a pre svega lekarima, je da se vredi posvetiti naučnom istraživanju jer kada kao rezultat istraživanja dobijete metod/proizvod koji je makar mali korak ka otkrivanju nove dijagnostike ili nekih novih terapijskih mogućnosti, to je zaista velika satisfakcija", zaključuje dr Barać, koja je predsednik za mlade Upravnog odbora evropskog udruženja za infektologiju i kliničku mikrobiologiju i predsednik za mlade evropskog udruženja rinologa.