"Istina, stanje je malo bolje počev od 2014. godine nakon zakonskih izmena, ali je još uvek znatno lošije u odnosu na ono od pre 2009. godine. Neravnomerna opterećenost znači da pojedini sudovi ili sudije imaju optimalan broj predmeta u radu, dok ih drugi imaju nekoliko puta, pa i nekoliko desetina puta više", rekla je Bjelogrlić za agenciju Beta.
Prema njenim rečima, "Beograd, u čijim sudovima se rešava više od 60 odsto svih predmeta u Srbiji, predstavlja najupečatljiviji primer neravnomerne opterećenosti i preopterećenosti sudija brojem predmeta".
"Кad sudija u Višem sudu u Beogradu ima 1.000 i više predmeta u radu ili kad sudija u Trećem osnovnom sudu u Beogradu svakog meseca dobija po skoro 100 predmeta, uostalom, kad sudija Vrhovnog kasacionog suda svakog meseca dobija u rad po 60 i više predmeta, jasno je da sporovi ne mogu da budu rešeni podjednako brzo i dobro kao u onim sudovima koji nisu toliko opterećeni", objasnila je Bjelogrlić.
Ona je naglasila da to utiče na efikasnost i kvalitet rada i sudija i sudova i, naročito, na nezadovoljstvo građana, a time se slabi ugled sudstva.
"Taj nedostatak može da se prevaziđe i drago nam je što je Ministarstvo pravde imalo sluha za predlog Društva sudija Srbije i u nacrt naredne petogodišnje strategije razvoja pravosuđa stavilo beogradsko pravosuđe kao posebnu temu za razmatranje", rekla je Bjelogrlić.
Ukazala je i da je potrebno pažljivo preispitati i izmeniti zakone o mreži sudova, o nadležnosti sudova, ali i odluke o potrebnom broju sudija i pratećeg osoblja, naročito sudijskih pomoćnika i savetnika.
"Treba prestati sa praksom da zaposleni u pravosuđu i fakultetski obrazovani, štaviše čak i oni sa položenim pravosudnim ispitom, besplatno godinama rade u pravosuđu i da smatraju srećom kad konačno počnu da dobijaju platu, makar to bilo i po ugovoru na određeno vreme", naglasila je Bjelogrlić.
Da bi pravosuđe bilo kvalitetno i efikasno potrebno je, navela je, obezbediti i druge uslove za rad – smeštajne i tehničke, uslove za stručno usavršavanje sudija i ostalih zaposlenih, kao i odgovarajući materijalni položaj za sve u pravosuđu.
Na pitanja da li je teže suditi u manjoj sredini nego u velikim gradovima, ona je rekla da i u manjim sredinama ima složenih predmeta koji iziskuju izuzetna znanja i sposobnosti sudija i veliku medijsku pažnju.
"U manjim sredinama je otežavajuća okolnost što se većinom svi poznaju, pa je u javnosti teže ostaviti utisak nepristrasnosti. Sudijski poziv uopšte je složen i težak i, pored znanja i svakojakih komplikovanih veština, zahteva i određene lične osobine i sposobnosti, najpre sposobnost da se oduprete pritiscima, a njih uvek ima i u manjim i u većim sredinama", rekla je Bjelogrlić, koja je vršilac funkcije predsednice Osnovnog suda u Ivanjici.
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
.jpg "EU: Beograd i Priština nisu spremni za postizanje kompromisnog sporazuma o dinaru")
.jpg "Vučić: Šokiran sam atentatom na Roberta Fica, velikog prijatelja Srbije i mog lično")
.jpg "Prekinuta")
Komentari 14
Adv
Student
Rale
Kod nas odavno ne postoji pravda u pravosudju.
A sto se tice kazni, ja sam prvi da se uvede, a naravno i primenjuje syo vise drustveno korisni rad. Kakav je to nacin da se zatvorenicima daju teretane, TV program, internet i sve ostale privilegije... Na njive, polja, kopanja sanceva i novih tokova za reke, neka se pomogne drzavi, seljaku, neka zarade taj hleb sto jedu taj dan u zatvoru! Da vidis kako bi strecali hoce li ici u zatvor i napraviti kazneno delo ako ih tako nesto ceka, a ne plandovanje i sve cetiri u vis.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar