"Vodeći blefer ili neshvaćeni vizionar?"

Kako piše portal Euraktiv, bivši gradonačelnik Londona i ministar spoljnih poslova u vladi svoje prethodnice Tereze Mej možda je i bio najočigledniji izbor za predsednika Konzervativne partije.

Ipak, većina svetskih medija i polovina građana Velike Britanije u neverici pratila rezultate unutarstranačkih izbora.

"Britanci su dobili svog Trampa", krasilo je naslovnice novina sledećeg jutra, a portali su otišli i korak dalje, pa su napravili kompilaciju brojnih gafova premijera kojeg cnarod zove jednostavno – Boris. Doduše, ponekad i BoDžo. Njegovi saradnici godinama tvrde da je reč o neverovatno talentovanom i mudrom političaru koji razmišlja nekoliko koraka u napred, dok ga politički suparnici smatraju najobičnijim nesposobnim bleferom.

No, taj je blefer u samo šest meseci na čelu države učinio ono što je na početku njegovog mandata delovalo nemoguće: usvojio je Sporazum o Bregzitu kojim bi trebalo da se izbegne napuštanje EU bez sporazuma i to gotovo isti onaj koji je tri puta bio odbijen tokom mandata Tereze Mej.

Boris je šokirao Britance, ali i kraljicu Elizabetu, kada je u septembru prorogirao parlament u ključnom trenutku kako bi zastupnicima onemogućio da mu sabotiraju izlaznu strategiju iz EU, piše Euraktiv.

Zbog tog vrlo radikalnog poteza izgubio je radnu većinu u Donjem domu, čime se još dodatno smanjila mogućnost usvajanja zakonskih prijedloga britanske vlade.

Parlament se našao u bizarnoj pat poziciji u kojoj je Boris molio opoziciju da sruši njegovu vladu, a da su Laburisti odbili da mu izađu u susret tražeći vladu da zauzvrat usvoji zakonski paket kojim odgađa Bregzit.

Na kraju je postignuto kompromisno rešenje kojim je Bregzit ipak ponovno odložen, ali zahvaljujući čemu su se raspisali prevremeni izbori na kojima je Boris ostvario najbolji rezultat u modernoj istoriji te stranke. Kako?

Istorija će pokazati da li je njegovom uspehu presudila briljantna strategija, jasan i jednostavan slogan, specifičan izborni sastav Velike Britanije ili nesposobnost protivkandidata.

No, jedno je sigurno. Boris ima uverljivu većinu u Donjem domu parlamenta zahvaljujući kojoj može neometano vladati narednih pet godina koje će biti ključne za čišćenje posledica Bregzita. Najveći izazovi, zapravo, tek dolaze.

Džonson bi nerednih meseci trebalo da dogovori sa Evropskom unijom još jedan vrlo težak sporazum, kojim će se definisati trgovinski odnosi bivših partnera nakon Bregzita.

Istovremeno, njegova će vlada pregovarati i s Vašingtonom u kojem će gotovo sigurno ostati Donald Tramp.

Još uvek se ne zna sa sigurnošću hoće li Bregzit, pa čak i onaj uređeni, negativno uticati na stabilnost pete ekonomije sveta.

No, u slučaju da tako bude, prenosi Euraktiv, pregovaračka moć Ujedinjenog Kraljevstva za stolom s EU i SAD-om bitno se smanjuje, čime Džonson neće moći da ispuni obećanje dato svojim biračima.

Takođe, narednih meseci britanska vlada moraće da se obračuna sa separatističkim sentimentom Škotske i Severne Irske, za šta će Londonu trebati inovativna rešenja.

On svakako jeste kontroverzni političar sklon gafovima, lošim frizurama i u najmanju ruku nespretnim izjavama.

Istovremeno, on je uspeo da dobije nove ustupke od Brisela, ostvario je najbolji izborni rezultat Konzervativne stranke u tri decenije i uspeće da izvuče Ujedinjeno Kraljevstvo iz EU.

U 2020. godini će se, sasvim sigurno, morati odgovoriti na pitanje da li je Boris, zapravo, neshvaćeni Čerčil našega doba ili najobičniji poker blefer kojem će narednih 12 meseci ponestati asa u rukavu.