Makron - čovek koji je iz temelja UZDRMAO SISTEM: Kako su tri "ne" francuskog predsednika oblikovala svet u 2019, a čije posledice je osetila i SRBIJA
Emanuel Makron je početkom novembra stajao u Velikoj sali naroda u Pekingu ispred zastave Evropske unije. Pored njega je stajao kineski predsednik Si Đinping, ispred zastave svoje zemlje. Obeležja Francuske nije bilo na vidiku.
Komentara 0
To je bila vrlo neobična scena s obzirom na to da Makron nema formalan evropski mandat, ali za francuskog predsednika verovatno nije bilo boljeg načina da zaokruži godinu. Neko ga je konačno video onako kako on žarko želi da bude viđen – kao lidera Evrope.
Dve godine i koji mesec ranije, kada se Makron nakon pobede na predsedničkim izborima pristalicama obratio uz EU himnu, sebe je predstavio kao vizionara koji će postaviti nove temelje politički oslabljenog Starog kotinenta i osnažiti njegovu zapostavljenu globalnu ulogu.
Situacija mu je od tada išla na ruku. Već u prvoj polovini ove godine postalo je jasno da se na vrhu EU pojavio vakum – Velika Britanija je jednom nogom van bloka, Nemačka predvođena odlazećom kancelarkom Angelom Merkel preferira "status kvo", a Italija i Španija su previše zaokupljene nemogućnošću da formiraju sopstvene vlade.
Imaginarni evropski presto samo je čekao da Makron zasedne. A tada je došlo vreme da se vizije sprovedu u delo.
Od svih mogućih puteva za ostvarivanje svojih ideja Makron je, verovatno svesno, izabrao onaj koji će podići najveću buru. Njegova namera je jasna – srušiti sve do temelja, pa zidati ponovo.
Proces rušenja je započeo ove jeseni kada je rekao tri glasna i ključna „ne“. Usprotivio se proširenju EU na Zapadni Balkan, statusu SAD kao duhovnog i materijalnog vođe zapadnog sveta, ali i statusu Rusije kao večitog i a priori neprijatelja.
Makron, lider koji je obeležio proteklih 12 meseci, završio je godinu najavljujući novu eru u međunarodnim odnosima, a posledice toga nisu zaobišle ni našu zemlju.
Srbija prema Makronu
Dobro upoznata sa njegovim protivljenjem brzom proširenju EU, Srbija od Makronove posete u julu nije očekivala mnogo više od ponavljanja pesimističnih poruka o evrointegracijama.
Poruka da će EU primiti nove članice tek kada izvrši unutrašnje reforme nije izostala, ali je pala u drugi plan nakon krupnih reči ljubavi zbog kojih se Srbija uljuljkala u utisku da je dobila prijatelja koji će braniti njene interese u Briselu i na svetskim političkim pozornicama.
A onda je samo tri meseca kasnije jedan prvo „ne“ sve srušilo.
Tradicionalno vekovno prijateljstvo između Srbije i Francuske datira mnogo pre osnovanja Evropske unije, ali je proteklih decenija imalo svoje uspone i padove.
Nakon perioda neutralne distance, odnosi su ponovo uzdrmani pre godinu i po dana propustom protokola Jelisejske palate tokom obeležavanja kraja Prvog svetskog rata, kada je predsednik privremenih prištinskih institucija Hašim Tači sedeo u prvom redu, rame uz rame sa Makronom, Donaldom Trampom i Vladimirom Putinom.
Makron je u Beograd stigao sa zadatkom da učini da se protokolarni gaf zaboravi i u tome je uspeo. Najupečatljiviji detalj dugo najavljivane i mesecima planirane posete bio je neočekivan govor na srpskom jeziku na Kalemegdanu kojim je kupio srce srpskog naroda.
Makron je više od pet minuta govorio na našem jeziku, a sličan izuzetak nije napravio ni tokom jedne druge zvanične posete.
- Pokazujete da poruka ispisana na ovom spomeniku: "Volimo Francusku kao što je ona volela nas", živi i 100 godina kasnije. Sada je red na mene da kažem: Francuska voli vas kao što ste i vi voleli nju - izgovorio je Makron ispred Pobednika na Kalemegdanu pred okupljenom masom koja ga je prekidala aplauzima.
Negde između emotivnih govora, ovacija i potpisivanja dvadesetak sporazuma o unapređenju ekonomske saradnje, u drugi plan je palo da je Makron ponovio Srbima dobro poznat stav o evrointegracijama.
- Paralelno sa reformama koje Srbija treba da sprovede, Evropska unija mora da se reformiše kako bi bila spremna da primi Srbiju - jasan je bio Makron.
Ove reči su najavile ono što će se desiti samo tri meseca kasnije, a što je Srbija, uljuljkana slikom obostrane ljubavi, ipak doživela kao hladan tuš.
Makron je ostao dosledan da EU treba prvo da se reformiše, pa tek onda proširuje, a direktne posledice toga na svojoj koži osetile su Severna Makedonija i Albanija, koje u oktobru nisu dobile datum početka pregovora.
