Stevan Dojčinović: Zašto je urednik Krika deportovan iz Abu Dabija

Urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (Krik) Stevan Dojčinović deportovan je iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u Srbiju.

„Naš urednik je sleteo i dobro je. Trenutno je na aerodromu i prolazi kroz neophodne procedure kako bi mu bio vraćen pasoš", napisali su novinari Krika na Tviteru.

Dojčinović je u Abu Dabiju trebalo da govori na konferenciji Ujedinjenih nacija o korupciji.

• „Fridom Haus": Sve manje sloboda u Srbiji
• Novinarstvo u Srbiji - opasno zanimanje

Iz Krika navode da je Dojčinović u utorak uveče zadržan na aerodromu u Abu Dabiju, gde mu je saopšteno da je na „crnoj listi" i da ne može da uđe u zemlju.

„Kazali su da me nisu Ujedinjeni Arapski Emirati stavili na crnu listu, već da je to bio zahtev neke druge Vlade, ali mi nisu rekli koje", navodi Dojčinović.

Iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije za BBC navode da će se uskoro oglasiti povodom čitavog slučaja i da proveravaju šta se desilo.

„Pet nevladinih organizacija dobilo je zabranu učešća (na UN konferenciji) koju su, iz nepoznatih razloga, donele nepoznate države bez mogućnosti žalbe. Ako su zemlje ozbiljne po pitanju vladavine prava, to mora da počne ovde", navode iz Međunarodne koalicije nevladinih organizacija koje nadgledaju sprovođenje UN konvencije protiv korupcije.

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije bavi se istraživačkim novinarstvom, a bave se temama koje imaju veze sa kriminalom i korupcijom.

„Nečuveno"

Dru Salivan, urednik i koosnivač Projekta za istraživanje kriminala i korupcije (OCCRP) - u kojem je Dojčinović regionalni urednik - kaže za BBC na srpskom da je sve ovo „nečuveno".

„Kako je moguće da stručnjaku iz oblasti korupcije koji je na poziv Ujedinjenih nacija krenuo na njihovu konferenciju o korupciji, nije dozvoljeno da uđe u zemlju", ističe on.

Salivan navodi da je Abu Dabi svim pripadnicima organizacija civilnog društva pokušao da zabrani da govore na toj konferenciji.

„Sve to na osnovu neke misteriozne crne liste, za koju ne znamo šta je. Trebalo bi da nam objasne zašto je jedan od najpoznatijih svetskih novinara iz oblasti korupcije stavljen na crnu listu, ko je tu listu napravio i kako se dospeva na nju", navodi Salivan.

On ističe da bi vlasti Srbije mogle da znaju „nešto o toj crnoj listi".

„Jasno je da Abu Dabi i neke druge vlade, poput Srbije, ne tolerišu kad mediji izveštavaju o korupciji - to pokazuje kolika je njihova posvećenost borbi protiv korupcije i da je sve zapravo šarada", dodaje.

Šta se desilo?

Dojčinović je na aerodrom doleteo u utorak oko 20 časova direktnim letom iz Beograda, kada su ga službenici na pasoškoj kontroli zadržali i uzeli mu pasoš, piše Krik.

„Nakon toga su me odveli u deo aerodroma gde se nalazi policija. Tamo su mi uzeli otiske prstiju, slikali me i napravili fajl. Zatim su me ostavili da čekam pod nadzorom i tek nakon pet sati čekanja rekli da ću ujutro biti deportovan u Srbiju", kaže Dojčinović za portal Krika.

• Zašto su australijske novine zatamnile naslovne strane
• Žena koja se usudila da vodi feminističku radio stanicu u Avganistanu
• Birtija „Kod poslednjeg zalogaja“: Kad je novinarima hrana beg od rata

Kako navode, zatim je pod pratnjom ukrcan na jutarnji let, bez jasnog obrazloženja. Sleteo je u Beograd oko 10.30 časova u sredu.

Dojčinović je na panelu u Abu Dabiju trebalo da govori o suzbijanju prekogranične korupcije, pranja novca i organizovanog kriminala.

Nije prvi put

Dojčinović je u sličnoj situaciji bio 2015. godine, kada je zadržan na aerodromu u Moskvi, a zatim deportovan u Srbiju.

Tada je trebalo da studentima Fakulteta za žurnalistiku održi predavanje o istraživačkom novinarstvu.

Umesto toga je ceo dan proveo u pritvoru i zabranjen mu je ulaz u Rusiju do 2020. godine.

• Šta znači Putinov zakon o novinarima kao stranim agentima

Iz Krika navode da je Dojčinović više puta od ruskih vlasti tražio objašnjenje zbog čega je deportovan, ali da odgovor nije dobio.

Jedino su mu iz ruske tajne službe FSB u pismu naveli da ga smatraju „pretnjom po nacionalnu bezbednost i javno zdravlje", dodaju iz Krika.

Sloboda medija i Srbija

Srbija je u 2019. pala za 14 mesta na Svetskom indeksu medijskih sloboda, saopšteno je u aprilu iz organizacije Reporteri bez granica.

Srbija se tako našla na 90. od 180 mesta.

„Raste broj napada na medije, uključujući pretnje smrću, a sve češće su i zapaljive izjave zvaničnika usmerene protiv novinara", piše u izveštaju za 2019. godinu, uz upozorenje da su mnogi napadi na novinare ostali neistraženi i nerešeni, a počinioci nisu kažnjeni.

U tom izveštaju bilo je reči i o istraživačkim novinarima.

„Agresivne kampanje protiv istraživačkih novinara koje sprovode provladini mediji su u punom jeku. Neki hrabri novinari i dalje izveštavaju o opasnim temama kao što su kriminal i korupcija, ali njihovi izveštaji imaju ograničenu publiku zbog koncentracije vlasništva nad medijima", upozorili su autori izveštaja.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk