Trampova Srpkinja: Situacija u Srbiji je bolja nego kad sam otišla

"Sadašnji ekonomski pokazatelji u Srbiji su pozitivni i stvari idu na bolje u mnogim segmentima, ali je preostalo još dosta posla kako bi se, pre svega, poboljšao životni standard ljudi."

To je ocena predsednice američke Savezne korporacije za osiguranje depozita FDIC Jelene Makvilijams koju mnogi nazivaju najmoćnijom srpkinjom u Trampovoj administaciji.

U razgovoru sa novinarima kaže da primećuje da su u Srbiji "stvari sada malo bolje" u odnosu na period kada je otišla iz zemlje, da je grad je čistiji, da je životni standard takođe malo porastao, ali da je i preostalo još dosta posla.

"Sa lošeg smo se pomerili na malo bolje, ali to još uvek nije dobro. Svaka čast za reforme koje Srbija sprovodi, ali važno je privući strani kapital i obezbediti više domaćeg", rekla je Makvilijamsova.

Navodi da je važno da postoji vladavina prava, da se zakoni poštuju i jednako primenuju na sve, kao i da postoji predvidivost poslovanja, što je posebno važno stranim investitorima.

Reforme koje Srbija sprovodi veoma su važne, ne samo zbog članstva u EU, već same zemlje, ističe ona.

"Reforme koje se zahtevaju od Srbije, ako su dobre za napredak zemlje, srpska vlada treba da sprovede bez pitanja da li će ući u EU ili ne, ako to doprinosi dolasku stranog kapitala, kaže ona.

Jelena Makvilijams, devojačko prezime Obrenić, rođena je u Beogradu 1973. godine, a iz Beograda je otišla 1991. godine.

Priseća se da se u Ameriku zaputila sa svega 500 dolara u džepu na razmenu učenika u Kaliforniju.

Potom je završila studije političkih nauka na Univertitetu u Berkliju, a onda i poslediplomske studije prava. Kao advokat radila je najpre u u Silikonskoj dolini, potom u Vašingtonu, a onda se obrela i u Centralnu banci, zatim Američkom senatu.

Kako priča pozvali su je da radi kao advokat u 12. najvećoj američkoj banci, a onda je stigao poziv iz Trampove administracije da vodi državnu korporaciju za osiguranje depozita koja raspolaže sa 13 miliona dolara depozita i zajedno sa centranim bankama saveznih država nadležna je za kontrolu poslovanja oko 3.700 banaka koje imaju dozvolu za rad u svim američkim državama.

U američkoj vladi primećuje nema mnogo Srba jer generacijama naša dijaspora nije školovala ljude za diplomatiju.

"U Americi možete lepo da zaradite ako se bavite bilo kojim poslom i ako dosta radite, ali je mnogo teže ubaciti se u politički lanac gde imate moć odluka. Meni je bilo bitno da se probijem u te krugove gde imam moć odlučivanja", rekla je ona.

Objašnjava da je korporacija nezavisna u radu i da, recimo, mogu da je smene samo ako prekrši zakon, budući da je za nju glasao Senat.

"Ne sarađujemo mnogo sa Belom kućom, da bismo zadržali nezavisnost i trudimo se da interakcije budu minimalne", objašnjava sagovornica.

Sistem u korporaciji je takav, objašnjava Makvilijams, da praktično iznad sebe nema šefa, ali to ne znači da ne mora, kako kaže, da poštuje određena pravila koja su veoma rigorozna.

"Na primer, ne smem da uzmem kafu ili piće od nekoga ko radi za banku ili ako me neko zove na ručak, ja moram da ga platim iako je u okviru neke konferencije. To je postavljeno tako da bi se sprečila svaka moguća korupcija", ističe ona.

Budući da mnogo radi, kaže sa žaljenjem, Beograd, grad u kome je rođena ne može češće da poseti.

Poslednji put je bila u Srbiji pre dve godine i to svega dva dana jer je otac želeo da ga odvede u Crnu Goru na porodično imanje i pokaže gde želi da bude sahranjen.

U Americi njena porodica, koja se takođe preselila 2001. neguje odnose sa našom dijaporom.

Sprski jezik, priča ona, takođe veoma neguju, te u kući svi pričaju na srpskom, čak i ćerka koje je rođena u SAD 2001. godine.