Uprkos pozitivnoj oceni Evropske komisije koja je utvrdila da su obe zemlje izvršile neophodne reforme, one nisu uspele da dobiju zeleno svetlo za započinjanje pristupnih pregovora, a kao glavni krivac za to jasno se navodi francuski veto.
Stopiranje prestupnih pregovora za Severnu Makedoniju i Albaniju loša je poruka celom regionu, a samim tim i Srbiji, ocenili su redom analitičari, ali i brojni evropski lideri koji nisu želeli da stanu iza ove zajedničke odluke, donete upravo pod Makronovim pritiskom. Bilo kako bilo, zbog njegovog veta balkanske zemlje, a pre svega Srba i Crna Gora, polako se oprašaju od 2025. kao godine u kojoj će se pridružiti evropskom bloku.
Evropa prema Makronu
Ekonomska kriza 2008, migrantska kriza 2015, Bregzit, unutrašnje podele, razlaz sa SAD – sve to je dovelo EU do geopolitičke marginalizacije. Ali je Makron predložio strategiju koja će je ujediniti kao političku, vojnu i kulturnu silu, a ne samo kao tržište.
- Evropa je na ivici ponora. Postoji rizik da ona neće moći sama da kontroliše svoju sudbinu. Ako Evropa ne bude mogla sebe da pozicionira kao svetsku silu, ona će nestati – ovo dramatično upozorenje Makron je dao početkom novembra u sada već čuvenom intervjuu za britanski nedeljnik „Ekonomist“.
Dok se to ne reši jasno da, što se njega tiče, u bloku neće biti mesta za ove članice.
Svoj plan o tome kako će teći dalja evrointegracija zemalja kandidatkinja Makron je izložio nešto kasnije u svom „non-pejperu“, a njegovi najbliži savetnici su nedavno otkrili da je sastavio i vrlo detaljan plan za evropsku politiku. On se ukratko može opisati kao „manje razgovora, više akcije“.
Francuski predsednik je poslednje dve godine pripremao teren, a u 2019. kada je na dužnost stupila nova Evropska komisija, počeo je sa rušenjem političke blokade koju krivi za kočenje evropskog napretka na globalnoj sceni.
U cilju izgradnje mreže političkih saveza, posetio je 21 članicu EU, od kojih neke deset godina nije posetio nijedan francuski predsednik.
U cilju jačanja uticaja Francuske u evropskim institucijama ove godine je osnovao grupu "Obnovimo Evropu" (Renew Europe) u Evropskom parlamentu, postavio je bliske saradnike za kormilo Evropske centralne banke i Evropskog saveta i osmislio nominovanje Ursule fon der Lajen za predsednika Evropske komisije.
Imenovanju Fon der Lajenove prethodilo je još jedno, manje Makronovo „ne“, ovoga puta dobro razrađenom sistemu „vodećeg kandidata“ (špicenkanidata) prilikom biranja šefova evropskih institucija.
Svet prema Makronu
“Nato je moždano mrtav”, rekao je Makron početkom novembra, uoči 70. rođendana Alijanse i izazvao geopolitičku buru kakva dugo nije viđena.
I ne samo to. Sa Donaldom Trampom na čelu Amerika gleda samo i isključivo svoje interese, smatra Makron.
- Prvi put smo suočeni sa američkim predsednikom koji ne deli naš evropski projekat, američka politika se razlikuje od tog projekta. Postavlja se pitanje da li je Amerika naš saveznik – izjavio je francuski predsenik u istom inetvjuu za “Ekonomist”.
Ovim preispitivanjem smisla kolektivne odbrane i diranjem “nedodirljive” aure NATO-a koji je od svog osnivanja važio za kamen temeljac zapadne bezbednosti, Makron uzburkao mnoge duhove.
Pitanje koje je postavio ostalo je da lebdi u vazduhu i čeka svoj odgovor u nekoj od narednih godina.
Za to vreme, Makron se zalaže za suverenu evropsku vojsku i EU čija bezbednost neće zavisiti od dobre volje Amerike.
Njegova ideja o jačanju evropske odbrane je isprva dočekana sa rezervom, ali su Trampovi napadi na saveznike u NATO, insistiranje da više novca daju za budžet i izjava da neće američki vojnici da ginu za interese drugih zemalja, učinili da dobije sve više pristalica. Čašu je prelila vojna operacija Turske, članice NATO, protiv Kurda koje su Francuzi naročito podržavali.
Pročitajte još
Makron je ove godine doveo u pitanje još jednu “nužnu istinu”: Da li je Rusuja zaista naš neprijatelj ili nas je Amerika u to ubedila? Da li neprijatelji naših prijatelja moraju da budu i naši neprijatelji?
- Moramo da imamo našu strategiju. Evropa dugo nije imala sopstvenu strategiju i ostavljala je utisak Trojanskog konja čiji je konačni cilj da uništi Rusiju, zbog čega je Rusija stvorila predstavu o uništenju Zapada i slabljenju Evropske unije. To je situacija u kojoj smo – zaključio je on pred svojim diplomatama.
Posledice Makronovog opreznog otopljavanja odnosa sa Rusijom biće dalekosežne, ali jedno je već sada sigurno – ni jedan drugi lider nije isprovocirao više reakcija u 2019. godini, bile one podrška ili neodobravanje.